Dnevnici Azerota – Endgame of the Dark Lady ili kako će pasti Stormwind

Don’t think about Stormwind as first objective. Think of it as a final goal!

U ljudskoj prirodi je da pozitivno reaguje na povratke. Kada narodu uskratite nekoga, budite sigurni da će povratak biti i spektakularan i toplo prihvaćen. Ako ste kao mlađi pratili WWE univerzum, jasno vam je o čemu govorim. Kada se neki od rvača neko duže vreme ne pojavljuje, bez obzira na to da li je bio heel ili face, njegov eventualni povratak se očekuje sa nestrpljenjem sa svakim novim danom odsustva. Tako je i u bilo kojoj drugoj franšizi… Zato ne treba da čudi što se povratak „Zelenog Isusa“ jedva čekao. Naravno, naša Dark Lady je i te kako kumovala tome.

Ali, nekako ne mogu da se otmem utisku, koji se pojavio kao dosadni crv u mojoj glavi još početkom ekspanzije, da je cela priča o unutrašnjim previranjima u Hordi jedna velika nameštaljka. Ako se vratimo na početak novele „Before of the Storm“ znamo da su pre starta ratnih dejstava Sarufang i Sylvanas imali raspravu o strategiji osvajanja Stormwinda. Taj mali deo novele pokazuje koliko je Sarufang vojno indoktriniran dok Sylvanas u slobodno vreme voli da igra „4D“ šah. Prosto, ne postoji lik u Warcraft univerzumu koji je toliko inteligentan kao ona (ko misli drugačije nije u pravu hehehehe). Setite se samo  koliko je muka ona sama sa svojom ekipicom rendžera zadala Artasu prilikom napada na Silvermoon. O free rollu koji je usledio posle masakra kod Wrath Gatea da i ne govorim. A to je samo jedan deo njenih igrica.

I posle takvih stvari i tako sjajnih taktičkih poteza i pobeda, gospođica šalje dva  nepoznata asasina da iznabadaju Thralla pre nego što mu padne na pamet da se vrati i izvede Hordu na „pravi put“. Ne znam za vas, ali ovo je meni prilično sumnjivo. Pogotovo način na koji je izveden napad, u sred bela dana bez nekog naročitog elementa iznenađenja, tiho kao tenk koji rola po betonu itd itd… Meni se čini da je ceo napad „staged“, da bi se naš omiljeni zeleni ork privoleo da učestvuje u svojevrsnom endgejmu koji se neumitno približava.

Ali, zašto bi Sylvanas žrtvovala asasine i kako bi uopšte znala da će plan da urodi plodom? Pa jednostavno, Sarufang i dalje radi sa njom! Već vidim koliko je ova „teorija“ nategnuta, ali da probam da elaboriram… U već pomenutoj noveli, Sarufang i Sylvanas kao deo obmane Alijanse igraju igru u kojoj glume veliku međusobnu svađu. Koliko su posvećeni tom pozorišnom komadu najbolje govori to da o celoj spletki ništa nije znao ni jedan drugi Hordin lider. Dodajmo tome, povećanje tenzija nakon paljenja drvceta i dobijate sliku u kojoj Sarufang jedva čeka da je skrati za glavu. Međutim, prvi nagoveštaj da nije baš sve kako se čini daje upravo on u trenutku kada ga Anduin zarobljava i kada mu matori ork govori „…if you survive“. Jasno kao dan, Sarufang je znao za zamku koja je bila spremljena za Alijansine lidere. I nije uradio ništa da to spreči… Sumnjivo?

Šta da kažemo o Sarufangovom bekstvu? Anduin pretpostavlja da Sylvanas planira mnogo unapred i pokušava da kontrira svojim smelim potezima, ali sa ne baš mnogo uspeha. Kasnije, imamo čuveni izbor da li da „pomognemo“ orku ili da „tužakamo“ našoj gospi i opet se čini kao da je ona poslala gomilu amatera da smaknu okorelog veterana koji nas pri tom šalje nazad da ne bismo budili sumnju. U međuvremenu, dok Sarufang igra igru, ostalim liderima Horde stvari nisu baš najjasnije. Baine se tu i tamo buni i protestuje dok ostali izgledaju kao guske u magli. Da li su i oni deo spletke? Možda, ali to je manje verovatno. Što više ljudi zna tajnu, to je tajna sve manje tajna.

I tako, u blaženom neznanju, Baine upada u „zamku“ i oslobađa Dereka, i na taj način postavlja skrivenu bombu u redove Alijanse. Upečatljiva je situacija u kojoj ga konfrontira Dark Lady na otvorenom u prisustvu svih lidera Horde, a da se nije potrudila da tako značajan skup dobro obezbedi. Kao da je htela da Anduin i kompanija znaju šta se dešava. Konačno, zašto čekati sa egzekucijom izdajnika u ratno vreme. Ali ona čini upravo to. Odlučila je da Baine mora da umre, ali odlaže izvršenje. Kao da čeka nekoga. Thralla? Sigurno već znate da će i Alijansa i Horda raditi na tome da spasu mladog bika. U nečemu što će mnogo ličiti na neke stare podvige, kao što je Undercity oslobađanje, ili sam raid na Orgrimar. Ali čemu sve to? Šta je prokleti plan? I da li ga uopšte ima?

Sagledajmo situaciju ovako. Sylvanas nikada nije želela da bude warchief. Ali bože moj, što se mora nije teško. Ipak, taj side quest nije je omeo u planiranju sopstvene budućnosti. Svesna je da što je duže vođa Horde, da njen narod sve više propada. Zna da će morati da napusti mesto lidera, ali ne bez debele naplate. Prvo, moraće da „okrene“ većinu Horde protiv sebe. Drugo, moraće da i Hordi i Alijansi ostavi nešto za zanimaciju dok ona svoj plan stavlja u pogon. I treće, endgejm mora biti brz, brutalan i tačan. Baš kao i ona.
Ne zavaravajte se, Sarufang ne voli Alijansu. I ne nasedajte na ono ogromno „honor“ palamuđenje, pobedi se u zube ne gleda. To on najbolje zna. Njegova misija je da dovede Thralla nazad, da bi Horda imala lepak stare škole da je drži na okupu u trenutku kada Sylvanas odstupi. Ostatak lidera su smetnja i nepotrebne potencijalne žrtve. Zato i jeste plan zbližiti ih sa Anduinom ostalima. Da budu svi na okupu, na jednom mestu. Da ne smetaju.
Jer plan je jednostavan. A meta jasna:
( Glasom Milojka Pantića)  „I dok se ove moje budale kolju sa Nagama uz pomoć Anduina i njegovih budala, mi ćemo lepo backdoor i kada Galywix opali topa, Stormwind je naš.“

Ludo? Možda. Moguće? Možda.