Dnevnici Azerota – Kraj rata ili “nothing lasts forever“

Kao što Dark Lady reče, rat je živ. Evoluira i sklon je promenama i čudnim obrtima. Battle for Azeroth ulazi u patch 8.2.5 slobodno mogu reći da je ovo što sam video monumentalnih proporcija. Šuškalo se da će ovo biti kraj ekspanzije, da je 8.3 otkazan, ali teško da je to tačno. Ono što znamo je Sarufang mrtav i da je Sylvanas monstruozno moćan karakter. Toliko moćan da to izgleda uznemirujuće. Ali, mnogo je više stvari koje i dalje ne znamo. Da budem precizniji ništa ne znamo. Gde će nas ovo odvesti? Ko je glavna faca trenutno u Hordi? Šta će da se desi sa Alijansom? Šta Sylvanas sprema? Gde je Nathanos? Ko je poslednji boss u ekspanziji? Znamo ništa. I to ništa je stvar koja se proteže celom ekspanzijom. Ništavilo. NIŠTA. I to ništa je toliko bitno i toliko moćno da ga se čak i najnegativnija sila u univerzumu, a to je void, plaši. Ništa… Kada te preuzme ništa to je kraj, pravi i jedini kraj.

WoW je oduvek narativno bio blizak ljudskim idejama. I kao jedna od njih, svakako je zagrobni život. To je bar ono čemu se nadamo. Nada, da posle smrti nećemo završiti u ništavilu. Nada. Ono što je suprotstavljeno idejama Dark Lady u ovoj ekspanziji. Nada koju ne možeš da ubiješ. Bez obzira na to šta učinila. Ipak, there is no hope. Nada je suvišna nekome ko zna šta sledi. Ali avaj, to je teško objasniti onima koji to tek treba da iskuse. Posle smrti nema ničega. I ona to zna. I to je slabost koju imaju svi, pa čak i najmoćniji entiteti kao što je Nzot’h recimo. Svi se oni boje smrti. Zato što posle nje ostaje samo ništa. Naravno, oni koji masteruju domen smrti postaju nešto sasvim drugo. Nešto što izvorno plaši svakoga. Jer ako imaš kontrolu nad smrću, imaš kontrolu nad onima koji su umrli. Zašto je ovo bitno? Zato što smo i dalje zaslepljeni. Gledamo samo pravo, i sve tumačimo kao crno ili kao belo. Da li je svetlost zaista “dobra” kako se predstavlja? Da li je osnovni postulat Horde čast? Da li je Burning Legion pravi neprijatelj? Sve su to pitanja na koja se mogu dati jednostavni ali pogrešni odgovori. Ako gledamo širu sliku, ova pitanja su nemoguća za odgovoriti. Prosto je tako. Ne postoji sila dovoljno čista da ne traži svoj interes na horizontu događanja. Niti postoji sila dovoljno korumpirana da se neće žrtvovati zarad višeg cilja u nekom trenutku. I tu je slabost Alijanse, koja je teško zavisna od svetlosti kao entiteta. A sa druge strane, čast je nešto što sputava Hordu. Jer ideja časti nije fundament Hordinog postojanja. Sylvanas je u toj pozicij vizionar. Kao i Illidan. Njih dvoje imaju mnogo sličnosti. Illidan je pokušao da dočara uvrnutost svetlosti dok sa druge strane Dark Lady želi da pokaže slabosti Hordine “časti”.

Ne sumnjam da je ideja bila da Sarufang bude dimna zavesa za sve. Da konflikt između njega i Sylvanas bude varka. Ali očigledno da u nekom trenutku stari ork nije mogao da nastavi. Otuda u njegovom odsudnom momentu stiže njen prekor “verovala sam ti”, uz pomalo zbunjujući “kao i oni”. Kao da je ipak na neki način ispunio svoju dužnost. Da ujedini sve snage Azerotha jer predstoji odsudna borba. Ipak pre samog početka kraja za njega, Thrall izgovara nešto što smo već čuli: “it is time”. Ista rečenica koju Eonar izgovara tokom poslednjeg encountera u Legionu. Možda je samo omaž tome, ali čisto sumnjam. To “it is time” može da znači mnogo toga, da povlači direktnu liniju između titana i najmoćnijih jedinki u Azerothu. I šta ćemo ako su titani zloće? Da li će sutra neki od zloća biti Calia Menethil i Thrall?
 Omaž je povik “let it be finished” koji instant vraća uspomene na Wrath Gate sinematik i pogibiju Sarufanga mlađeg.
Ceo duel između njih dvoje je poslužio u dve svrhe. Prvo, Sarufang je bio u pravu, dovoljan je jedan život da se rat završi. Druga svrha jeste da pokaže moć koju poseduje Dark Lady i njenu transformaciju u antiheroja. Naposletku ostaje sama, kao i na vrhu posle Arthasove smrti. Ali ovaj put ima cilj koji prati i ništa je neće usporiti.
Na drugoj strani scena poslednjeg ulaska High Overlorda Sarufanga u Orgrimmar šalje ledenu jezu niz kičmu. Metalni zvuk banera koji udaraju o podlogu veoma podseća na otkucaje srca. Otkucaje srca finalnog bossa ekspanzije… Azerotha.