REVIEW: Sword Coast Legends

This review is also available in English – Click here!

Kad su momci iz kompanije N-Space najavili novu igru smeštenu u svet Dungeons and Dragons izazvali su salvu oduševljenja kod die-hard fanova pomenutog fantazijskog okruženja. Igra je reklamirana na sav glas kao naslednik fantastičnih serijala Baldur’s Gate i Neverwinter Nights koja poseduje DM modul za pravljenje kampanja, tamnica, kvestova, opsežan sistem klasa, beskonačno mnogo čudovišta koje krase Dungeon Master’s Guide kao i verno prenešena pravila iz poslednje, pete edicije. Nažalost po izlasku salva oduševljenja je prerasla je iz neverice do očajanja, a velika razočaranja zamenila su velika očekivanja. O čemu je reč?

Sword Coast Legends poseduje kako kampanju za jednog igrača tako i multiplejer opciju koju možete rabiti kao igrač i Dungeon Master, o čemu će biti više reči kasnije. Kampanja za jednog igrača stavlja vas u poziciju jednog od pripadnika viteškog reda Goruće Zore koji se iznenada našao pod napadom drugih vitezova koji sumnjiče pomenuti red za saradnju sa demonima, pretpostavka koja se vrlo lako može pokazati istinitom pošto svi vitezovi i ostali, uključujući i vas već neko vreme imaju izuzetno mračne noćne more. Kroz kampanju vodićete grupu avanturista u potrazi za odgovorima ko i zašto vas napadaju i šta vi možete da učinite povodom toga, a ako uspete da dođete do kvalitetne opreme u vidu oružja sa bonus štetom, oklopom i opremom sa otpornošću na razne magijske napade nećete imati više poteškoća da je završite. Bez obzira na to što je kampanja za jednog igrača bezukusna, klišeizirana i plitka ona je samo uvod u ono što je trebalo da bude najjači aspekt igre – igranje u više igrača, a upravo je to ono gde je Sword Coast Legends najviše i podbacio.

U multiplejer kampanji formirate svog lika od ponuđenih standardnih rasa kao što su: Human, Elf, Dwarf, Half-Elf, Halfling i klasa: Fighter, Paladin, Wizard, Cleric, Rogue, a prvo razočaranje dolazi u vidu toga da su izostavljene uobičajene D&D rase i klase pa možete slobodno da zaboravite na Half-Orcove i Gnomove, a nećete videti ni Barbariane, Druide niti Monkove. Nije nam jasno iz kog razloga su se momci iz kompanije N-Space za ovakav potez ali činjenica da u igru koja je najavljena kao „verno prenešeno D&D iskustvo u računarsku igru“ nisu inkorporirane one rase i klase koje se smatraju standardnim  ekvivalentno samoupucavanjem u koleno. Ali čekajte jer tu nije kraj! Igra ne poseduje mogućnost multiklasovanja, bacači magija ne moraju da „odspavaju“ da bi popunili svoje spell bookove, osobine i magije se bacaju po principu cooldownova, a umiranje u igri ne penalizuje igrača ni na koji način i dovoljno je da vas drugi igrač „podigne“ i možete nastaviti borbu.

Sama borba više liči na hack’n’slash fest i više podseća taktički na Diablo, a manje na Baldur’s Gate. Većinu istih završavaćate kliktanjem na protivnika i bezumnim zamahivanjem mačem ili nekim drugim sredstvom dok isti ne kaže gecrk, a borbena strategija svodiće se na povremene dogovore sa saigračima o tome gde treba da stane tenk i ko će povući naredni talas neprijatelja. Ako se na to doda činjenica da svi neprijatelji jačaju na osnovu prosečnog nivoa družine dolazi do čudnih situacija da Paladin 15-tog nivoa koji nije imao sreću sa opremom ima više problema da ubije istu grupu kostura nego što je imao na prvom. Pored svega toga vrlo je diskutabilna mehanika lootovanja, odnosno nepostojanje iste. Naime, svaki komad opreme, oružja, novac i slično koji ispadne od ubijenog protivnika može biti pokupljen od strane bilo kog igrača bez ograničenja što dovodi do neprijatnih situacija da igra favorizuje klase koje se bore prsa u prsa imajući u vidu da veliki broj igrača skuplja opremu po navici bez mogućnosti da istu koristi zanemarujući ideju da bi eventualno njihovi saborci (!) možda imali korist od iste.

Drugi način za konzumiranje multiplejer aspekta igre je Dungeon Master mod. DM mod vas stavlja u poziciju „naratora“ koji ima na raspolaganju alat za pravljenje tamnica, kvestova ili celokupnih kampanja. Iako na papiru ovo zvuči fantastično alati su, ipak, užasno ograničeni. Tamnice je nemoguće praviti polje po polje ili sobu po sobu već se pregenerišu na osnovu zadatih parametara veličine, kompleksnosti i tipa, a jedino je moguće manipulisati već postavljenim „encounter“ tokenima dodavanjem novih protivnika, zamki i sličnim drangulijama. Čudovišta je moguće menjati i prilagođavati dodavanjem novih magija i skupova osobina koje pomenuti zlikovac može da koristi, a situacija postaje tragikomična pošto je recimo moguće dati dvoručni mač Dark Elf sveštenici ali je nemoguće promeniti oklop van cloth okvira. Ah, da – Lolth, primarna boginja mračnih vilovnjaka je izostavljena iz igre. Zaštooooo-oo-o? Razne tamnice moguće je logički spojiti u kampanju dodavanjem raznih kvestova koji će navoditi igrače da posete ovu ili onu lokaciju u potrazi za određenim predmetima ili sa namerom da nekom imenovanom zlikovcu oduzmu život. Ne lezi vraže, kvestovi su ograničeni i ne postoji mogućnost grananja i samim time bilo kakva kompleksnost pada u vodu, a sve se svodi na „Yes, we accept.“ i na „No, we don’t accept.“

Sword Coast Legends je polu-korektno odrađena igra sa prilično dobrom grafikom koja će vas podsetiti na starije izometrijske RPG hitove i koja ne ispunjava ni pola od obećanog. U slučaju da ste strpljiv DM ili imate grupu prijatelja sa kojom ćete podeliti iskustvo koje igra nudi očekujte dobru zabavu, a sve preko toga visi na dugačkom štapu. Ako se N-Space ne potrudi i ne ispravi kamaru nelogičnosti, Sword Coast Legends će vrlo brzo pasti u zaborav. Ko bude želeo da igra D&D odlučiće se pre za pen’n’paper varijantu gde je sama mašta gornja granica, a bataliće SCL jer zašto trošiti vreme na toliko polovični Dungeons and Dragons da je od nje ostao samo Dungeons. Ne, ne šalim se – u igri ne postoji niti jedan zmaj. Šteta.

Autor: Petar Vojinović