Opisi igara
Kena: Bridge of Spirits review
Armirani zidovi… Čudna su stvar. Ekser ne mogu u njega da zakucam, ali zato da čujem komšinice dok kafenišu mogu kao da smo u istoj sobi. Zamislite, sledila je isti recept kao sagovornica joj, a torta uopšte nije isto ispala. Nešto manje neobičan fenomen od armiranih zidova, ali takođe intrigantan.
Ukoliko za jednu video igru pokupite sve sastojke koji karakterišu odličan naslov, ponovo vam nije zagarantovano da će i vaš naslov biti odličan. A Kena: Bridge of Spirits, dok se po prvi put pred mojim očima trejlerom odvijala pre više od dve godine, na prezentaciji još nedostupnog PlayStation-a 5 (situacija doduše ni sad nije mnogo bolja), bila je apsolutna simfonija kvalitetnih sastojaka.
Dizajn likova koji su dopadljivi na prvi pogled, mistični svet koji poziva na pustolovinu i vizuelni stil i kvalitet grafike na nivou CGI animacija, bili su sasvim dovoljni da bez mnogo straha dopustim sebi da očekujem odličan naslov. I sada, dve godine kasnije, došao je momenat kada nešto tamo daleko a prelepo konačno postaje – opipljivo. Tako da, hajde da zajedno opipamo puls ove igre i vidimo šta je tu sve istina a šta ne.
Grafika je nesumnjivo i dalje prelepa. Svaki uhvaćeni kadar gotovo da odiše kvalitetom i čarolijom. U pokretu, stvar je već nešto malo drugačija. Da nisam imao priliku da igru lično odigram i osetim kroz džojstik u rukama, verovatno nikada ne bih mogao da pretpostavim da je u pitanju naslov nezavisnog studija. Koliko god igra divno izgledala, kroz animacije pokreta i interakciju sa okolinom, utisak je daleko skromniji.
Ne shvatite pogrešno, igra još uvek sjajno izgleda. Ali završni radovi koji se tiču animacije vodene površine ili pak tragova prašine i nasumičnih čestica vođenih fizikom koji od svake scene mogu načiniti unikat, bolno nedostaju. Igra stilski izgleda neverovatno i kroz lako dostupni “photo mode” možete ovekovečiti neverovatne momente. No sijaset detalja i pažnja usmerena ka kretanju likova i uticaj okoliša na njih i obratno, mogli su ceo vizuelni utisak podići na nivo savršenstva. Ovako, za ovu igru mogu reći jedino da lepo izgleda, ma koliko to suludo zvučalo dok posmatrate slike iz nje.
Dizajn nivoa je sa druge strane majstorski odrađen. Brojne tajne i načini za kretanje kroz nivoe, apsolutan su plus. Sve dok te tajne ne pronađete i uglavnom se razočarate jer igra slabo nagrađuje zabavnim stvarima. Uglavnom su to samo neki dekorativni predmeti i možda poneki dodatni izazov.
Likovi su, kao što rekoh, instant dopadljivi. Nemoguće je da vam se ne svide bar malo već na prvi pogled, ali opet ostavljaju i utisak da svoj šarm crpe iz proste namere da budu takvi. Nedostaje taj neki iskreni osećaj da su likovi po prirodi ono što jesu, a ne da su samo tako dizajnirani – da vam se dopadnu.
Zapravo, kada sagledam sve ono što sam primetio u vezi igre, zvuči kao da je u pitanju savršen recept i kuvanje bez mnogo duše. Za jednu igru koju sam sa ushićenjem čekao i koja deluje ovoliko dobro, to je pomalo razočaravajuće. Deluje potpuno suludo i šanse su da se mnogi igrači neće složiti sa mnom, ali igra kao da sve daje od sebe da bi bila čarobna, umesto da samo bude ono što jeste.
Pre nego što pomislite da ovaj tekst stremi da igru ocrni, reći ću odmah – nije tako. Kena: Bridge of Spirits je jedan neverovatan poduhvat nezavisnog studija, koji je bez obzira na sve navedeno uspeo da dočara jedan odličan svet kroz odličnu grafiku. Ovo je verovatno najlepši od svih opuštajućih naslova koje smo do sada mogli da zaigramo na PlayStation petici.
Dobro, opuštajuć bar dok ne krene akcija, jer ova igra iako uglavnom lagana, ima povremeno vrtoglave poraste u težini. Naročito kada su u pitanju “boss” borbe, koje su bez obzira na frustrirajuću surovost, verovatno najinteresantni okršaji u igri. Tu na scenu stupa i jednostavna ali zanimljiva mehanika koja podrazumeva svega nekoliko udaraca i blokiranje a koja se može obogatiti dodatnim potezima, koji opet odaju osećaj da je trebalo da budu prisutni od samog početka, a ne da ih naknadno otključavate.
Pobogu, ceo ovaj tekst kao da se nalazi u središtu komešanja dve struje i nikako da prevagne na jednu stranu. Ovo nesumnjivo iziskuje jedno brzopotezno sumiranje kompletne igre u nekoliko reči.
Kena: Bridge of Spirits je sjajna igra na mnogim poljima, ali joj nedostaje “ono nešto” kako bi upotpunila svoj kvalitet čvrstom građom. Da su animacije i detalji brojniji, imala bi snažniji vizuelni utisak. Da nema RPG elemente već precizan borbeni sistem, bila bi još zabavnija. Da je priča primamljivija i preneta kroz likove koji deluju stvarno a ne dizajnirano, bila bi još toplija. Ovako, igra je neviđena demonstracija talenta tima koji stoji iza nje, ali ne uspeva da uleti u sferu apsolutno vanvremenskih naslova. No i pored toga, teško je ne preporučiti je. Ovakve igre se ne pojavljuju ni približno dovoljno često.
Za desetak sati koliko igra traje, ovaj naslov ima i donekle poštenu cenu. Sijaset navedenih mana ističu se samo kao kontrast neverovatnom kvalitetu onih dobrih strana koje igra poseduje. A bez obzira šta o igri rekao, na pravi način ćete je doživeti samo igrajući. Odlični DualSense momenti a trzav osećaj kontrole, pejzaži koji oduzimaju dah a plastična prezentacija kretanja kroz zelenilo, neviđeno originalan dizajn – likova iz epruvete.
Naslov koji će vas oduvati ukoliko vam lepo padne na želudac. Meni izgleda od silnih igara i godina igranja, stomak slabije vari igre koje se nisu dovoljno dugo krčkale.
Autor: Milan Živković
Igru ustupio Sony
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.