REVIEW: Guitar Hero Live

Period kada su muzičke igre sa brdom plastičnih instrumenata žarile i palile kao da je bio juče. Guitar i DJ Hero, Rock band i bezbroj varijacija istih su nekoliko godina za redom dominirale top listama najprodavanijih naslova, naročito tokom prazničnih perioda. Vremenom je, međutim, igrama opadala popularnost, najviše zbog prezasićenosti tržišta veoma sličnim naslovima. Žanru je hitno trebala promena, ali je nije bilo ni u najavi i svi znamo koliko se neslavno završila ta priča (gašenjem nekoliko studija).

Atmosfera nas je momentalno kupila. Po uključivanju igre kreće video snimljen iz perspektive gitariste koji dolazi na koncert. Prilazite toncu koji vam prebacuje gitaru preko ramena i traži od vas da se naštimate pre izlaska na binu. Zatim se penjete na binu, pred hiljade ljudi u publici koji padaju u trans dok zajedno sa kolegama iz benda prašite propraćeni vatrometom. Veoma efektivan uvod u igru se nastavlja tokom čitave kampanje koju čine dva koncerta – jedan u Americi i drugi u Britaniji. Mogli bismo se usuditi da kažemo da je višegodišnje naprezanje serijala da vas postavi u ulogu rok zvezde tek sada dobilo smisao jer nećete biti okruženi iskarikiranim 3D likovima i publikom već snimcima stvarnih ljudi. Naime, za potrebe igre su napravljena dva “koncerta” na kojima je bilo nekoliko stotina statista a glumci su vrlo verno radili lip-sync kako bi se stvorila iluzija stvarnog izvođenja pesama sa diska. Pritom je snimljeno više varijanti reakcija publike i kolega iz benda, pa će tako sve biti euforično dokle god svirate bez greške, odnosno dobijaćete preke poglede ili čak biti zasuti rolnama toalet papira ukoliko previše brljate. Prelazi su doduše smotano uklopljeni pa je urnebesno kada uspete namrgođenu publiku da dignete na noge jednom aktivacijom star power i kombom od desetak nota. Čak i kada budete igrali pojedinačne pesme preko Quickplay opcije, vrteće se ovi snimci, uključujući i uvode pred svaki nastup.

Igranje na novoj gitari je sjajno. Raspored od dva reda sa po tri tastera je mnogo logičniji i početnicima će biti vrlo lako da se naviknu na isti. Istovremeno, nova gitara je dugo očekivani izazov za veterane serijala . Jako često ćete svirati akorde ili morati da pritisnete oba tastera iz iste kolone što sve podseća na pravu gitaru (naravno, daleko je od sviranja iste, ali to i nije bila poenta). Postoji pet nivoa težina od kojih će srednji, Regular, odgovarati većini igrača dok već na Advanced postoji veliki skok u težini i biće potrebno neko vreme dok budete dovoljno uvežbani da potpuno pređete na tu ili poslednju težinu. Star power, tj. dupliranje poena kada trznete vrat gitare po vertikali, je takođe doživeo promenu. Sada ih umesto jednog velikog neprekidnog bonusa skupljate kao niz power-upova u vidu trzalica koje možete trošiti više puta u pesmi i tako rasporediti ovaj bonus umesto da ga čuvate za samo jednu deonicu.

Ništa manje bitan deo igre je njena druga polovina – Guitar Hero TV. Ovaj servis trenutno čine dva kanala koji neprestano vrte plejliste sa spotovima u blokovima od po šezdesetak do devedeset minuta, nešto što smo viđali na MTV dok su još bili muzička televizija. U bilo kom trenutku se možete uključiti na ove kanale i krenuti da svirate uz trenutni spot, takmičeći se sa nekoliko nasumično odabranih igrača koji istovremeno sviraju istu pesmu kao i vi. GHTV funkcioniše izuzetno glatko i vrlo lako je “zaglaviti” i po nekoliko sati u ovom modu, nestrpljivo iščekujući sledeći spot dok skupljate exp poene i novčiće, naročito jer će se baza od već impozantnih 200 pesama povećavati s vremenom. Nažalost, sva ova zabava dolazi sa mikrotransakcijama u već skupoj igri. Naime, ak neku od pesama iz GHTV sekcije želite da ponovo svirate umesto da čekate da se ponovo pojavi na programu, ne možete je zaista kupiti i igrati neograničeno već se za igranje troše svojevrsni virtuelni žetoni. Da budemo iskreni, još nam se nije desilo da nam ponestane ovih kredita jer ih igra deli sa svakim levelovanjem i pritom ih možete kupovati novčićima koje dobijate na kraju svake odigrane pesme iz ovog dela igre. Ali je svakako gorka pilula koju treba progutati nakon što ste za osnovnu igru dali 100 ili više evra, jer, ukoliko u jednom trenutku nemate više žetona a ne želite da besplatno igrate ono što naiđe na GHTV kanalima, moraćete da trošite stvarni novac. Postoji i mogućnost kupovine jednodnevne propusnice za sve pesme iz igre, ali je to isuviše skupa opcija.

Potenciranje igranja GHTV je primetno i u izboru pesama. Na disku dolaze svega 42 pesme, dakle pet puta manje nego što je dostupno online. Pritom je izbor pesama najblaže rečeno čudan, čak i nelogičan. Jasno je da se u ukuse ne treba mešati, ali je zaista nejasno da se u ovakvoj igri pojave pesme Rijane, Kejti Peri, Eminema i Skrileksa. Ostatak soundtracka je fokusiran na modernu muziku i pesme izdate u proteklih 3-4 godine sa svega nekoliko izleta u klasičniji rok (po jedna pesma od Queen, The Who i Rolling stones). Znatno bolja situacija je naravno na plaćenom delu gde je prisutan nezanemarljiv broj metal, pank i rok numera. Ipak, neke očigledne omaške jako bodu oči – nema nijedne pesme od Metalike na primer, benda za koji Activision odavno ima licencu. Kada već spominjemo mane igre, ostaje misterija zašto je trening mod izostao iz ovog izdanja, kao i sviranje bas ili ritam gitare (oba igrača na gitari sviraju potpuno iste note, a podržan je i mikrofon). Tako, ukoliko želite da navežbate igranje neke pesme, nećete moći da igrate neku određenu deonicu niti da je usporavate kako biste lakše pročitali note već svaki put isključivo igrate celu pesmu.

I pored ovoga, Guitar Hero Live od nas zaslužuje preporuku. Igra je, jednostavno rečeno, neopisivo zabavna za igranje ali i kao potencijalni džuboks. Nova gitara i GHTV su upravo ona unapređenja za kojima je žanr vapio. Cena ulaznice jeste visoka, ali je u pitanju i investicija jer će se online servisi samo proširivati, sa najavljenim nedeljnim dodacima u listi pesama i spotova. Guitar Hero se vratio i jedva čekamo da vidimo kuda će dalje ići ovaj serijal.

Autor: Bojan Jovanović