REVIEW: Dishonored 2

Izdana opet! 15 godina nakon kraja prvog Dishonoreda, Emili Kaldwin biva zbačena sa vlasti od strane svoje tetke i Vojvode Serkonosa. Stavljeni u nemoguću situaciju, Emili i njen otac Corvo Attano pokušavaju da pobede uzurpatore i vrate tron pravoj kraljici Dunwall-a.

Na početku igra vam nudi da izaberete između već poznatog Corva ili njegove ćerke Emili. Prvo sam izabrao Emili i shvatio da je igra poprilično dizajnirana za njen stil igre iako oba glavna lika imaju svoj set magija od kojih su neke slične. Posle sjajnog uvodnog nivoa u Dunwall-u, igra vam stavlja do znanja dve stvari a to su da imate potpunu slobodu kako ćete savlatati neki objektiv i da se radnja ustvari neće odigravati u Dunwall-u. Dalja radnja je smeštena u Karnaci koja je i rodno mesto Corvo-a. Karnaca se dosta razlikuje od Dunwall-a. Dok je sumorni grad od sivog betona, zarđalog metala, kuge i pošasti, Karnaca je šarena, živahna i manje više čista.

Moći dobijate opet od Outsider-a kao i u prvom delu ali ono što čini drugi deo sjajnim je to da možete da u potpunosti odbijete te moći i pređete igru koristeći samo hladno oružje i senke Karnake. Od novih moći najzanimljivije su Mezmerize i Domino. Domino služi da vežete više stražara, na primer, i šta se desi jednom desi se i ostalima. Mezmerize hipnotiše do tri neprijatelja i drži ih neko vreme potpuno nepomičnim. Kombinovanjem ovih i drugih magija, možete napraviti sjajne kombinacije i zatrpati YouTube klipovima istih. Corvo je dobio dosta unapređenja već postojećih magija i nisam imao osećaj da je bačen u drugi plan. Uživao sam u igri i sa Emili i sa Corvom.

Pored magija, Emili i Corvo imaju pregršt hladnog oružja i zamki koje su im na raspolaganju. Samostrel i pištolj su i dalje glavna oružja na daljinu. Samostrel ima nove strele koje mogu da oslepe ili ogluve protivnike. Korišćenje mača je malo komplikovanije u nastavku jer je bitan tajming odbrane napada i direktan kontranapad za instant ubistvo. Mlaćenje neprijatelja i dalje funkcioniše, ali je aljkav način bitke i igra vam stavlja to do znanja.

Kao i u prvom delu, lokacije su vrlo detaljne i lepe. Svaka lokacija se ponaša kao mini hub gde možete naći sporedne misije i skupljati rune i bone charm-ove. Rune su nepromenjene i kao u prvom delu, otključavaju vam magije i unapređuju ih, dok su bone charm-ovi pasivna pomagala koje možete da koristite ako imate mesta u inventaru za njih. Takođe mogu da imaju i negativne efekte pa je interesantno balansirati ih i menjati tokom igre. S obzirom na ograničenje broja runa koje možete naći, vaš stil igre zavisi od toga u šta ste investirali od magija. Dishonored 2 je dizajniran da se igra kao stealth igra. Na kraju svake misije vidite statistiku kako ste prošli i mnogo vam bode oči ako vam nije čekirano da niste viđeni ili ako je čekirano da ste pravili haos. Kroz gameplay, igra vam sugeriše da možete da je igrate kako želite, ali vas i navodi na tu putanju da budete pažljivi, strpljivi i stealth igrači i da ćete time naći veće uživanje. Ne mogu da opišem koliko puta sam snimao igru pa ponovo učitavao ako bi me barem jedan stražar spazio.

Kad sam već spomenuo stražare, AI NPC-ova može da se poredi sa onim iz Meatl Gear Solid. Reaguju na svaki šum (pogotovo na većim težinama), traže vas na logičnim mestima i imate osećaj kao da igrate protiv drugog igrača koji kontroliše te stražare. Kasnije u igri, pojavljuju se automatoni – roboti koji predstavljaju velik izazov kako stealth tako i kombat igračima.

Priča je u početku vrlo slaba i površna. Postoji veliki osećaj da se ponavlja isto kao iz prvog dela. Ali, kako odmiče i ako čitate sve novine i sva dokumenta koja nalazite usput, otkrivate veliku zaveru i dobijate brdo informacija koje upotpunjuju kako priču tako i imerzivnost i oživljavaju Karnacu kao grad lepote, tuge, besa i patnje.

Fizika tokom igre radi za i protiv vas. Često mi se desilo da se šunjam pola sata kako bih zaobišao većinu stražara i približim se korpi za đubre koja istog trenutka biva lansirana preko cele prostorije iz čista mira. Kad se ovo desi, stražari me ili sastave sa patosom ili se raštrkaju na sve strane jer ni oni nisu sigurni šta se desilo.

Nažalost, ovo je još jedna igra koju smo isčekivali sa ogromnim hajpom i još jedna igra koja je imala užasan start na PC-u. Dishonored 2 nije radio na besnim novim mašinama i više igre nemaju izgovor za ovakav relase. Odvratan potez Bethesde da ne šalju review kopije do izlaska igre samo doliva ulje na vatru jer ovako ispada da su hteli da izmanipulišu prodaju igre. Ja sam jedan od vrlo razočaranih igrača koji se upecao na Bethesdinu priču. Kada sam počeo da pišem ovaj review, igra je bila maltene neigriva na mojoj mašini. Framerate je leteo na sve strane od 120 do 3 frejma po sekundi bez obzira šta radim ili gde se nalazim u igri. Tokom pisanja ovog review-a, izašao je beta patch koji je ispravio većinu problema koja je igra imala ali je ipak bila neigriva nedelju i više dana. To je nedopustivo. S time, ocena ove igre će biti manja nego što bi dobila da je release bio dobar. Ja sam ovu igru igrao i pisao review u stanju u kakvom sam je dobio, kasnije popravke ne bi trebalo da utiču na prvi prelaz igre kao i na prve utiske.

Dishonored 2 je sjajan nastavak sjajne igre i na mom je spisku za igru godine. Tehnički problemi mu ni malo nisu išli u korist, kao ni Bethesdino ponašanje, ali to ne bi trebalo da vas odvrati od ove fenomenalne igre. Svaki trenutak u njoj je unikatan pri svakom prelasku što retko koja igra danas može da tvrdi da ima.

Autor: Igor Totić

Igru je autor nabavio svojim novcem.