REVIEW: Kona

Ovaj tekst je originalno izašao u 103. aprilskom broju časopisa Play!Zine

Kona je naziv za sneg, na jeziku, sada već praktično iščezlog Kri naroda. Oni su predstavljali najveću zajednicu starosedelaca Kanade, koji su vremenom prihvatali sve veći priliv došljaka na njihovu teritoriju. Neki su se uspešno asimilirali u novi svet, a neki su ostali verni svom načinu života, svojim verovanjima i povukli se što dalje od civilizacije. Radnje ove igre je smeštena u 70-e godine prošlog veka, u izolovani gradić u Kvebeku, koji prolazi kroz proces modernizacije, gde se turisti zovu u posetu, a nova radna mesta otvaraju zaslugom nekih bogatih industrijalista.

Kona je igra koja je ovog marta zvanično izašla iz early accsessa, i sada je dostupna kao pun naslov, profesionalno ispolirana koliko je to bilo moguće, jer uzimamo u obzir da je izdata od strane mladog Parabole studija kojima je ovo prva igra.  Nju bi najlakše bilo objasniti kao spoj walking simulatora, avanture i survivala.  Ali za početak, hajde  da se dotaknemo svih tih podžanrova i da pojasnimo šta je to Kona pokušala da uradi.

Najezda walking simulatora je postala trend koji traje već neko vreme, i ljudi su generalno prihvatili taj žanr kao legitimni izbor kada se upuštaju u igru kroz koju će pratiti samo priču, bez preke potrebe da se mnogo udubljuju u samu mehaniku gejmpleja. Sve je počelo od Dear Esther, nastavilo se i napravilo neke ozbiljne korake napred, pogotovo kada su Vanishing of Ethan Carter, i prošle godine Firewatch, ugledali svetlost dana.

Međutim, u slično vreme, jedan drugi gejmerski trend se pojavio. Survival igre su postale veoma zastupljene, pogotovo u onoj grupaciji free to play i early access naslova. Bez neke veće priče koja se prati, vaš cilj u takvim igrama je da preživite u tim svetovima što duže možete i napravite sami svoju avanturu. Kona najviše podseća na Long Dark, ali samo u segmentu vizuelnog identiteta. Spremite se za sneg, vetar, mećavu i hladnoću koja se uvlači u kosti.

Treća stavka su klasične avanture. Point and click način igranja koji poslednjih godina proživljava renesansu sa igrama studija kao što su Wadjet Eye Games i Daedalic Entertainment. Mnogi oldskul avanturisti ipak najviše očekuju treći deo Syberie, koji bi konačno trebalo da izađe 20. aprila. Kona ne pokušava da se sa takmiči sa njima, ali je pokupila neke istraživačke i logičke elemente i postavila ispred sebe jedan zanimljiv zadatak. Pokušati da sve najbolje iz ova 3 navedena  podžanra uvuče u sebe. I mora se reći – rezultat je prilično zanimljiv.

Stavljeni ste u ulogu Karl Fobera, detektiva koji je pozvan radi istraživanja incidenta u kome je vandalizovana kuća bogatog biznismena Hamiltona. Karlov, tj, vaš zadatak, je da se nađe sa Hamiltonom u njegovoj radnji i da odatle krenete u svoj detektivski deo posla. Međutim, kao što to obično biva, uvek ima neko međutim, te će se stvari zakomplikovati, a Karl će morati da prođe kroz ceo taj region u potrazi za mnogo većim odgovorima od prvobitno traženih.

U toku svog istraživanja prilično dobro urađeni narator će komentarisati Karlove postupke, ali Kona u svojoj vokalnoj naraciji nije bolja od jednog Firewatcha, koji je taj deo praktično podigao na jedan nedostižno visok nivo. Dnevnik koji Karl vodi će biti prilično veliki i koristan izvor informacija koje sto do tada skupili, tako da ćete uvek biti u toku šta ste sve videli, istražili i slikali do tada.

Kona isto tako ne može, niti želi da se nosi sa nijednom survival igrom. Pošto se dešava u toku jednog dana i jedne noći, nećete imati potrebu da tražite hranu, pantalone vam se neće cepati i imaćete jedan par cipela i bićete zadovoljni sa njima. Survival u ovoj igri se svodi na zaštitu od hladnoće, pa ćete često biti u situaciji da tražite neki izvor toplote pre nego što se smrznete. Vatra koju založite u nekoj kući,  kolibi ili čak negde u divljini će ujedno predstavljati i način na koji će se čuvati igra. Zamislite to kao Dark Souls način čuvanja pozicije, samo sa sobom u inventaru treba da nosite sve ono što je potrebno da biste uradili „light bonfire“. Pored toga, vodićete računa samo o još dve stavke, stanju vašeg zdravlja (za koji će vam trebati po koji medpack ili painkiller) i stanju vaše psihe, mada Karl sa sobom već nosi kutiju cigara, neće biti zgoreg da pokupite još koje pivo usput da se malo opustite posle nekih stresnijih momenata.

Ono što najviše raduje je što igra ne vuče igrača za rukav i pokazuje mu šta treba da radi, te neke zagonetke potrebne za napredovanje u igri, iako nisu teške, predstavljaju pravo osveženje kako igra odmiče. One nisu nelogične i ubačene na silu, već su sasvim logičan nastavak događaja koji su se dogodili pre toga i potreban postupak da bi se nastavilo dalje.

Vizuelno, Kona nije na najvišem nivou, ali svoj grafički prikaz dopunjuje fantastičnom atmosferom. Sve je prekriveno snegom, u vazduhu se oseća da nešto nije u redu, a vreme i osećaj izolovanosti i izopštenosti od sveta dovoljno doprinose da grafika padne u drugi plan.

Takođe, šteta je što postoji mali broj audio numera koje će se vrteti na vašem radiju u kolima ili u nečijoj kući, jer tih par pesama koje dopiru sa zvučnika su sjajne i vraćaju igrača u neko vreme koje je davno iza nas. Samo eto, nažalost, tih par ćete čuti možda i previše puta u toku samog igranja.

Kona inače nije horor igra, ali odiše jezom i misterijom koja je prekrila grad, te ćete nekako skoro sve vreme biti u grču i neizvesnosti svaki put kada zaškripe neka nova vrata koja budete otvorili. Treba dodati da poslednji deo igre deluje dosta zbrzano i da nije u skladu sa tempom igre do tada (koji ste do sada vi sami pravili birajući gde ćete i ići i šta ćete raditi). Možda je to urađeno i namerno, ali možda i zbog toga  što su developeri hteli konačno da izbace igru na tržište.

Za kraj, iz razgovora sa develeperom igre, saznali smo da je ovo prva od pet planiranih priča, tako da ako se po jutru dan poznaje, možemo da očekujemo još lepih stvari od njih. Tako da za prvi projekat, ovo je sasvim zadovoljavajuće, pa čak i više od toga. Ako ste želeli da Firewatch bude malo igriviji, ili ako ste želeli da Long Dark bude bogatiji pričom, ili ako ste pak avanturista spreman da odigra neku novu (doduše dosta lakšu i  jednostavniju) avanturu – Kona stvarno onda može biti naslov baš za vas.

AUTOR: Vladimir Pantelić