Skoro 8 godina je prošlo od kad smo hteli da pravimo bicikle od mesa, od kad smo jurili najbolji loot i od kad smo se manje-više oprostili od Handsom Jacka. Borderlands 2 je unapredio sve što je bilo loše ili što je falilo kecu i tokom godina je postala kultna igra. Najavom trojke, fanovi su bili van sebe od sreće (i ja među njima) i nadali smo se da ćemo dobiti veran nastavak koji ova franšiza zaslužuje. Mada, izgleda, BL2 je postavio previše visoke standarde, koje BL3 u nekim segmentima nikako ne može da dostigne.
Priča se direktno nastavlja na Tales from the Borderlands od Telltale Games (fenomenalna igra, topla preporuka). Lilith, vođa Crimson Raidera je preokupirana analizom mape, koja pokazuje lokacije Trezora raširenih po galaksiji, dok se na Pandori razvija nova sekta pod imenom Children of the Vault, koja okuplja sve bande pod vođstvom Calypso blizanaca kako bi vladali galaksijom (valjda?).
E, sad… Kroz trejlere i promo klipove, blizanci su predstavljeni kako okrutni, hladni antagonisti sa planom. Ali već od prve scene kad se njih dvoje pojave, Borderlands ludost izvire iz njih. Ceo njihov fazon se vrti oko kulture jutjubera i strimera, i ne prođe momenat sa njima da se ne spomene „like, comment and obey“. Ovaj fazon bi bio mnogo zanimljiviji pre par godina, ali sad je nekako više transfer blama nego kritika na onlajn video kulturu. U svakom slučaju, cela njihova pozadina je mlitavo napisana i više su parodija samih sebe, nego zapravo pravi antagonisti kao što je bio Handsom Jack. Retorike su im loše, fazoni bajati, a nemaju to neko iskonsko zlo koje je Jack donosio sa svojim forama i ponašanjem.
Što se protagonista tiče, tj. pozitivaca, ovoga puta biramo opet između četiri lovaca na Trezore. Svaki od njih je specijalan na svoj način i imaju više aktivnih i pasivnih sposobnosti, kao i kompletna stabla veština za razvoj. Sirena Amara ima sposobnosti da prizove džinovsku pesnicu koja lupi o zemlju, da zamrzne neprijatelja, da pošalje svoju Astralnu Projekciju koja šteti sve usput i da skoči u vazduh i naglo se vrati na zemlju, i tako pravi štetu svima oko nje, te baci ih u vazduh. FL4K, iliti Beastmaster, se fokusira na ljubimce(pet) koje može da vodi sa sobom, može da postane nevidljiv, da pošalje petove u samoubilačke napade, i da teleportuje svoje petove ka neprijateljima. Moze je klasičan vojnik i ona može da prizove robota, koga može da kontroliše (Goliath online, i guess?). Ovaj robot može biti opremljen sa dva oružja od tri ponuđena, a to su ručni top (minigun), bacač plamena i bacač granata. Zane je Operativac i njegov set veština se odnosi na prevaru, inteligenciju i pozicioniranje. Od magija, može da prizove Digi-Clona, koji se ne pomera, ali primorava neprijatelje da pucaju u njega(taunt), da pošalje svog letećeg drona na neprijatelje i da spusti barijeru da blokira napade i iza koje svi saveznici mogu da rade veću štetu protivnicima.
Ono što je odlično je to što svaki build koji napravite ima ogromne potencijale, jer aktivne i pasivne veštine međusobno sarađuju, a sarađuju i sa oružjem koje koristite. Mogu da se kombinuju veštine sa tipovima štete (o tome malo kasnije u tekstu), sa proizvođačima oružja, itd, a samim tim se mogu napraviti fenomenalni komboi koji će biti meta u endgame grindanju. Lakoća promene buildova će takođe uticati na konstantnu promenu mete, kako igra bude sazrevala.
BL3 zadržava svoj čuveni humor i nisu promenili pristup istom. Nekome će se svideti da su nastavili u istom pravcu, zadržali su svoj identitet, ali nisu ni malo sazreli, niti poboljšali humor kroz priču i obrnuto. Na primer, Tales from the Borderlands pravi neverovatno dobar miks humora, priče, tragedije i drame, ali je igra sama po sebi najviše fokusirana na priču (opet, preporuka obavezna). BL3 se fokusira na loot i pucanje.
