Šta se dogodilo sa video igrama baziranim na blokbasterima?

Do pre par godina postojao je žanr video-igara koji je dominirao mejnstrim tržištem. Igre bazirane na filmovima. Gotovo da nije postojao neki blokbaster ili dečiji film koji nije pratila video igra na istu temu. Danas to više nije slučaj, a tih igara gotovo da više nema, ako izuzmemo Lego igre. Šta se desilo? Gde su one sada? Zašto se to dogodilo kako se dogodilo?

Početak ovog trenda koincidira sa istorijom video igara. Veliki filmski studiji nikad nisu prezali od lake zarade na osnovu svog novog hit filma. U moru džidža-bidža koje se prodaju nakon izlaska bilo kog od takvih filmova počele su se pojavljivati i video igre, uglavnom lošeg kvaliteta. Sigurno najbolji primer je video igra E.T. the Extra-Terrestrial izbačena 1982. Upamćena je kao najgora igra svih vremena i jedan od odlučujućih faktora za slom industrije video igara 1983, uopšte se ne šalimo. Svojoj tužnoj sudbini može se zahvaliti pohlepi. Naime, u želji da se ostvare astronomski visoke brojke prodanih jedinica za vreme Božićne kupomanije, i s obzirom na duge pregovore oko ET licence, dizajnerima video igre preostalo je samo 5 i po nedelja da igru naprave od nule. Ovaj neuspeh pratila je i urbana legenda koja se ispostavila kao tačna. Dugo se spekulisalo da su te 1983. kada je pukla industrija, milioni kertridža zakopani nadomak Almagodora, grada u Nju Meksiku, sve do 2014. godine, kada je prostor prekopan i kertridži pronađeni. No, nazad na temu. Nakon ovog sloma industrije, trend se nastavio. Upravni odbori velikih filmskih studija i dalje su videli nepresušni izvor prihoda u video igrama. 90-ih i 2000-ih na policama prodavnica video igara i dalje su bile prisutne mnogobrojne adaptacije filmova. Neke od njih doživele su uspeh, i ostale pohranjene u sećanju kao fantastične video igre. Goldeneye 007 baziran na istoimenom filmu o Džejms Bondu bio je kako komercijalni tako i kritički uspeh, koji je uveo niz novina u fps žanr na konzolama. Takođe, igra je zaradila duplo više od filma. Ali, izuzetak uglavnom potvrđuje pravilo.

Da bi dobili punu sliku o ovom problemu, treba uzeti u obzir glavnu karakteristiku ovih igara. One nisu stvorene da bi bile kvalitetne video igre. One su pre svega roba vezana za film. Namenjene su u 99% slučajeva mlađoj publici, onoj koja i nije upoznata sa standardima kvaliteta. Dodatan problem stvaraju fiksni rasporedi koje prati izbacivanje ovih filmova, i imperativ paralelnog izlaska sa filmom. Ne treba izostaviti ni ogromne troškove licenciranja ovih igara. Kada plaćanje prava na intelektualnu svojinu uzme dobar zalogaj budžeta namenjenog čitavom razvoju, uglavnom ostane nedovoljno da se igra ispolira do kraja. Adaptacija Spider-Man 3 iz 2007. bila je prepuna bagova, od NPC-eva koji prolaze kroz zidove, do loše sinhronizovanih glasova.  Od ove tačke vihor ludila se nastavlja. Loše video igre rezultiraju lošom prodajom. Loša prodaja donosi manje profita. Sledeći krug igara imaće manje budžete, igre će biti lošije, itd. Ipak, ne može se reći da one nisu postizale željene ciljeve.

Kao što je već pomenuto, danas ih je baš malo. Studiji su se preorijentisali da svoja prava ustupe Legu, čije igre možemo smatrati sopstvenim žanrom i koje će se kupovati, zbog svoje unikatnosti, i mimo prizvuka neke hiperpopularne franšize. Kad uzmemo u obzir novi sektor industrije video igara, mobilne igre, vidimo gde su otišle te silne adaptacije. S vremenom razvoj igara je poskupeo i iziskuje sve više vremena. Filmski studiji, umesto da saliju ogromnu količinu sredstava u neki studio za razvoj igara, koji će im napraviti, zbog glupih pravila koji oni sami nameću, loš proizvod, sve više prave kopije popularnih igara za pametne telefone. Bez rizika da će izgubiti novac na gotovo nemogućim projektima, za jako kratko vreme i sa malim timom koji na već poznat gejmplej treba da zalepi Dizni, Marvel, DC… sadržaje, lako ostvaruju željeni efekat. Štaviše, sa dominacijom mikrotransakcija, vuk je sit, a ovce na broju.

Nakon 40-ak godina , koju godinu gore dole,  stvar je ostala manje više ista. Na platformama koje pretežno koriste mališani, u želji da pokupe kajmak na uspehu dugometražnih filmova, pojavljivaće se ispodprosečni naslovi. Doduše, ne smemo biti isuviše kritični prema ovom trendu. Ipak se veliki broj ljudi upoznao sa svetom gejminga u svom detinjstvu posredstvom neke od ovih igara.

AUTOR: Nikola Vojnović