Opisi igara
Demon Slayer: Kimetsu no Yaiba – The Hinokami Chronicles review
Ja apsolutno obožavam ovu igru! I dok vi posmatrate ocenu kojoj sam joj dao i češkate glavu u čudu dok se ja ponosim svojom profesionalnom objektivnošću, hajde malo da porazgovaramo o izvornom materijalu ovog naslova.
The Hinokami Chronicles zasnovan je na uspešnoj mangi i još uspešnijoj anime seriji – Demon Slayer. Još veća zanimljivost na konto popularnosti ove franšize, jeste činjenica da je dugometražni film koji se nadovezuje na seriju, najgledaniji film svih vremena u Japanu, otevši ovu titulu kultnom Spirited Away filmu Hajao Mijazakija, koji se njome dičio punih 19 godina.
Među hordom okorelih fanova ove sjajne serije, nalazi se i moja malenkost. A najava igre na kojoj je radio fantastični studio CyberConnect2, momentalno je obećavala kvalitet. Ako neko može da prenese epske momente serijala u video igru, to je ovaj studio. I odmah da vam kažem, u tome su apsolutno uspeli.
Dok je studio eksperimentisao sa mehanikom u igri Kakarot, sa Demon Slayer-om se vraća svojim najčuvenijim korenima i gejmplej intenzivno kopira iz Ultimate Ninja Storm serijala. Franšiza Naruto igara bila je jedna od najbolje urađenih tuča zasnovanih na nekoj anime seriji, a ovaj naslov možemo direktno porediti sa tim – gotovo savršenim igrama, kada govorimo o sirovom kvalitetu.
Ova igra je obavila sjajan posao po pitanju podele svojih kvaliteta i mana, jer sve je jasno kao dan. Zato mislim da bi najbolji način da se napiše ova recenzija, bio upravo navođenje svih najistaknutijih vrlina i onih, ne tako sjajnih elemenata koji čine The Hinokami Chronicles. Pa, krenimo od svetle strane… ka tamnoj.
Ukoliko ste gledali seriju ili igrali neku od CyberConnect2 anime igara, možete očekivati basnoslovno kvalitetne vizuale i uopšte nećete pogrešiti. Igra izgleda fantastično. Od besprekornog dizajna likova, preko identično iskopiranih scena iz serije, do prelepih animacija, svetlosnih efekata i specijalnih napada koji ne mogu da dojade ni nakon što ih vidite po stoti put zaredom – sve prosto „pršti“.
U igru je lako uleteti i kao novajlija, kako komande i sama mehanika borbi uopšte nisu komplikovani. A osim same tuče, igra poseduje priču čijim prelaskom pokrivate kompletnu seriju i film. Ovde ćete skupljati i mnogobrojne (polu)animirane sekvence kojima možete osvežiti pamćenje po pitanju serijala ili možda naučiti nešto novo.
Fenomenalna muzika je takođe preneta iz anime-a i uklapa se u sve tako dobro, da sam morao da je pojačam ne bi li bar za trunku nadjačala sve ostale zvučne efekte i u potpunosti obuzela odličnu atmosferu. Što je praktično i moj finalni pozitivni utisak – atmosfera koja je kroz svaku borbu i deonicu, izuzetno dobro preneta iz originalnog materijala. A s obzirom da ova igra barata jednom sjajnom pričom, atmosfera je neprocenjiva alatka za apsolutnu imerziju i potpuno prepuštanje.
Za razliku od Ultimate Ninja Storm igara, The Hinokami Chronicles poseduje značajno siromašniji borbeni sistem. Nekolicina osnovnih komboa i načina da ih povezujete, prisutna je tek toliko da igra neće postati repetitivna kroz savršeno izvežbane komboe već posle nedelju dana igranja. Ali nedostatak poteza za izbegavanje, pomoćnih alatki, finti i ostalih elemenata koji unose strateški duh u borbeni sistem, ova igra ostavlja mnogo bleđi utisak.
I dok Naruto igra broji preko stotinu igrivih karaktera što nadmašuje čak i ogromni izbor poslednjeg Smash Bros naslova, The Hinokami Chronicles ide u totalno suprotnu stranu. Šta da kažem kada među likovima nema ni jednog jedinog negativca, a neki od prisutnih se pojavljuju u čak dve varijante. Zapravo, protagonista Tanđiro ima čak tri igrive verzije od kojih je bar jedna mogla biti žrtvovana kako bi u igri završio neki iz postave zloća.
Tu je već jasno da je najveća mana igre to što joj nedostaje sadržaja. Priču ćete preći za pet sati i animirane deonice zaista zaustavljaju dah, ali segmenti gde istražujete nivo u potrazi za ciljem, krajnje su bazični. Skupljanje poena, otključavanje sličica i muzike, trening i izazovi… Sve je tu samo sa jednom svrhom – da što više produži celo iskustvo, prodajući vam praznu slamu.
Da je borbeni sistem iole sadržajniji, sve ostalo i ne bi bilo toliko važno. Ali u stanju u kakvom igra trenutno jeste, ne mogu a da ne osetim prazninu. Istina, ovde je obrađena samo prva sezona anime serije plus film, pa mnogo materijala nije ni bilo. Ali s obzirom da druga sezona uveliko teče (za vreme pisanja ove recenzije), a manga je odavno završena, zaista nije bilo mnogo razloga da priča i ostali elementi po pitanju sveukupnog sadržaja ne budu znatno bogatiji.
Sa druge strane, gotovo da očigledno stoji mogućnost ubacivanja dodatnog sadržaja kroz DLC. Novi likovi pa čak i priča, mogli bi sasvim prirodno da pronađu svoj put u igru i time je obogate. Zapravo, izgled menija i ekrana za odabir likova, gotovo da sugerišu da će se to dogoditi u nekoj budućnosti. I to bi bilo odlično, jer igra zaista i deluje kao nekakav temelj na kom tek treba da se izgradi kompletan naslov.
Novi likovi, komboi pa čak i mehanike, značajno bi podigli kvalitet i ocenu ove igre. A šta da kažem ja, koji u igri toliko uživa da mu malo fali da osvoji platinasti trofej? Kada su stvari tako lepo odrađene, pa makar i kratke i nepotpune, a tiču se izvornog materijala koji obožavate, kako da odolite. Ukoliko ste ljubitelj serije, igru prosto morate nabaviti jer ćete biti oduševljeni.
A ukoliko samo želite dobru anime tuču… Možda bi bilo najpametnije da malo pričekate. Gotovo da mogu da namirišem najavu nekog DLC-ja, kojih bi već par moglo da od ove igre načine apsolutni klasik. Demon Slayer to bez sumnje zaslužuje.
Autor: Milan Živković
Igru ustupio Iris Mega
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.