Opisi
REVIEW: Vane
Ako ne verujete u ljubav na prvi pogled, bacite oko na Vane. Ukoliko ste imalo kao ja, to će biti dovoljno za instant zaljubljivanje. Igra koja i nasumičnim kadrovima upija pažnju igrača svojim vizuelnim stilom i nejasnim, no intrigantnim postavkama sveta i priče, ne može biti obično parče interaktivnog softvera. U pitanju je umetnost.
Igru (nakon kratkog uvoda) počinjete u ulozi malene vrane koja se otiskuje u let iznad pustoši. Pejzaži i prostranstva u ruševinama, rađaju pitanja o istoriji sveta u kom ste se pronašli odmah nakon što dođete sebi od prvog vizuelnog utiska. Igra izgleda kao slika koja se rađa pred vama, a kojoj dodatnu dubinu daje pametno dozirana muzika i neverovatna audio režija.
Vane automatski asocira na kombinaciju igara kao što su Journey, Inside i ICO, ali vas momentalno baca u otvoren svet gde linearnost proizvodi jedino igračeva intuicija i tok misli. Jer let iznad pustoši, osim razmišljanja o misterioznom svetu, nema nikakvu svrhu, sve dok vam za oko ne zapadne prvi neobičan detalj u ogromnom sivilu.
Bez obzira na prostranost sveta, put kojim krenete uvek odaje osećaj nečega ispravnog, a jedinstvenog. A kompletan gejmplej bazira se na zagonetkama zasnovanim na interakciji sa okolinom i njenom manipulacijom. Malena vrana ubrzo dobija sposobnost da se pretvori u dečaka koji naravno ima još više mogućnosti za interakciju, ali samo pravilnom smenom dva oblika može se napredovati dalje.
Iako sam napomenuo da je grafika prava zvezda igre još u početku, bojim se da nisam uspeo dovoljno da opišem njenu lepotu. Osim što dizajn sveta budi radoznalost u svakome željnom avanture, svaki kadar izgleda kao vrhunac slikarske minijature. Šta reći osim da sam namirio sve svoje potrebe za kvalitetnim pozadinama desktopa, već u prvih sat vremena igranja…
Što dublje zalazite u igru, impresivniji je i način na koji se okolina ponaša. Nivoi će se bukvalno stvarati pred vašim stopama u maniru koji može da asocira samo na nasumično generisanje i lepotu haosa koji se pretvara u smisao. A ovako veličanstven doživljaj, naravno mora da povlači i nekoliko loših strana sa sobom…
Pod time, mislim prvenstveno na frejmrejt i bagovitost. Brzina izvođenja nekada uspe da padne i do manje od petnaest frejmova u sekundi dok kolizija sa okolinom često u potpunosti izneveri. U kombinaciji sa kamerom koja je ponekad preblizu a u drugim situacijama zaglavljena u zidovima, metrima daleko, celo izvođenje može vrlo lako da se pretvori u pravi košmar za igrača perfekcionistu.
Čak i da niste perfekcionista, danas je frejmrejt i generalna ispoliranost igara jako važan faktor kada se govori o njihovom generalnom kvalitetu. Međutim, u ovom slučaju slobodno kažite da su mi vrane ispile mozak ali, to i nije toliko važno.
Svaki pad frejmrejta i teže kontrolisanje dešavanja na ekranu, u nezaobilaznoj kombinaciji sa fantastičnim zvukom i vizuelnim doživljajem, automatski me asocira na čarobnu dozu očaranosti koju su nekada igre donosile sa sobom. Tada nismo merili koliko frejmova se smeni u sekundi ili cepidlačili o kontrolisanju kamere koja prati protagonistu, već smo se samo divili neverovatnim inovacijama koje je igračka industrija bez ustručavanja izrađala.
Ovde su lošiji frejmrejt, kamera i kontrole za mene samo podsetnik da ni u životu ne može sve ići od ruke onako kako smo planirali. Ali da je bez obzira na sve to, život jedno prelepo iskustvo koje kao da prebrzo prolazi…
Jer ova igra se završava nakon možda tri sata igranja! Prekratko, dragi čitaoci. Ako bih prstom morao da uperim u tu jednu manu koja ovde ruši neverovatnu harmoniju, to je dužina igre koja kao da sputava da zaronimo još dublje u jedan neverovatno interesantan svet. Dužina zbog koje jedna igra ostaje nedorečena, a ujedno nekako i… neverovatnija.
U svom kratkom trajanju, Vane pruža dovoljno razloga da ga odigrate još koji put, barem u potrazi za stvarima koje ste možda propustili. Ukoliko vas lošije izvođenje, kamera, kontrole ili bagovi koji vas vraćaju na početak ne dokrajče u procesu igranja…
Sa druge strane, reći ću još jednom – ukoliko ste imalo kao ja, biće to ljubav na prvi, a i na poslednji pogled. Neobična igro, evo tebi osam. Zašto? Vrlo prosto. U srcu te nosam!
Da, ljubav je baš otrcana stvar…
AUTOR: Milan Živković
Igru za potrebe opisa ustupio Friend & Foe