Ne znam kako ste i kada ste se vi susreli sa Need For Speed franšizom, ali počeci mog PC gejminga su usko vezani upravo (između ostalog) za NFS i to ni manje ni više, nego za onaj jedini kome je skraćenica: TNFS. Nije greška, prvi naslov je imao prefiks i zvao se baš The Need For Speed. Od tada pa na ovamo, počeo sam sa velikom pažnjom da motrim kada će izaći novi deo, i trčao do lokalnog CD kluba da ga iznajmim čim saznam da su ga dobili.
Tu negde, odmah pri početku stvaranja sada već legendarnog trkačkog serijala, izašao je i treći deo nazvan Hot Pursuit. Dodao je mogućnost jurnjave sa policajcima i ubacio još jedan veoma zanimljiv aspekt u igru koja je bila na velikom usponu. Posle njega, policajci su postali prilično standardan deo skoro svakog od naslova, ali Hot Pursuit u NFS imenu se pojavio samo još dva puta. Poslednji put to je bilo 2010. godine, kada je Criterion Games napravio jednu od najkvalitetnijih NFS igara ikada.
Need For Speed Hot Pursuit 2010 je bio dašak svežeg vazduha i veliki pomak u količini zabave koju je igra nudila u tada već ustajaloj gomili NFS naslova nižeg kvaliteta. Igra je skinula sve nebitno sa sebe, i ostavila samu suštinu. Brzinu. Jeste, postojao je open world, ali služio je isključivo za relaksaciju. Kastomizacije vozila su totalno izbačene i osim određenih boja, niste mogli da menjate na kolima ništa drugo. Priča nije ni postojala, već je akcenat bio isključivo na karijeri vas kao trkača, i vas kao policajca. Bez cutscena, bez „cool“ likova, bez šminke, samo neverovatno zabavni modovi u kojima ste jurili i oko 400 na sat. NFS HP 2010 se vratio korenima i bio je fenomenalan.
I sada, 10 godina kasnije, posle još jedne decenije učmalosti osrednjih naslova ovog serijala, iz vedra neba je stiglo obaveštenje da NFS HP 2010 Remaster stiže ovog novembra. Moram da priznam da sam sa prilično velikim nestrpljenjem čekao da vidim šta će nam doneti i kako će izgledati jedan od mojih ličnih favorita deset godina nakon prvog susreta. Pa… Istina je, i ne baš toliko puno. Ali krenimo redom.
Ono najbitnije, ono što je upravo taj NFS činilo posebnim je osećaj brzine. I on je tu, i nisu ga ni dirali. Sva sreća jer je bio praktično savršen i tada. Retko koja igra je uspela da prenese tako kvalitetno i zabavno činjenicu da jurite toliko brzo, a sa druge strane da u svakom momentu imate apsolutnu kontrolu nad automobilom i da isključivo od vas zavisi kako ćete reagovati na date situacije. Dakle, gejmplej je ostao nepromenjen, što je po meni bilo jako bitno, i ogroman plus. Međutim, onda sam shvatio. Pa dobro, nije baš ni da su mnogo stvari i dirali. Čak naprotiv, gotovo da ništa i nisu.
Ako ih postavite jednu pored druge, ovu sadašnju i onu od pre deset godina, dve verzije ćete grafički jako teško umeti da razlikujete. Tek nakon malo detaljnijeg zagledanja u sliku, primetićete da je antialiasing malo bolji, da su refleksije nešto naprednije, i da su kola malko detaljnija. Međutim, ništa od toga ne daje neki vau utisak, te je grafički prikaz praktično ostao na istom nivou, što će mnogima biti razočaravajuće.
Zvuk i muzika su takođe identični. Iako dovoljno kvalitetni za to vreme (pa i za ovo), daju ogroman utisak već viđenog, pogotovo po pitanju soundtracka, koga je realno vreme malko i pregazilo, što i nije neko čudo.
Izbor kola je takođe ostao identičan. To jesu bila super kola pre deset godina, ali postava koje se nije promenila uopšte ne ostavlja tako lep utisak kao nekada. Mogli su radi fore da ubace neki model iz novije generacije. Ovako odaje utisak generalno veoma jakog „deja vu“ efekta.
Pa dobro, onda se postavlja pitanje, šta je uopšte doneo ovaj Remaster. Onaj bitniji deo spiska, ruku na srce, stvarno nije veliki. Za konzolne igrače je čak i kraći (pogotovo što PS4 verzija i dalje radi u 30 FPSa). Dakle, pored nešto minimalno bolje grafike, u igru su uključeni svi DLC paketi koji su izašli nakon osnovne igre (koji za PC nikada nisu ni izašli). Tako da eto prilike da provozate još neku varijaciju Porsceha, Lamborghinija i novajlije Gumbert Apolla.
Zatim, ono na čemu je bio fokus najviše, je podrška za crossplay. Tako da ćete ovoga put imati priliku da se takmičite sa ljudima koji poseduju NFS HP Remaster na bilo kojoj platformi. Da li je to PS, Xbox, Switch ili PC je apsolutno nebitno, jer su sada svi u istom košu i svi će se igrati policajaca i trkača na istim serverima. Mora se priznati da je u stvari to stvarno odlična opcija, i da je jako lepo videti sve četiri ikonice u jednoj trci. U vreme kada se stalno meri koja je varijanta za igranje bolja, NFS HP Remaster je tu da nam kaže „All Platforms Matter“.
Autolog, platforma koja vodi računa o vašim prijateljima, vremenima na stazama, preporukama i sl. je generalno „mozak“ igre. Naravno za potrebe ovog remastera je reaktiviran, tako da ćete, bilo offline, bilo online, imati prilike da se takmičite sa svojim prijateljima i možda prizovete i osvežite neka stara rivalstva. Da se ne lažemo, najveća draž NFS HPa je upravo takmičenje protiv ljudi i „samo još jedan pokušaj“ da se obori bar jedna sekunda, jer na „onoj krivini kroz šumu može sigurno bolje da se prođe“.
Kada bih podvlačio crtu rekao bih sledeće. Stari igrači, nemojte da se nadate nečem neviđenom. Čak naprotiv, to je ona ista igra koju znate i koju ste (verovatno) voleli. Reaktivirani autolog, dodatak DLC-ova, crossplay i nešto bolja grafika je generalno sve šta možete da očekujete. Ali sa druge strane, ako ste se uželeli tog osećaja brzine, on je tu i dalje, u sada realno u svojoj najboljoj varijanti.
Za nove igrače, tj. za ljude koje se nisu sreli sa HP 2010 ranije, mogu da kažem ovo. Možda i razmislite pa i dajte šansu ovom naslovu. On je veoma drugačiji od čitave poslednje decenije NFS igara, jako je sveden i prilično je „straight to the point“. Kod njega nema uvoda, razrade, zaključka, već samo i isključivo fantastičnih trka i fenomenalnog osećaja brzine.
Možda je ova cena od 30 evra i prevelika za ono šta igra (pogotovo ako je igrate drugi put) nudi, pa je možda i zgrabite na nekoj jesenjoj zimskoj rasprodaji. Nemojte pogrešno da me shvatite, NFS HP je sjajna vožnja, toliko dobra da je uopšte pitanje da li joj je remaster bio potreban.
AUTOR: Vladimir Pantelić
Igru ustupio Iris Mega