Opisi
REVIEW: Fade to Silence
Zima, mračne sile, post-apokaliptično okruženje i izmučeni glavni lik – ukratko opis ove igre. Black Forest Games nam donosi novi horor naslov u moru drugih naslova sa istom ili sličnom tematikom. Da li je Fade to Silence uspeo da se izdvoji od konkurencije, ili će potonuti u zaborav, videćemo u ovom tekstu.
Igra vas stavlja u ulogu Eša, mrtvog starijeg muškarca čiji život kontroliše neka nepoznata mračna sila. Posle kratkog objašnjenja da se ovo dešavalo i ranije, bivate probuđeni iz smrti u nekakvom hramu i kroz nekoliko poteza se upoznajete sa kontrolama i stanjem oko vas. Desila se apokalipsa, natprirodne sile su zauzele vaš svet, i da biste ga spasili, morate se otarasiti svih kontrolnih tačaka koje su ˝zarazile˝ zemlju. I tu nailazimo na prvi problem u igri, a to je što tokom uvodnog dela koji možemo na neki način smatrati tutorijalom, igra vas ni na koji način ne štedi, i uz malo objašnjavanja vas tera da obratite pažnju na gomilu stvari na ekranu dok spašavate živu glavu.
Po prvom paljenju igre nam nije trebalo mnogo da izgubimo život, jer igra ne radi dobro svoj posao da vam objasni sve što treba da znate, a verujemo da će i mnogi drugi imati taj problem. U nadi da ste uspeli da prođete ovaj uvodni deo, i savladali čudovišta, otkriva vam se ceo zaleđeni svet kojem morate preživeti, a taj svet je pregolem. Srećom, od starta niste sami, pred vašom bazom vas očekuje ćerka Alisa, koja nažalost nije baš od neke pomoći, i bukvalno je tu da vas dočekuje, ispituje o stanju van baze i drugim nebitnim stvarima. Pošto ćerka ne može da vam pomogne ni da vam život zavisi od toga, moraćete da se otisnete u divljinu kako biste našli saborce i uspeli da preživite opasnu zimu i još opasnija čudovišta. A to neće biti uopšte lako.
Fade to Silence je survival-horror-RPG igra, gde neće biti dovoljno samo da šetate i rešavate stvari u hodu, popijete koji napitak da se izlečite i tako dalje. Ne, ovde ćete morati da preživljavate u svakom smislu te reči, a za to će vam trebati i hrana i oprema i sredstva za grejanje i oružje i oruđe, ali i tu nije kraj. Kao što sam već spomenuo, sami nećete moći da preživite dugo, pa ćete pronalaziti druge preživele koje ćete moći da pozovete da vam se pridruže i učine vašu grupu većom, jačom i funkcionalnijom. Ali, novi ljudi podrazumevaju više potrepština, pa ćete morati da se potrudite i oko njih i da uporedo rešavate svet od čudovišta, inače ćete ostati opet sami.
Srećom, za razliku od vaše ćerke, novi saborci umeju da rade razne stvari i da pomažu oko života u kampu, pa ćete moći da ih ˝kontrolišete˝ i dajete im zaduženja dok vas nema tu, ili ih možete povesti sa sobom da vam čuvaju leđa, a verujte nam, trebaće vam to. Kako bi svi bili srećni i zadovoljni, moraće da budu nahranjeni, ugrejani i dobro opremljeni. Za hranu ćete morati da idete u lov na jelene, koji su iz nekog razloga jedine životinje na početku koje su preživele apokalipsu, pored vrana, i trebaće vam neko vreme dok se uhodate u tome, a i tada će biti teško, jer oni kao da imaju šesto čulo i čak i uz šunjanje vas brzo otkriju i pobegnu na suprotnu stranu. Naravno, uz poneki bag se desi da u svom bežanju jelen naleti pravo na vas i ne može da pobegne, ali kao što rekoh – bag.
