Opisi
REVIEW: Lone Sails(PS4)
Far: Lone Sails, tj. Daleko: Usamljena jedra, su već opisana u našem magazinu kao igra igrana na PC platformi, a sada je došla i na PS4, pa smo je isprobali i u ovom okruženju. Kolega je bio oduševljen, a za mene je ovo prvo igranje, tako da čitate sveže utiske.
Igra je izuzetno jednostavna i to joj daje draž i izdvaja je iz gomile drugih igara. Ovo je klasična side-scrolling platforma, i kontrole su izuzetno jednostavne: možete da se krećete levo i desno, i kretanjem na desnu stranu napredujete kroz igru. Možete da skačete i pokupite stvari rukama i to je to. Ta svedenost u kontrolama odgovara tome što je igra izuzetno minimalistički izvedena, što nimalo ne umanjuje njenu lepotu, štaviše, taj minimalizam je akcentuje.
Vi ste u ulozi crvenog čovečuljka, koji se na samom početku igre bez reči oprašta od bezimenog groba u post-apokaliptičnom svetu. Posle tog oproštaja, ostajete sami. Neopisivo, beskrajno sami u svetu koji ne prašta, zapravo svetu koji ne mari za vas ili bilo šta drugo. Kao i posle svakog opraštanja, vi krećete negde, na neki neodređeni put. Vaš put počinjete kretanjem na desno sve dok ne naiđete na vozilo koje će vam postati i prevozno sredstvo i utočište i oko kojeg se vrti većina vaše pažnje tokom igre. Vozilo je veoma „stimpankovsko“ i veoma se lepo uklapa u okruženje same igre koja, ne poentira tom vrstom estetike, ali se lepo uklapa u svoj svet tamo gde odgovara.
Zagonetke same igre su lagane i ne stvaraju frustraciju tokom njihovog rešavanja, često ste u situaciji da nešto uradite i jednostavno čekate da vidite šta će da se desi. Jedini trenutak kad sam htela da pogledam onlajn kako je nešto rešeno je bio trenutak kad sam shvatila da bi malo podešavanje osvetljenja na televizoru zapravo bilo najbolje „varanje“. Zagonetke su uglavnom momenti kada negde stanete sa vašim vozilom zbog neke prepreke. Kad su veće prepreke u pitanju, vrlo često završite sa nadogradnjama za vaše vozilo, ili sa naznakama prohujale civilizacije kroz koju vi putujete. I u tim naznakama se nalazi sav narativ igre, koji je kao i sve ostalo u istoj, minimalistički i vrlo funkcionalan. Ne preuzima igru, jer sama ideja iste nije njena priča, već vaš put i suživot sa vašim vozilom prigodnog imena Okomotiva.
Okomotiva se isprva kreće samo na gorivo ili tako što je vi vučete. Vrlo brzo shvatite da morate motriti na količinu pare u sistemu Okomotive, a ja sam shvatila tako što sam je zapalila maltene pre prve zagonetke. Ispuštanjem te iste pare dodajete brzinu, tako da je jedno od dostignuća na PS4 u igri „pun gas“, gde uz pomoć vetra, goriva i pare dostignete maksimalu brzinu Okomotive. Pronalaženje goriva je veoma bitna stavka u igri i sve što možete da pokupite može da posluži kao gorivo. Uspela sam i samu sebe da iskoristim kao gorivo, tj. zapalim, a da mi i dalje nije jasno kako, iako mi je istovremeno drago što igra ima te iznenađujuće momente.
Kako napredujete kroz igru, tako ćete za Okomotivu nalaziti dodatke, poput jedara koja vam omogućavaju da se pokrećete i bez goriva, ukoliko je naravno vetar povoljan. Ja sam se najviše uzbudila kad sam dobila nove točkove, menjanje istih na pravim kolima je prava muka, ali ovde se obradujete ko malo dete. Cela ta radost proizilazi iz toga da vas je igra veoma uspešno, svojom atmosferom i dinamikom, zapravo uvukla u emotivan odnos sa Okomotivom, vi želite da napredujete zajedno sa tim pokretnim domom, da ga popravite, sačuvate od nepogoda i da ga učinite što više domom. Dok bi u nekim igrama to posle kratkog vremena preraslo u zamoran posao ovde je deo celokupne dinamike i ne smanjuje lep doživljaj, a dodaje malo na brzini i tenziji i potrebi za strateškim razmišljanjem koju igra inače ne bi imala.
Kad morate izaći iz Okomotive, sve se vrti oko toga da se vratite istoj, da rešite problem i nastavite dalje. Jednom prilikom je Okomotiva otišla bez mene i stvarno mi je bilo krivo, jer nikad ne znate na kakvu će havariju naići. U pojedinim trenucima, u igri vam baš nije svejedno što ste izašli iz Okomotive, iako igra nema u sebi druga živa bića i bilo kakve horor momente, naprosto vam se uvuče teskoba u igračke prste kad se u tim trenucima nalazite van vaše Okomotive ili dalje od iste. Kad ste u samoj Okomotivi, vi vazda imate pune ruke posla i tu naprosto ni u jednom momentu ili segmentu vozila nije dosadno, da ponovim, igra jeste vizuelno minimalistički urađena ali to sve služi kao plus celokupnoj dinamici i utisku. I na samoj Okomotivi nema ni jednog detalja viška ili manjka. Ja sebi nisam mogla u jednom momentu da oprostim što sam greškom ostavila jednu stvar na koji sam naišla, jedinu naznaku da možda niste sami u tom svetu. Kao što vidite, ovde nije poenta u priči sveta oko vas već vašoj sopstvenoj tokom vašeg puta.
Što se tiče zvučnog utiska, on je apsolutno savršen, počevši od osnovnog zvuka do razbijanja monotonije veselim zvucima koje vam nećemo ovde spojlovati. Onog momenta kad uspete da razvijete jedra, napunite rezervoar, date pun gas i otpustite paru, kada zaplovite preko lepo oslikanog i dočaranog prostranstva koje nudi ova igra, muzika vas nosi i dopunjava ceo doživljaj lepog.
Ova igra je razvijana i izrađena kao indie igra i veoma sam zadovoljna krajnjim rezultatom. Far: Lone Sails pokazuje šta se zapravo može uraditi sa jednostavnom idejom koja se ne rasplinjava a koju utegnete do maksimuma vaših mogućnosti. Ukratko – brilijantno. Vama kao igračima preporučujem ovu igru jer je lep igrački doživljaj za oči, uši, ali i dušu, koji aktivno možete da igrate oko tri sata i koji vam neće preuzeti dan ali će vas ostaviti bogatijima za jedno novo iskustvo.
Autor: Dragana Ličina Danojlić
Igru za potrebe opisa ustupio Okomotive