REVIEW: Civilization 6

Dobro došao! U ime Sid Meiera želimo da ti ponovo pružimo čast i zadovoljstvo u vidu vladavine jednom Civilizacijom. Znamo, znamo, prošla je tek sa ekspanzijama pokazala pun sjaj, a o Beyond Earth ne govorimo. To je strogo zabranjeno! I što pre zaboravimo da je ikada postojala, možda će stvarno nestati.  Ovaj put stvarno želimo da ti od samog početka pružimo osećaj potpunosti. Dođi sad, tvoje vreme dolazi i trajaće jako, jako dugo… Zaboravićeš na voljenu osobu, roditelje, braću, sestre, obaveze… Ceo tvoj svet biće na ekranu tvog monitora, i gledaćeš sa uzbuđenjem njegov uspon, gledaćeš sve uspehe i neuspehe. Osećaćeš se bogovski! I kada te tvoj svet pozove nazad u tvoju ne – toliko – uzbudljivu realnost, uzdahnućeš duboko, i reći sebi “još samo ovaj potez…”

Prva stvar koja vas dočekuje u novom Civu je muzika Christopher Tina, čoveka odgovornog za “Baba Yetu” iz Civa IV, za koji je dobio Gremi. Druga je naracija Sean Beana. Ne bojte se, preživeće Civilizaciju, za razliku od mnogobrojnih filmskih i TV uloga. Šalimo se naravno, čovek je fenomenalan narator. Obojica čine da osećaj ulaska u igru deluje kao da ulazite u nešto posebno, nešto specijalno. Hype nije lažan. Nova Civilizacija deluje kao stari prijatelj kome su vreme i odeća promenili izgled, ali isti je i dalje prepoznatljiv. 25 godina zaista brzo preleteše…

Prilikom novog dizajna Sid Meier ponovo koristi svoje zlatno pravilo 33/33/33. Prvi deo se bazira na nepromenjenom delu dizajna igre, drugi deo se bazira na poboljšanju starog dizajna, a treći na uvođenju novog dizajna u odnosu na prethodan deo. Šta je staro? Mehanika začinjanja i vođenja je ostala u osnovi nepromenjena. Ponovo imamo 19 civilizacija, svaku sa svojim vladarom. I tu uočavamo prvu promenu. Broj specijalnosti svake, bilo da se radi o jedinicama, građevinama ili bonusima je veći, i samim tim svaka je priča za sebe.

Prilikom startovanja nove igre, randomizuje se mapa, i počinje partija. Tu dolazimo do druge promene. Vizuelno je sve lepše, mada bismo voleli da su jedinice detaljnije, ali šta da se radi. Mnoge stvari se grade po teritoriji što je odlično i užasavajuće istovremeno. Neke građevine je moguće graditi samo na određenim terenima, dok druge dobijaju bonuse ako ih sagradite na određenom delu koje okružuje vaš grad. Uvek će biti dosadnih Varvara (osim ako ih ne isključite), koji su tu više da troluju vaš napredak i razvoj, nego da predstavljaju pretnju. Makar po cenu gubitka dve jedinice, sadistički će uništiti ono što ste gradili sa dragocenim radnikom. Kada smo kod istog, on se koristi tri puta i nestaje. Pa dobro, ko gradi puteve, pitate se. Trgovci. Ima smisla, zar ne?

I tako, vi ste krenuli, širite se, razvijate, i nalećete na druge. Oni se takođe razvijaju, šire, stupaju u kontakt kada im nešto treba, i umeju da vas odbiju kada im ne trebate. U preglednom meniju je moguće da vidite šta imaju protiv vas i kako da pridobijete njihovu pažnju. Veoma su različite i po pristupu, u skladu sa istorijom i osobinama koje imaju u samoj igri. Takođe pored glavne karakteristike (Kleopatra voli civilizacije sa jakom vojskom, Kraljica Viktorija civilizacije koje su počele na istom kontinentu kao i ona), poseduju i drugu karakteristiku koja se randomizuje.

Takođe, zahvaljujući lošem AIu, znaju šta da rade i kako da se postave, bez špijuna i drugih sredstava, i ako ste previše krenuli u razvoj bez vojske, pojavljuje se protivnik sa Zerg rushom. Ako vi krenete u pravcu vojske, zavrnuće vas modernizacijom, opet bez povratnih informacija, samo bazirano na svesnosti vas pošto vidi celu igru na mapi, bez hendikepa. Čak se često desi da vas napadne bez razloga, opkoli i – ništa, stoji tu i čeka autobus za Malu Krsnu. To je oduvek bila mana Civ igara, neizbalansiran AI, koji se šablonski eksploatiše, a opet ne ume da se postavi kao dostojan protivnik nego kao cheater sa AimBotom iz Counter Strikea, koji se ne ume odbraniti od noža s leđa.

Kada smo kod vojske, svaku je sada moguće da učinite jačom tako što tri identične jedinice spojite u jednu. I posle nemojte reći da vas Moćni Rendžeri nisu naučili ničemu! Vojevanje je skupo, i može vas lako dovesti do loše finansijske situacije. Postoji i mogućnost religijskog ratovanja, mada isto nije baš najbolje rešeno, pošto se opet sve svodi na massovanje jedinica bez finese. Inače, religijskih jedinica ima svega tri, koje se ne menjaju kroz vreme. Ovo nije jedina mehanika koja deluje da je mogla bolje da se realizuje. Diplomatija takođe u praksi deluje da je mogla biti bolje implementirana. Sistem vlade, iako funkcionalan, ima mesta gde su poboljšanja i te kako moguća. Sreća građana u vašoj civilizaciji, iako interesantna, tera vas da gradite kuće i pažljivije gradite po svom zemljištu. Dok će nekoga oduševiti posvećenost svakom potezu, dosta nas bi poželelo da klikćemo next dok se nešto interesantno ne desi. Do pojave ekspanzije koja će  ispeglati pomenuto, Civ VI deluje zaokruženije u odnosu na prethodnike.

Pored nabrojanog, Civilizacija VI zaista deluje kao potencijal. Na nekim mehanikama treba da se poradi, no dobro. I iz Juga se može sesti u Mečku, zar ne? Obrnuto, teško. Dobre strane su previše dobre, da ponekad zaboravite na mane i kažete sebi “još samo ovaj potez i prekidam”. Ali, taj potez vas uvek vraća da odigrate još jedan, pa još jedan, i tako u krug. I upravo to je odlika dobro dizajnirane i zarazne igre.

Autor: Mirko Jevremović

Igru je autor sam nabavio