BlizzCon 2018 – Igrali smo World of Warcraft Classic demo

I dok je BlizzCon u punom jeku, mi smo odvojili vreme da odigramo demo starog dobrog WoW-a.

Elem, kako izgleda WoW klasik?

U jednoj rečinici, izgleda tačno onako kako ga se sećate iz 2005.  godine. Blizzard nam je pokazao dve zone, zone koje su možda i ponajviše oblikovale igračku zajednicu na samom početku. Naravno, u pitanju su Barrens i Westfall. Pamento su odlučili da nas “bace” baš tu, jer tu već možemo da isprobamo neke elemente gejmpleja i svakako – da se udubimo u chat sa ostatkom sveta.

Na servere je postavljen build 1.13 i zaista, sve je identično onome čega se sećamo iz prvih dana avantura u Azerothu. Jedina “moderna” stvar je integrisana friend lista, što je i logično s obzirom na to da će WoW klasik u principu biti “server” i pristupaćemo mu preko battle.net naloga. Ipak, quick invite i quick join, kao i xrealm opcije su isključene, jer prosto, stvar je da tada nisu postojale. U tom duhu je i sve ostalo. Grafika je klasik, svi modeli su stari. Mapa sveta je stara, imamo samo Kalimdor i Easter Kingdoms. Action barovi su klasični, sva podešavanja su ista kao pre. Pa kako izgleda gejmplej?

U ovoj demo verziji mogli smo da igramo samo do levela 19 i to u komadima od po sat vremena. Verujte, to je više nego dovoljno. Prilikom prvog logovanja u igru doživeli smo svojevrstan šok. Prvo mi je trebalo 15 minuta da pohvatam sve iz početka. I onda, kada sam krenuo u borbu, setio sam se da nisam podesio talente. Ah talenti, staro drvo je tu. I onda sam proveo sledećih 15 minuta raspoređujući talent poene. Konačno, posle pola sata, uzeo sam prvi kvest…nisam. Zaboravio sam da moram da podesim da se tekst kvesta ispisuje instant ako neću da čekam da se lagano ispiše na ekranu. Grrr, 3 minuta kasnije, krenuo sam sa prva dva kvesta u avanturu. Otvorio sam mapu i… joooj, add-on ne postoje, daj da pročitam gde treba da idem. I tako, prođe sledećih 10-15 minuta dok sam dešifrovao gde treba da idem. Naravno peške. I tako, 5 minuta pre isteka prvog sata, stigao sam do prve grupe mobova koje treba da polupam da bih završio kvest. Baam, charge, harmstring, heroic strike … Ali, ali, ali….zašto ne umiru? A da, dummy, ovo je klasik, agruj više od tri moba i imaćeš bolno iskustvo.

Drugi sat je počeo mnogo bolje. Sada sam već uspeo da se distanciram od modernog WoW-a i da utonem u stari sistem levelovanja, koji je spor, taktičan i ponekad frustrirajući. Prvi kvest sam radio gotovo pola sata, a onda sam se setio da napravim grupu sa par igrača koje sam sreo usput. I onda flashback. Prva grupa, prvi zeleni predmeti, prve pošalice na chatu. Sve je tu, baš kao nekada. Osećaj je gotovo isti. Kažem gotovo, jer tada sam imao 19 godina. Shvatio sam da klasik treba da ostane samo to. Klasik sećanje, nikako ponovno hardcore iskustvo. Treba da ostane nešto što će se igrati povremeno. Samo zabave radi. Bez obaveze, bez frustracije. Čisto da te želja mine. Zabava između dva velika patcha. Jer današnje iskustvo ne treba da zameni tadašnje.