Da biste se zagrejali, moraćete da skupljate grančice, ali i da sečete drva i nosite produkte istog nazad u kamp. Ovo će biti mnogo zahtevnije nego što zvuči, jer ćete imati ograničen inventar i moraćete u više tura da ponesete sve što dobijete iz tog isečenog drveća, što je i realno, jer ne može živ čovek toliko stvari da ponese odjednom, pogotovo u takvim uslovima, ali će opet smarati. I na kraju, za potrebe opreme i oružja moraćete da kopate rudu, i čini nam se da se tu dobija najmanje od sve tri potrepštine navedene. Naravno, ima i nekih stvari koje samo vi možete da skupljate, kao što su biljke i travke za potrebe hrane i sastojaka za pravljenje svega i svačega, ostatke tehnike iz nekog modernijeg i boljeg doba, kao i predmete sakrivene po raznim torbama i kovčezima razbacanim po mapi.
Glavne tri potrepštine (hrana, drva, ruda) su prikazane u vidu sektora na mapi, i da bi pratioci mogli da ih koriste, potrebno je da vi kao vođa prvi dođete tu i zauzmete ga, a to uradite tako što isečete drvo, iskopate rudu ili ubijete jelena, a onda kada vas vide, svi znaju da je taj sektor dostupan. Kako biste mogli sve ovo da obavite, prvo ćete morati da skupite sastojke potrebne da se opremite, tj. da napravite luk i strele za lov, sekiru za drva i pijuk za rudarenje. Sreća je da Eš već zna kako sve sastojke ukombinovati da se dobije željeni proizvod, jer kad bismo i to morali da tražimo i učimo, ne bismo nikada otišli iz kampa. Naravno, ovde nije kraj, jer dok vi budete sve ovo radili, svet oko vas će pokušavati da vas spreči u tome, pa ćete morati da obratite pažnju na čudovišta koja iskaču sa svih strana, i koje ne zanima da li ste vi usred neke akcije, napašće vas ionako. Pored toga, tu je kiša vozila i čudovišnih bombi, koja će početi i prestati neočekivano, i ako budete uhvaćeni između toga i čudovišta, loše vam se piše. I to nije sve, jer tu je i majka priroda koja ume da stvori veoma jake oluje i mećave, i da spusti toliko temperaturu da vam ni baklja neće pomoći, i ako niste blizu nekog skloništa da se ugrejete, odoste vi sa ovog sveta. Naravno, ni to nije tako jednostavno, jer nije dovoljno samo da uđete i da se sakrijete, već morate imati resursa pri sebi da upalite vatru i pojedete nešto da biste preživeli. Hipotermija i glad će vama i vašim saborcima biti najveći neprijatelji u igri. Srećom, igra vam daje dve opcije igranja, prva je istraživački (lakši) mod, gde su neprijatelji slabiji, a resursa ima više, i opstanak mod, gde ćete se ozbiljno namučiti da preživite.
Upravljanje u igri nije baš najbolje odrađeno, i kontrole su morale biti mnogo bolje za ovako ozbiljan naslov. Mapiranje kontrola je veoma zbunjujuće, jer karakter ima mnogo akcija koje može da izvede i koje su sve potrebne, i iz tog razloga ćete jedan taster koristiti za dve ili tri stvari, a to u trenutku može biti veoma zbunjujuće. Najbolji primer za to je to što na jednom tasteru kontrolišete da li ćete da čučnete i šunjate se, ili ćete da skočite, pa kad dođe stani-pani, a vi čučnete u ledeno jezero umesto da skočite na suvo. Meni sa pasivnim akcijama je stavljen na tačped gejmpeda, i koliko sam puta pritisnuo PS4 dugme umesto toga u toku akcije neke ne mogu da nabrojim na prste dve ruke.
