REVIEW: SteamWorld Quest: Hand of Gilgamech

Ako odaberete jednu tematiku za video igre vašeg studija, a zatim je provučete kroz svaki žanr koji vam padne na pamet, a pritom zadržite izuzetnu dozu kvaliteta, možemo vas zvati jedino “čarobni i neustrašivi razvojni tim maštovitih igara sa robotima”, ili skraćeno – “Image & Form”.

Ja se ne šalim. SteamWorld je počeo kao zabavna “tower defense” igra, da bi me svojom narednom, SteamWorld Dig, bacio u duboke jame robotskog divljeg zapada, i to tako da uživam u tome! Naredni naslov je bio strateška akcija sa robotskim piratima u svemiru. Nešto kompletno drugačije, a još uvek zarazno i kvalitetno.

Povratak u akcionu platformu istraživanja kroz SteamWorld 2, bio je jedini put kada se studio vratio istom žanru. Ali zato kroz, u svakom smislu, proširenu i obogaćenu igru. Zato sada, kao nastavak istraživačkog puta kroz kvalitet i žanrove video igara, pred nama je najnoviji naslov maštovitog studija – SteamWorld Quest: Hand of Gilgamech.

U pitanju je naravno žanr u kom se još uvek nisu oprobali – potezni RPG. Igra je, kao i prethodni naslovi serijala, smeštena u svet kojim vladaju simpatični paroroboti. Ovaj put nemamo temu divljeg zapada ni svemirskog gusarenja, već doba viteštva i čarolija (ideju srednjeg veka koju su nam filmovi i igre davno prodali).

I ovo je kombinacija koja ponovo, iz nekog neobjašnjivog razloga, odlično funkcioniše. Verovatno pre svega zbog doze humora i pažljivo dizajniranih i osmišljenih likova, koji olakšavaju uplovljavanje u ovaj neobični, alternativni univerzum.

Iako su i dosadašnje SteamWorld igre imale priču bar toliko da daju cilj igranju i drže celu konstrukciju sveta da se ne raspadne, ovde priča ima mnogo veći značaj. Što možda i jeste očekivano, jer je u pitanju potezni RPG. Žanr koji skoro nikada nije manjkao sa zanimljivim pričama…

A priča koliko god bila interesantna, bila bi čist prosek da nije prožeta živopisnim i zaista originalnim likovima. Likovima koji su toliko laki za zavoleti, da čak ni povremene omaške u scenariju ili usiljen humor, ne mogu da poljuljaju njihov status, jednom kada ih zavolite.

U tom pogledu, ne odmažu ni grafika i muzika, koji su zaista dva odlična elementa ove igre. Dok je grafika očekivano dvodimenzionalno, rukom crtano, šareno i detaljno parče ukusne igračke torte, muzika je ta koja uokviruje prezentaciju odmerenim aromama. Teme se retko ističu, ali kao celina, muzička podloga završava itekako zadovoljavajući posao.

Kao jezgro igre, koje ka sebi privlači sve te likove, dizajn, muziku i priču, nalazi se potezni gejmplej. Gejmplej koji, slobodno mogu reći, predstavlja najdublji i verovatno najkvalitetniji element ove igre.

Svaki od likova sa sobom nosi osam karata sa potezima. Na početku svake borbe, ove karte se mešaju i igraču se dodeli šest komada. Ukoliko vam se karte ne dopadaju, imate pravo da zamenite maksimum dve karte za neke od narednih, nasumično odabranih.

Moguće je odigrati najviše tri karte po potezu. A ukoliko tri odigrane karte pripadaju istom karakteru, bićete nagrađeni i predefinisanim, četvrtim potezom koji je određen oružjem koji taj karakter nosi sa sobom. Ukoliko želite da odigrate manje od tri poteza, i to je moguće. A neki od njih imaju i dodatne karakteristike, ukoliko se odigraju odmah nakon karte određenog saborca, čime nastaju specijalni komboi.

I dok sve ovo zvuči kao neiscrpna riznica mogućnosti i strategija, i tu postoji određena caka koju možete da uvidite već u prvih sat vremena igranja. Ova igra vam možda pruža mnogo, ali na vama je da izaberete samo delić njenih sadržaja za dati momenat. Tako je nasuprot mnogim likovima koje je moguće kontrolisati, u tim dozvoljeno ubaciti maksimalno troje. A bez obzira što svaki od njih poseduje desetine raznovrsnih karata odnosno poteza, u borbu dozvoljeno poneti samo po osam pažljivo probranih.

S tim na umu, ukoliko niste neko ko voli da pažljivo planira svaki svoj naredni potez i često menja strategiju, pristup i alat s kojim kreće u boj, verovatno vas neće oduševiti mehanika koja vas konstantno tera da birate šačicu boja u jednoj zaista kvalitetnoj i obimnoj paleti.

SteamWorld Quest: Hand of Gilgamech je šarmantna, zarazna i u celini kvalitetna igra, koja možda i nije savršena, ali je jako teško uperiti prstom na njene mane. Ukoliko je vaša potraga usmerena na lep dizajn i grafiku, dubok strateški gejmplej ili zabavnu priču, onda ova igra ima upravo sve što vam treba. No, ukoliko ste neko ko i u ovoj količini kvaliteta, traga za nedostacima, bojim se da nemam savršen odgovor. Jedini nedostatak igre je osećaj da nešto nedostaje.

Iako nekad najveća mana od svih, jer je svakako najteže ispraviti nešto čega nismo ni svesni, u ovom slučaju je u pitanju sitnica koja nikako ne bi trebalo da vas odvrati od igranja. SteamWorld Quest je odličan naslov koji niko ko je već uplovio u njegov svet i tamo pronašao ono što je tražio, ne bi smeo da propusti.

AUTOR: Milan Živković

Igru za potrebe opisa ustupio Image & Form