REVIEW: Rise of the Tomb Raider

Pokretanje nekog serijala iz početka nije nimalo lak zadatak. Vraćanje decenije priča i likova na nulu i ponovno njihovo razvijanje je pre dve godine Crystal Dynamics pokušao i uspešno izveo sa Tomb Raider, serijalom koji je u srcima mnogih gamera i gamerki širom sveta. Igra koju su tada prikazali možda nije bila tipično TR iskustvo koje smo ranijih godina viđali, ali je svakako bilo preko potrebno osveženje serijala koji je sa svakim nastavkom gubio dah pokušavajući da bude relevantan. Sada je pred nama prvi nastavak ovako restartovanog Tomb Raidera, za sada samo na Xbox konzolama, igra kojom su autori dokazali da mogu da ponove uspeh prethodnika.

‘’Rise’’ se direktno nastavlja na priču igre iz 2013. godine. Lara je zrelija, iza sebe ima traumatično iskustvo, ali sa još većim žarom se interesuje za mistične predele i artefakte iz legendi. Prateći spise svog oca, polazi put Sibira u potragu za tzv. božanskim izvorom, predmetom koji bi navodno trebalo da bude izvor besmrtnosti. Naravno da sve vrlo brzo kreće po zlu i naravno da će Lara u svakoj scena jedva izvlačiti živu glavu. Za petama joj je “nevladina organizacija” Trinity predvođena manijakalnim Konstantinom i ova skupina bezimenih plaćenika će vam biti glavno topovsko meso tokom cele avanture. Iako, kako sama kaže, preferira da ide sama, Lara neće ići baš čelom u protivnike već je pomognuta od strane lokalaca i njihovog vođe Džejkoba sa kojim će sarađivati u više navrata. Priča se mnogo više okreće Larinoj prošlosti, odnosu sa njenim ocem koji joj je bio najveći uzor i razlozima zbog kojih je postala pljačkaš grobnica iz naslova. Ovo je jako skladno utkano u ostatak igre i stvara znatno uverljiviji lik Lare.

Mehanički, igra je vrlo slična originalu, što je i bilo očekivano. Kontrole su nepromenjene i, sem nekoliko novina, ne zahtevaju dodatno navikavanja, štaviše i oružja se ponašaju identično. Za gameplay bi se pre moglo reći da je rafinisan. Crystal Dynamics je definitivno poslušao savete i kritike igračke publike, pa je prisutno daleko manje quick time sekvenci i “vožnji” gde izbegavate instakill prepreke. U stvari, čini nam se i da je Lara stavljena u manje situacija gde joj se lome rebra i zabadaju šiljci u noge ili bok prilikom padova, svakako realniji pristup u odnosu na stalno lomanjate koje je bilo u rebootu. Akcenat je opet stavljen na akciju i napucavanje dok je komplikovanije platformisanje i rešavanje glavolomki ostavljeno za opcione grobnice kojih, doduše, ima više i još bolje su dizajnirane. Igrače koji žele nešto manje eksplozivan pristup borbi obradovaće podatak da je ovakav pristup razvijeniji, pa će tako Larino “šesto čulo” prikazivati da li vašu metu neko sem vas može da vidi, možete da koristite obližnje predmete da protivnicima skrenete pažnju ili da čak u stilu asasina izvršite egzekucije sa visokih platformi. Ove poteze ćete unapređivati kroz tri poznate grane veština koje su proširene i sada ćete zaista moći da razvijete svoj stil igre.

Preživljavanje u divljini je, nažalost, i ovoga puta u ulozi narativnog pokretača a ne bitnog dela gameplaya. S druge strane, skupljanje resursa i pravljenje brojnih predmeta od njih je dodatno zakomplikovano i sada postoji više od deset resursa koji se kreću od štapova i biljaka do egzotičnih krzna divljih životinja. Tako ćete praviti veće torbe za municiju, unapređivanje delova oružja zahteva drugačije materijale, a čak ćete moći i da u jeku bitke brzinski iskraftujete zavoje i zalečite rane ili napravite improvizovane granate. Takođe su prisutne i prodavnice specijalne opreme za koje trošite veoma retke vizantijske novčiće, a čitanjem spisa unapređujete Larino poznavanje nekoliko stranih jezika kako bi mogla da dešifruje spomenike koje upućuju ka pomenutim novčićima. Igra definitivno prati moderne trendove i krcata je stvarima koje možete da skupljate i otkrivate, nekada vam toliko zatrpavajući mapu ikonicama da će vas zaboleti glava ukoliko spadate među igrače koji vole da očiste svaku zonu u igri. Problem je u tome što je sav ovaj opcioni sadržaj retko vredan truda i bez većih problema možete završiti igru ako samo pratite nit priče i ne zastajete okolo. Sporedne misije koje vam daju lokalci su možda i jedina zaista bitna stvar koju bi valjalo odigrati jer vam neretko donose fine dodatke za opremu. Usput, Lara iako uči nekoliko jezika kroz igru, nikada ih ne govori, kao ni navodno lokalno stanovništvo koje priča tečnim engleskim (sa američkim naglaskom!). Ovo je mogao da bude detalj koji bi baš lepo doprineo atmosferi igre i šteta je što su se autori odlučili za tipičan holivudski pristup gde svi živi znaju samo engleski.

Grafika je nešto što u modernim visokobudžetnim naslovima nema potrebe posebno spominjati jer, složićete se, svi AAA naslovi sada izgledaju odlično. Rise of the Tomb Raider bismo ipak istakli kao igru koja sve svoje skupe šejdere, teksture i modele uspeva da uklopi u scene koje prelepo izgledaju. Počev od uvodne scene na planinama Sibira, preko kratkog izleta u Siriju, mnoge scene oduševljavaju i neretko se savršeno stapaju u sinematike. Larine animacije su dodatno obogaćene i još tečnije se kreće, sa povremenim sitnim bonusima poput nameštanja kose kada izađe iz vode. Ono što nas je posebno iznenadilo je da igra izgleda veoma dobro i u izdanju za staru generaciju konzola i da jednako tečno radi. Ovako nešto je zaista retkost kada su u pitanju igre izdate za dve konzolne generacije i potez je koji pozdravljamo, u nadi da će ovakav utisak autori ostaviti i sa PC izdanjem početkom, tojest PS4 izdanjem krajem 2016. godine.

Rise of the Tomb Raider je apsolutna preporuka svim vlasnicima Xbox konzola, a naročito ukoliko ste sa uživanjem igrali prethodnu Larinu avanturu. Jedna je od najboljih akcionih igara ove godine, avantura uz koju je lako provesti sate i sate u jednoj sesiji, istražujući svaki kutak detaljno dizajniranog sveta i odmotavajući niti priče koja, iako pomalo kliše, drži pažnju svakim svojim minutom. Crystal Dynamics je Tomb Raider serijal stavio na pravi put i vrlo nam je drago zbog toga.

Autor: Bojan Jovanović