This review is also available in English – Click here!
Activision je jedan od izdavača video igara koji je tokom godina izdao impresivnu količinu licenciranih igara. Od fenomenalnih, ranijih MARVEL naslova kao što su Spider-Man, X-Men Legends i Ultimate Alliance do abismalnih ostvarenja kao što su skoriji The Walking Dead: Survival Instinct, Amazing Spider-Man i slični.
Među tim igrama se nalazi i solidan broj Transformers igara, koje su tokom godina imale po koji promašaj i po koji pogodak. Starije TF igre su imale svoje trenutke mada cela priča je doživela tek neku bitniju slavu izlaskom War for Cybertron i Fall of Cybertron igara. Takođe su se tokom godina provlačile i užasne TF igre koje su pravljene kao shovelware da isprate aktuelne Majkl Bej abortuse od filmova. Nažalost, to je sve kulminiralo prošle godine, kada je neko u Activisionu rešio da smanji troškove, ukloni High Moon Studio iz Cybertron igara i njih slepi sa takođe aktuelnim TF: Majkl Bej igrama u obliku Rise of the Dark Spark. Ta igra, iako kanon i Cybertron igrama i Majkl Bej igrama, jer su, jelte – spojili oba univerzuma u ovu jednu igru, je bila kompletno razočaranje. Kako zbog reciklaže iz prošlih Cybertron naslova, tako i zbog očajnog kvaliteta u generalnom smislu do totalno retardirane priče, grafike i optimizacije.
Zašto je bitno pomenuti ovo sve kada je ovde reč o Transformers: Devastation igri? Pa bitno je, jer se mora ilustrovati šta je sve od igara došlo pre ove, kakvih je sve uspeha i neuspeha bilo. Jesu Cybetron igre bile super, ali nije to bilo baš to. Iako je na PS2 i starijim konzolama bilo par ok naslova, Transformersi nisu ikada dobili igru zaslužnu Generacije 1 tj. onog crtanog kojeg se sećamo i koji svi volimo. Neko je negde, nekako, rešio da se to promeni i Platinum Games (Vanquish, Bayonetta, Revengeance) da to napravi, a Activison izda.
U nekoj suštini najsuštinskijoj – ovo je ta igra koju smo čekali oduvek, ona igra koja bi nam oduvala mozgove da je postojala tamo kada je G1 bila aktuelna. Naravno, tada to nije bilo moguće, pa smo morali malo da sačekamo. Kao što ste možda videli iz najava, igra korist cell shaded grafiku, sa stilom Generacije 1 i originalnih Transformersa. Da izgleda lepo, izgleda. Izgleda i verodostojno pride. A većina igara koje su cell shaded, nekako po nekom nepisanom pravilu ne zahtevaju zverinu od računara da bi radile jer se obično odlučuju za vizuelni stil, na uštrb zahtevne grafike. Tokom igre nismo iskusili ni jedan grafički bag, tj bar nismo primetili ni jedan i generalno što se tiče vizuelnog izgleda igre, stvarno je sve na mestu i ne možemo da se požalimo. Ok, u stvari možemo, mada nije to toliko grafički problem koliko sam dizajn nivoa tj njihovog izgleda. Po sredi je ipak jedna stvar koja je nekako endemična za ove brze hack’n’slash naslove kao što je recimo Revengeance. Mislimo na to da sve te zone borbe i nivoi izgledaju malo isprazno. To se u ovom slučaju možda najbolje vidi dok ste u gradu, gde vas čekaju generičke zgrade, nema ljudi, po koji auto sa dva, tri različita skina, po koje drvo ili žbun i to je to. Srećom pa je gejmplej veoma aktivan i ima svašta da se skuplja pa ta pozadinska monotonija ne utiče mnogo na sveukupan doživljaj.
Nakratko ćemo spomenuti da su zvukovi i muzika potpuno autentični. Većinu glasova su davali originalni glumci, tu mislimo na Pitera Kalena kao Optimusa i Frenk Velkera kao Magatrona. Jedinu zamerku koju tu imamo je što je muzika malo skliznula u klasični random metal gde sve pršti od rokanja i solaža, kao i u većini Platinum igara, a ne one kul minijature koje su tako lepo ležale u originalnoj seriji. Opet, plus za to što je muziku za ovu igru radio i Vins DiKola, koji je takođe radio muziku za Transformers The Movie iz 1986-e godine. A imajući na umu da je ovo ipak pretežno brza, akciona igra koja vozi i ne staje, možda je izbor takve muzike skroz na mestu.
Ako ste ikada igrali neku Platinum igru, znate šta vas čeka kada je gameplay u pitanju. Brzina, metal, ludilo, komboi i ocena na kraju svakog fajta. Borba se sastoji od nekoliko elemenata i to ručne borbe, puškaranja na sve strane i vožnje. Borba prsa u prsa tj. melee je možda najzastupljeniji vid borbe u igri, mada se sva tri stila mešaju tokom fajta. Najzanimljiviji je možda taj treći način – vožnja, tokom koje se transformišete u auto i nalupate ili pregazite protivnika. Sve se to može uvezati i sa pucanjem, specijalima i ručnim tabanjem za potpun užitak. Izbor oružja je golem, kao i modifikatora koje možete koristiti da poboljšate statistiku vašeg lika.
Odmah uz oružje ćemo sa razlogom pomenuti da tokom igre igrate sa pet različitih likova (Optimus Prime, Bumblebee, Wheeljack, Grimlock i Sideswipe), koje možete da budžite XP poenima, koji se takođe koriste i za budženje oružja i kraftovanje modifikatora ili kupovinu novih poteza. Naš savet je da izaberete jednog ili dva favorita od likova i budžite njih, jer ako ne skupite baš sve, sve u igri i svaki fajt završite sa SS rangom, nećete uspeti da levelujete sve likove ni blizu do kraja. Nažalost, za razliku od Cybertron igara, ovde ne možete da igrate kao Deseptikoni, što nije neki minus ali mislimo da je vredno pomena.
Kontrole su inače solidne i tu stvarno nemamo šta da pomenemo, ako ste mazohista igraćete na tastaturi, a mi preporučujemo džojped za najbolji doživljaj.
Transformers: Devastation je solidno zaokružena celina bez nekih većih problema i kao takva igra definitvno zaslužuje ocenu 7. A onda kada dodate da su najzad uslišene želje fanova i da je u pitanju ipak lepo sklopljena igra sa poštovanjem i očiglednom ljubavlju prema originalnoj seriji, onda tih 7 povećamo na 8 za trud, volju i želju. Kao samo još jedna akciona igra, može da prođe kao sedmica, a kao igra za TF G1 fanove, po nama je osmica.
Autor: Aleksandar Ilić
Transformers Devastation
Za:
- Dopadljiva Cell shaded grafika
- Transformers igra koju smo tražili svih ovih godina
- Nema preteranih hardverskih zahteva
Protiv:
- Dizajn nivoa
- Meniji su mogli malo praktičniji da budu
