Opisi igara
The Dark Pictures Anthology: House of Ashes review
Serijal “Dark Pictures” donosi nam treću po redu zastrašujuću horor priču, ovoga puta malo drugačiju od prethodna dva dela.
Ukoliko ste fan pomenutog serijala onda ste sigurno već upoznati sa njegovom suštinom, ali ukoliko ipak niste i prvi put se susrećete sa ovim naslovom, u par rečenica ćemo pokušati da vas uputimo i spremimo za ulazak u ovaj “tamni vilajet”. Posle toga ćemo se upustiti u detaljno opisivanje onoga što ova igra nudi i kakve emocije i doživljaj je izazvala u nama, ne bi li vam preneli naša iskustva i pomogli da shvatite koliko je ova igra za vas i vredi li za nju odvojiti 6-8 sati.
Dakle, radnja se dešava pod zemljom u mesopotamijskom hramu pracivilizacije, dok na površini bukti rat u Iraku. Vaš zadatak će biti da protagoniste izbavite od svih nedaća koje su im nepredviđene okolnosti nenadano nametnule. Ono što je važno da vam napomenemo jeste – držite koncentraciju tokom cele igre, bar koliko je to moguće, jer bi samo jedan trenutak nepažnje mogao da vas košta nekog od glavnih likova i donese vam rasplet kakvom se niste nadali. Sada kada znate o čemu je reč, vreme je da se pozabavimo nekim od glavnih segmenata kao što su priča, likovi, grafika i atmosfera.
Ono što smo na samom početku primetili jeste dosta klišea u naraciji i odnosima između likova, koji su u prvi mah jako površno i šablonski osmišljeni. Međutim moramo biti iskreni i priznati da se naše mišljenje kroz igru menjalo i da smo na kraju ipak bili zadovoljni kako su neki momenti i situacije “hendlovane” od strane pisaca.
Priča se polako gradi sa vrlo malo iznenadnih obrta u zapletu, bar do pred sam kraj. Sve nekako podseća na kombinaciju Indijana Džonsa i Osmog putnika. Komande nisu kompleksne i lako ih je pohvatati, pa i nema mnogo “jump scare” elemenata. Zapravo, taj momenat je ovde zamenjen jednim još strašnijim – situacijama u kojima morate brzo da odreagujete i pritisnete određeno dugme. Ne samo što je vreme za to kratko već će se i pozicija indikatora menjati od situacije do situacije. Naravno, ukoliko igrate na manjoj težini, ovo neće biti nikakav bauk, dok na većoj, što bi se reklo… Neka vam je Bog u pomoći.
Grafika koja prati ceo poduhvat je dosta dobra, međutim ono najbolje što bi igra mogla da ponudi u ovom segmentu bi usledilo tek ukoliko igrate na nekom kvalitetnijem 4K ekranu, i to ponajviše u mračnim deonicama. Refleksije su zaista odlične i dodatno doprinose na celokupnom utisku. Zvučni efekti su dosta dobri, međutim u određenim trenucima nam se glas samih likova činio u najmanju ruku čudno – kao da u su se nalazili u metalnoj kanti sa odškrinutim poklopcem.
Ono što je jedan od najvećih aduta uz celokupnu priču je to što ne manjka osećaja dobre atmosfere, pogotovo kako napredujete kroz igru. Tenzija će se postepeno podizati do samog kraja, skoro do tačke pucanja. Vašeg ili možda vašeg kontrolera? Nadajmo se ničeg od ponuđenog.
Nešto što treba napomenuti a tiče se negativnog aspekta, jesu bagovi. Ima ih nekolicina a pomenućemo samo neke od njih. Jedan od bagova tiče se samog menija i pregledanja artifakata, gde ćete u jednom momentu biti zakucani i nećete moći da nastavite pretragu pronađenih “premonition-a”, pa ćete morati skroz da izađete i vratite se u taj izbornik.
Drugi manje nervirajući bag se svodi na misteriozno svetlucanje na krajevima ekrana kada se nalazite u mračnim delovima igre. Osim što može da vas uplaši nekada može i da vam odvuče pažnju pa da utiče na vaše reflekse. Osim ako to nisu namerno uradili da nas sabotiraju? Ko zna…
Za kraj, tu je i krajnje čudan glič od kog u određenim momentima, unutrašnjost usta likova svetli. Da, da, dobro ste pročitali! U nekim momentima smo mislili da je to probijanje svetlosti kroz obraze, ali u mračnim predelima to opravdanje više nije “pilo vodu”, i stavilo je svetleća usta na listu neobičnih grafičkih gličeva.
Sve u svemu, The Dark Pictures Anthology: House of Ashes predstavlja ako ne korak unapred u odnosu na prošli deo ove antologije, onda svakako bar stoji rame uz rame sa njim. A kada ga uporedimo sa prvim delom, tu je definitivno par klasa iznad.
Ljudi iz Supermassive Games-a definitivno idu pravim smerom sa ovom franšizom, a s obzirom da ona nije ograničena na jednu priču već više njih, mi im predviđamo svetlu budućnosti i želimo mnogo uspeha. Svakako su pokazali da uče na svojim greškama i da slušaju fanove, a to koliko god delovalo jednostavno, često i nije slučaj.
Tako da – kontrolere u ruke i pođite u novu avanturu, hrabro i gordo. Jer drugačije neće da valja! Bar ne kad su u pitanju “mračne slike” i njihove antologije.
Autor: Miloš Živković
Igru ustupio Iris Mega
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.