Nintendo Switch
REVIEW: Friday the 13th: Killer Puzzle
Nije velika retkost u svetu multimedijalne zabave naići na tematske eksperimente. Nešto gde bi autor spojio dve stvari koje do sada niste ni mislili da je moguće spojiti. I dok još nikada nisam video “Mortal Kombat” romantičnu komediju sa Hju Grantom u ulozi zaljubljivog i smotanog Reptila, postoji i više nego dovoljno odličnih primera koji pokazuju da tematika može da se kombinuje mnogo više nego što mislimo.
Jedan od meni omiljenih primera jeste kombinacija horora i komedije. Spoj za koji volim da kažem da je osmišljen od strane Sema Raimija, tvorca “Evil Dead” filmova, odlično funkcioniše. Horor elementi mogu nesputano da istražuju nove granice dok komedija ublažuje ceo efekat zgražavanja, a humoristički delovi dobijaju još snažniju notu dok ih prati krvavi ansambl.
Naslov pred nama ide mali korak dalje, i osim komedije pridodate hororu, implementira igrački element mozgalice. Killer Puzzle – Friday the 13th je igra sa horor tematikom istoimenog filma u kojoj za cilj imate da u ulozi čuvenog Džejsona pobijete sve nesrećne žrtve kroz rešavanje logičkih zagonetki.
Džejson se po nivou kreće pravolinijski, u bilo kom od četiri smera i to neprekidno dok ne naiđe na neku prepreku ili žrtvu. Iz ovog razloga, potrebno je pametno koristiti okolinu i predmete kako ne biste otišli predaleko, ispali sa nivoa ili prosto naleteli na neku od smrtonosnih prepreka koje vrebaju unaokolo.
Gejmplej je suštinski veoma lak za uhodavanje, pa i nivoi u početku deluju izuzetno lako. Ali kako ih sve više prelazite, tako i težina raste do ponekad zavidnih granica.
Osim što se nivoi menjaju i uvode nove elemente, cela tematika horora ide odlično uz zagonetke koje se često rešavaju zastrašivanjem žrtava kako biste ih namamili na određeno polje gde im sledi brza smrt. Ovi završni potezi izgledaju kao simplističke verzije fatalitija i neretko nemaju smisla. Proburaziš nekoga sekirom? Ma hajde, trebalo je da napravite više animacija ubijanja!
Poslednja žrtva pojavljuje se tek nakon što svi ostali budu ubijeni, i njeno pogubljenje zavisi od toga koliko dobro odigrate malu igru preciznog pritiskanja dugmića. Nakon toga sledi nagrada koja puni skalu “krvožeđi”. Kada se skala napuni do kraja, dobijate na poklon četiri nasumično odabrana oružja kojima Džejson može da nastavi da seje svoju stravu i užas. Znate već, noževi, motorne testere, štapovi za bilijar, daska za WC šolju… Poprilično standardan arsenal.
Nivoa ima preko stotinu i svi predstavljaju omaž na bogati (i krvavi) filmski opus Džejsona Vorhisa. I dok je u početku za mene važilo “samo još jedan nivo, mama” pravilo, igra je ubrzo pomalo i dosadila. Mada moram da priznam da sam joj se uvek rado vraćao, što je opet pozitivna stvar.
Nakon što igru pređete, nećete imati još mnogo razloga za njeno igranje. Kao mozgalica, igra sadrži dobar broj interesantnih nivoa, a cela tematika, iako povremeno nespretno sprovedena, opet odlično ide uz celu mehaniku igre. Ali nakon što jednom dojadi sporadično trabunjanje otfikarene zombi glave Džejsonove majke i simplistička grafika nalik nekoj od prvih 3D Saut Park igara, ova ubilačka mozgalica može ide na tavan da skuplja prašinu pored Monopola.
A do tada… Samo još jedan nivo, mama.
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Evolve