Nintendo Switch
REVIEW: Crashlands
Pojavom kultne igre Minecraft, survival žanr je prosto eksplodirao među video igrama. Ne uz bljesak i da ga više nikada ne vidimo, već sasvim obratno – u stotine klonova zarazne, vremenojedačke avanture preživljavanja.
Ono što gotovo sve ove igre imaju zajedničko, jesu tri stvari: surov svet i okruženje, ranjivost glavnog lika, kao i neka vrsta fiziološke potrebe koju mora da podmiri (za sad sam nailazio samo na glad i žeđ, ali sam siguran da su proizvođači igara za odrasle negde proturili i još po nešto).
Crashlands, igra koja je preda mnom, u lice kaže “ne” svim pravilima ovog žanra, i srčano izbacuje svaki žanrom nametnut element, zamenivši ga istovremeno prostom zabavom. A kako je ova, preko dve godine stara igra sada dostupna i na Nintendo Switch platformi, možda je upravo došlo vreme da bolje obratimo pažnju na nju.
Priča prati svemirskog kurira koji je silom prilika oboren na vanzemaljsku planetu, pa se tu mora snaći kako zna i ume (Vectorman 2 vibracije, obuzeše me). Bogu hvala pa ni u ovoj nevolji nije u potpunosti ostao bez prijatelja, jer Petko ovom Robinzonu predstavlja brodski robot koji ga sprovodi kroz osnove preživljavanja.
Prva razlika koja je lako uočljiva u odnosu na druge igre ovog tipa, jeste tempo igre. Kako lik nije ranjiv kao njegove kolege iz drugih igara, već znatno snalažljiviji i razigraniji, ubrzo ćete se rastrčati po mapi kao zombi epidemija. Ovaj olakšani princip svakako je primamljiviji za istraživanje sveta, kada vas on oberučke pozdravlja – da ga opustošite i lišite svega što miče, da.
Nekako uz ton ovakve dinamike, ide i humor igre koji se može pronaći u svakom delu njenog narativa. Pa ukoliko volite kada je igra duhovita, budite sigurni da ćete ovde imati čemu da se nasmejete. Možda čak i previše puta…
Osim što junak neustrašivo mlati sve živo, pa i kako sam možda nagovestio, ne oseća žeđ i glad, on poseduje još jednu neustrašivu karakteristiku. Kapacitet njegovog inventara nije ograničen nikakvim zakonima fizike. Sve što nađete, možete da trpate u svoju slamaricu do mile volje, bez da brinete o tome kako da napravite prostor za nove zalihe.
Ali ono gde igra zaista sija, jeste njen borbeni sistem. Protivnici vas napadaju uz “najavu”, tako što par sekundi pre samog napada, indikatori ukazuju na to gde će se napad završiti. Ovo ne samo da čini borbu uzbudljivijom, već i mnogo manje repetativnom. A kombinacijom ovog sistema i gomile oružja koja imate na raspolaganju, ništa ne može poći po zlu, zar ne?
Naravno, igra nije savršena na baš svakom polju. Kao najveću manu, naveo bih linearnost sveta. Iako se svet nasumično generiše i poziva na istraživanje, samo istraživanje nema tu dozu jedinstvenosti i iznenađenja. Kao da se svi zadaci svode na krug od nekoliko ciljeva koji se večito ponavljaju. Nema tog neobičnog zadatka sa strane ili momenata za koje možete da pomislite da ste ih samo vi doživeli.
Alatkama, iako ih ima dosta u ovom zbilja dubokom sistemu za spravljanje, kao da nedostaje nekoliko opcija za detaljisanje, pogotovo kada su oružja u pitanju. Bilo bi izuzetno dobro da postoji mogućnost da se oružja oblikuju više prema potrebama igrača.
I dok je igra prvobitno bila dosta zarazna na računaru, a još više genijalna na telefonima i tablet uređajima, na Nintendo Switch konzoli kao da pronalazi zlatnu sredinu. Osim mogućnosti da se kontroliše putem džojstika, još uvek su prisutne komande preko ekrana osetljivog na dodir. Frejmrejt je stabilan, grafika još uvek dopadljiva i izraženog stila, a muzika i zvučni efekti jako dobro ukomponovani u ne-tako-surov svet preživljavanja.
Ukoliko ste propustili prvobitan izlazak igre pre nekoliko godina, bolji trenutak da se u njoj oprobate teško da će ikada više doći. A bilo bi šteta da zaobiđete jednu zaista drugačiju a podjednako zaraznu, avanturu preživljavanja. Zaista je milina videti da se i jedan toliko eksploatisani žanr, može usuditi da evoluira i dalje napreduje.
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Butterscotch Shenanigans