Izbegavanje udarca u neku stranu ne sluša vas uvek, kao ni izbor oružja na strelice krstića. Kontrolisanje saboraca je loše urađeno, jer zahteva od vas konstantno obraćanje pažnje na sitne poruke koje vam izlaze na ekranu i koje vas obaveštavaju o njihovim aktivnostima i stanju, a često ćete ih propustiti i primetiti kada je već nezadovoljstvo na nivou. Takođe, ne postoji opcija da se napravi ceo plan i raspored rada ljudi u kampu, već morate konstantno da otvarate i gledate ko je gde i da im dajete zaduženja kada treba da pređu na nešto drugo.
Mapa je urađena u stilu Witcher i Horizon:ZD igara, tako da ćete se lako snaći na istoj. Moramo napomenuti da ne postoji brzo putovanje u igri, jer je ovo ozbiljna simulacija preživljavanja, pa ćete sve te ogromne predele morati preći na nogama. Kasnije u igri postoji opcija kreiranja prevoznog sredstva (nećemo da otkrivamo kog), ali dok dođete dotle, našetaće te se vi dobrano. Dobar dodatak igri je opcija građenja, jer nema šanse da se vas nekoliko smesti u jednu kućicu sa dva kreveta, pa ćete tako moći da napravite ozbiljan kamp, sa kućicama, specijalnim jedinicama za obradu resursa, kao i zidinama da se odbranite od čudovišta i vremenskih nepogoda. Kao što sam već napomenuo na početku teksta, sve što igrate se dešavalo i ranije, što znači da vaš karakter Eš ima više života, i svaki put kada umre budi se u hramu sa početka igre, koji se nalazi u kampu. Kada istrošite sve živote, mračna sila koja vas vodi i nadgleda vas uzima za sebe, ali se vi nakon toga vraćate sa pojačanjem u vidu jedne od dostupnih opcija sa liste koju vi odaberete. Toj listi možete u svakom trenutku da pristupite i da vidite šta sve možete otključati. U tom slučaju počinjete od nule, i sve što ste radili pre konačne smrti se briše i poništava. Takođe, svaki put kada umrete, vidite fragmente života koji je nekada davno bio (pre apokalipse), a oni vas još više zbunjuju, tako da ćete dobar deo igre provesti pitajući se šta se to ovde dešava, ko je čudovište što mi drži život u rukama, i zašto ga stalno čujem u glavi.
Grafički gledano, igra izgleda malo zastarelo, skoro pa na nivou Skyrima (obične, ne specijalne edicije), što ćete primetiti odmah po paljenju igre. Da li je to nešto što se može zaobići ili je potrebno da bi doprinelo atmosferi? Mi samo znamo da nam se PS4 barem ne greje toliko kao sa drugim novijim naslovima. Ali da, grafički su trebali više da se potrude oko igre, da ne kažem mnogo više, jer kad dođu scene dijaloga, nije lako gledati. Šta još nije lako gledati je kada vas neprijatelj ubije udarcem kroz zid, a toga ćete se nagledati.
Svi karakteri do jednog imaju glasovnu glumu, što je veliki plus, dok je zvučna podloga lepo odrađena i dočarava atmosferu igre. Opciju za co-op igranje ne biste trebali zaobići, većina stvari će vam biti mnogo lakše za organizaciju kada igrate sa pravom osobom, jedino što nije u pitanju lokal co-op, već onlajn, pa će komunikacija morati ići preko mikrofona.
Fade to Silence je simulacija preživljavanja u najgorim uslovima koji mogu da vas zadese, ili barem približno najgorim. I dok će se nekim igračima svideti ovaj aspekt i činjenica da će morati ozbiljno da se pomuče da bi preživeli, drugi će se pak verovatno smoriti oko trčkaranja napred nazad i menadžerisanja koje igra zahteva da biste preživeli. Mi samo znamo da se studio dosta potrudio da vam dočara svet koji su zamislili, ali da su trebali još malo da porade na igri pre nego što su je izbacili, jer ima dosta stvari koje ubijaju uživanje u igri.
AUTOR: Ivan Danojlić
Igru za potrebe opisa ustupio THQ Nordic