Što me dovodi na sledeći segment recenzije. Oružja ima pregršt i igra ne štedi na nagradama. Tokom kampanje, nećete dugo koristiti jedno oružje, ma koliko vam se ono dopadalo, već ćete biti primorani da pređete na jače. Srećom, dosta oružja je unikatno, tako da vam i promena neće smetati, jer svako oružje ima neki svoj šmek koji ga razlikuje od ostalih. Kasnije u igri, a pogotovo u endgame, bitna je kombinacija oružja i koji tip štete prave. Oružja na struju prže štit protivnicima, vatra prži crvene neprijatelje tj. ljude bez oklopa ili štita, korozija prži oklop i odlična je protiv robota, vozila, i drugih „metalnih“ neprijatelja, dok radijacija radi AOE štetu protivnicima u okolini. Kombinacijom svih elemenata, možete da budete nezaustavljiva mašina za ubijanje. Samo pucanje i celokupni gejmplej možda ne izgledaju da su se mnogo promenili u odnosu na dvojku, ali kad uzmete kontroler u ruke, osete se znatna unapređenja u ponašanju i konačnoj šteti oružja, što je veliki napredak.
Lokacije su raznovrsnije ovog puta i putovaćete po raznim planetama iz svog HUB-a, koji je veliki svemirski brod. Putovaćete po urbanim lokacijama, džunglama, stepama i pustošima, tako da vam neće nikada dosaditi okruženje, jer se često menja. Neprijatelji su vezani za lokacije, tako da ćete stalno imati sveže i raznovrsne neprijatelje za ubijanje, od psihotičnih ubica, preko raznovrsnih vanzemaljskih bića, do utreniranih specijalnih jedinica. Grafika, iako malo poboljšana, i dalje ima cell shaded vizualni stil, po kome je serijal prepoznatljiv i koji tako dobro leži i ovoj igri. Verovatno će ljudima biti ovo minus, jer se ne razlikuje mnogo od prethodnika, ali ja ne mogu da zamislim Borderlands u bilo kom drugom stilu. Istina, neke lokacije, iako raznovrsne, često kopiraju već iskorišćene poligone sa drugih lokacija, samo sa malo promenjenim bojama i par tekstura.
Ono gde Borderlands 3 kompletno pada u vodu je dizajn i ponašanje menija. Slobodno rečeno, meni je katastrofa. Pored čestog lagovanja i sporog učitavanja, koje potpuno ubija imerziju, meni se ništa nije promenio u odnosu na prethodne delove. Iako nije težak za korišćenje, mislim da su mogli da unapred način odabira oružja, prodavanje istih i menadžment inventara. Mapa je takođe katastrofalna, pogotovo što su lokacije veće i mnogo vremena ćete izgubiti u rotaciji, zumiranju i pozicioniranju iste. Još jedan veliki problem je da se na mapi samo prikazuje kvest na kom ste trenutno i ne možete da vidite gde su ostali dok ih ne izaberete iz drugog menija. Neverovatno gubljenje vremena, a pride radi sporo. Performanse na mojoj običnoj PS4 konzoli nisu na najvišem nivou i primetio sam znatno opadanje frejmova kad je bilo mnogo neprijatelja oko mene. Sa tehničke strane, mora mnogo zakrpa da izađe da bi se pratio gejmplej, koji je zapravo dobar.
Borderlands 3 nije loša igra. Zabavna je, u neku ruku duhovita i nagrađuje igrača konstantnim novim tipovima oružja. Raznovrsni načini da izgradite svoju ekipu i sposobnosti novih likova, donose prilike za interesantnim i dubokim buildovima, koji će se vrlo dugo usavršavati i menjati, što će i igru da čini živom. Ali tehnički aspekti, slaba generalna unapređenja, plitka priča i katastrofalni meni, koče ovu igru da se probije na listu najboljih igara ove godine. Ipak, kad se podvuče crta, Borderlands veterani će je dugo igrati, dok oni koji su čekali nešto drugačije, nešto novo, ostaće razočarani.
AUTOR: Igor Totić
Igru za potrebe opisa ustupila CD Media
Borderlands 3
Za:
- Guns, guns, guns.
- Tipičan Borderlands.
Protiv:
- Tipičan Borderlands.
- Katastrofalni meni.
