Nintendo Switch

The Caligula Effect 2 review

Posted on

Ako je ova igra u meni probudila neko osećanje, onda je to konstantan deža vi utisak. Ali ovaj put, to ne znači da je nešto promenjeno u Matriksu.

OVAJ TEKST SE ORIGINALNO POJAVIO U NOVEMBARSKOM 153. BROJU ČASOPISA PLAY!ZINE KOJEG MOŽETE PREUZETI BESPLATNO U PDF FORMATU NA OVOM LINKU

Naprotiv, nastavak pet godina stare igre The Caligula Effect, užasno podseća na prvi deo koji sam do sada skoro i u potpunosti zaboravio. Sve što je ostalo, bile su sitnice koje su se delimično vraćale u svest kako je igra napredovala, ne bih li na kraju kroz igru doživeo gotovo identično iskustvo kao i sa originalom.

Pominjanje Matriksa nije nimalo slučajno, jer postavka igre predstavlja nešto veoma slično. Radnja igre se odvija u virtuelnom svetu Ridu (eng. Redo), čiji stanovnici nisu svesni da su njegovi robovi. Osuđeni na njega iz najbolje namere od strane veštačke inteligencije po imenu Rigret (eng. Regret), svi ljudi zarobljeni u Ridu su tu kako bi zaboravili na sve ono za čime su u životu žalili. A njihova žal, zajedno sa ostalim sećanjima, oduzeta im je i stavljena pod ključ.

Stvari počinju da izmiču kontroli kada izvesna individua upada u Ridu i krade sećanja, čime nastaje pokret otpora koji za cilj ima samo jedno – da pobegne iz ovog virtuelnog zatvora. Kako je cela postavka u stilu japanskog školskog života, tako i protagonisti osnivaju klub koji služi kao paravan za sve planove i akcije koje ćete sa njima sprovoditi.

Ovo naravno povlači klasične filozofske teme i nedoumice, kako život u nestvarnom svetu ne može biti prihvatljiv nijednom biću željnom slobode. Ali kako je sloboda individualna stvar, tako od karaktera do karaktera njeno poimanje zavisi isključivo od okolnosti. Niti svako želi da pobegne iz Ridua, niti svako želi da u njemu ostane. I jedni i drugi, daće sve od sebe da ostvare ono što žele.

Odlična postavka ispričana je kroz solidno napisane likove i radnju. Iako bolja kao ideja nego završeni proizvod, priča vam može dati dovoljno razloga da igru završite do kraja. Nije nikakvo remek-delo u pitanju, ali ukoliko vas prosečni narativ zadovoljava u ovakvoj vrsti igara, možete slobodno da odahnete.

U svojoj suštini, The Caligula Effect 2 je kao i original, JRPG sa delimično poteznim sistemom borbi. Nakon što naletite na protivnike, ekran će se prebaciti u borbeni režim a likovi transformisati u svoje akcione verzije. Akcije su moguće kada dođete na red, ali to ne znači da će protivnici besposleno čekati da završite svoj naum.

Zanimljiva mehanika iz prve igre i dalje je prisutna i omogućava vam da predvidite ishod svojih akcija. Na ovaj način, možete gotovo sigurno da zaključite šta će se dogoditi pre nego što pokušate da sprovedete skovani plan. I dok je ovaj princip naročito efikasan kod jačih protivnika, na slabijim možete upotrebiti i automatski režim gde računar kontroliše vaše saborce, dok je na vama jedino da vodite protagonistu.

Između glavnih, nailazićete na mnoštvo sporednih misija koje mogu biti dosadne, ali čuvaju jako vredne nagrade koje unapređuju karaktere čime pružaju sasvim dovoljno motivacije za njihovo prelaženje. A oprema koju koristite, nakon što dostigne pun potencijal kroz što veću upotrebu, otključava mogućnost da pruža svoje bonuse čak i ukoliko je ne koristite aktivno.

Okruženja su raznovrsna i zanimljivo ih je istraživati, a sve je propraćeno kvalitetnom muzikom i dobrom glasovnom glumom. Ponovo nije u pitanju kvalitet epskih proporcija, ali nema sumnje da je audio nadprosečan, naročito u poređenju sa sličnim igrama.

Konačno, apsolutno najslabiji element igre jeste njena grafika. Iako je dizajn likova dobar, celokupni vizuelni kvalitet izgleda kao proizvod iz slične kuhinje samo iz PlayStation 3 ere video igara. Ovo je velika šteta s obzirom da igra žudi za razvojem stila koji u potpunosti ograničava njena tehnička strana. Recimo da je konačan utisak nalik naručivanju najnovijeg Persona naslova sa AliExpress-a. Otrcan vic, ali teško da se bolje može opisati ova situacija.

Ukoliko ste voleli prvi deo, nastavak je apsolutna preporuka. Isto važi i ukoliko volite Persona serijal a grafika i osećaj siromašnije produkcije vam ne mogu zasmetati. U svakom drugom slučaju, preispitajte svoje prioritete kada su JRPG igre u pitanju. U moru industrije postoji dosta kvalitetnijih naslova, ali sve ono što valja u vezi drugog Kaligulinog efekta, zaista je vredno vaše pažnje ukoliko ste spremni da malo dublje zavirite u zečju rupu.

Autor: Milan Živković

Igru ustupio Reef Entertainment

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required
Comments

Najpopularnije vesti nedelje

Exit mobile version