Dnevnici Azerota – Ko je dobar a ko loš ili ko su “Drevni Vanzemaljci Azerotha”

Znao sam da ću pre ili kasnije morati da se pozabavim ovom temom. I iskreno, najnoviji sinematik neposredno posle pada Azshare mi se učinio kao pravi trenutak za to. Ako ne znate ko su drevni vanzemaljici evo kratkog kursa.
Teoriju drevnih vanzemaljaca utemeljio je Erih fon Deniken, švajcarski pisac i istraživač. U osnovi, teorija se vrti oko ideje da su Zemlju u davnoj prošlosti posetili ili naseljavali napredniji oblici života koje su naši preci pogrešno tumačili kao bogove. Iza njih je ostala legenda i monumentalni ostaci naseobina i hramova za koje nismo sigurni kako su izgrađeni. Da ne idemo u dubinu, ako vas interesuju detalji, gledajte History ili čitajte knjige pomenutog autora.

Kako se ova teorija uklapa u WoW lore i zašto i da li je to bitno? Warcraft univerzum ima početak koji je veoma sličan počecima bilo koje svete knjige današnjih religija. Pa tako imamo stvaranje i uređenje sveta. Imamo stvaranje prvih vrsta, od kojih su neke naprednije od ostalih. Imamo i iznenadni odlazak bogova. Pa čak i palog anđela u liku i delu Sargerasa. Sličnosti su mnogobrojne i često veoma očigledne. Ostaci starih civilizacija su oličeni u titanskim postrojenjima i gradovima, što neodoljvo podseća na monumentalne građevine kakve imamo u Egiptu ili Južnoj Americi. Ako dodamo tome i činjenicu da je “alien” kao pojam (ne Alien iz istoimenog filma) prilično prisutan i ustaljen u Warcraft istoriji, onda teorija o drevnim vanazeroćanima deluje prilično solidno. Olakšavajuća je stvar što se u Warcraftu zvanična arheološka udruženja ne bune preterano zbog takve ideje, pa čak je i oberučke prihvataju.

Kakve to ipak ima veze sa bilo čim? Teorija drevnih vanzemaljaca kaže da ne postoji ultimativni bog koji upravlja svime. Baš suprotno. Postoje razne vrste bogova i oni se međusobno bore za prevlast u univerzumu i za kontrolu resursa. U stvarnom svetu to bi bilo zlato, zato su drevne kulture Južne Amerike toliko bile opsednute zlatom. Dakle osnovna pretpostavka je ta da ne postoje “nužno dobri i nužno loši” bogovi. Postoje oni koju su nekom rekli da su oni super, a da su oni drugi krš i to je cela poenta. Šiva je super za drevne Indijce ali samo za one gde je on odneo pobedu nad ostalim.

Šta imamo u Warcraftu? Prvo smo kao ideju imali Titane, koji su stvorili svet i blablabla. Da li su? Ili je to samo super priča koju su Aman’Thul i kompanija ispričali prvim stanovnicima Azerotha. Pantheon koji uzgred rečeno ima “samo” 7 članova. Kroz istoriju i mitologiju panteoni različitih religija obično imaju 12 članova. Zašto je to bitno? Pa jednostavno je. U skorijem Warcraft lore-u je ustanovljeno da u dubinama naše planetice spava Titan Azeroth. Sa ostalih 7 dolazimo do broja 8. Fale nam još četiri. I gle čuda, imamo četiri poznata Old God entiteta. Slučajnost?
Da, znam da će sada neko da kaže “ali čekaj, borili smo se protiv Argusa koji je takođe titan”. No da li je deo ovog Pantheona? Da li je prosto broj 12 nužna brojka? Potrebno je 12 visoko uticajnih entiteta da uspostave uticaj na nekoj interesnoj sferi. Međutim, gde je mnogo moćnika, tu je mnogo i sukoba interesa. Svako želi da radi po svom nahođenju i svako bi da bude glavni. Pogledajte samo grčku mitologiju kao primer. Konstantne svađe i razmirice. I sve zarad nekih ličnih ciljeva. Pa zašto ne bi takva situacija bila i u Warcraftu? Da li su C’Thun, N’Zoth, Yogg-Saron i  Y’Shaarj u stvari originalni članovi Pantheona, ali preterano moćni i radikalni da su uspeli da ujedine ostale protiv sebe? Da li je svetlost (Light) kao pojava zaista ovaploćenje dobrote? Kakva je uloga Void-a? Čiju igru igramo i ko je najbliži istini? Azshara, Sylvanas, Magni? Ili možda neko četvrti?
My money is on Dark Lady as always.