Xbox Series S – Mali Xbox koji je mogao!

Prilikom lansiranja poslednje generacije konzola svi su pričali o tome da li će sve raditi u 4K rezoluciji u najmanje 60, a možda čak i 120fps, da li će to biti toliko veliki skok u performansama u odnosu na prethodnu generaciju i slično. U sklopu svih tih najava, fokusiranih pre svega na Playstation 5 i Xbox Series X kao „flagship“ konzole, nekako je kod pravih gejmera skoro pa potpuno nezapaženo prošla najava za Xbox Series S – konzolu koja je voljna da žrtvuje rezoluciju i performanse kako bi next-gen iskustvo ponudila po značajno nižoj ceni. A onda su došli problemi sa isporukama nove generacije konzola koje i dalje ni kod nas i ni svetu ne možete baš tako lako naći, akutne nestašice grafičkih kartica za računare, nekoliko novih naslova i interesantna vest – tokom proteklog Black Friday najprodavanija konzola je bila Xbox Series S. Stoga smo odlučili da se pozabavimo upravo ovim pomalo autsajderom, da vidimo šta nudi, šta može da ispuni, a potencijalno da li čak može zameniti i neprikosnoveni PC računar?

Xbox Series S

Prvo što svako mora da primeti kada otvori kutiju u kojoj se nalazi Series S konzola jeste koliko je prosto mala, uopšteno gledajući u odnosu na ono što očekujemo od konzole. Praktično gledano deluje kao malo veća knjiga ili za nijansu veći ruter kablovskog operatera, čak sam sličan komentar i dobio do nekoliko ukućana koji nisu znali šta je nova stvarčica pored televizora. Potpuno je bela, osim jednog dela sa leve (ili gornje, zavisno da li ste konzolu postavili horizontalno ili vertikalno) koji ima mrežicu crne boje, pa su se mnogi šalili kako se radi o ringli šporeta, ili u blažoj varijanti zvučniku. Taj otvor je naravno sistem za hlađenje koji možete primetiti da duva malo topliji vazduh prilikom igranja, ali ništa značajno, a pogotovu je bitno naglasiti da konzola u praktično svim režimima ostaje gotovo potpuno nečujna što je vrlo pohvalno. Sa prednje strane se nalazi jedan taster za uparivanje gamepada i jedan USB port, dok se sa zadnje strane nalaze još 2 USB porta, HDMI izlaz, LAN port, port za proširenje SSD-a i naravno mesto za napajanje. Kada se upali samo logo ima neku interesantnu belu svetlost koja izbija iz njega i to deluje i diskretno i intrigantno u isto vreme, ali načelno gledano ovo nije uređaj koji je napravljen da privlači pažnju, naprotiv. Gamepad se nije mnogo promenio u novoj generaciji, što je i logično jer je iskreno i bio jako dobar i ranije, malo je unapređen d-pad i dodata je bolja tekstura sa zadnje strane, ostalo je sve manje-više isto kao i iz Xbox One generacije što je po mom mišljenju sasvim u redu. Jedina mana koju sam ja uvek video sa Xbox gamepadom jeste što koristi standardne AA baterije – s jedne strane uvek ih možete lako i brzo zameniti, ali s druge strane morate ih stalno kupovati, ako se igrate često bolje je kupiti neki od dostupnih takozvanih play-n-charge kitova sa punjivim baterijama, međutim ovo je naravno isključivo pitanje ličnih preferencija. 

Ono što me iznenadilo prilikom otvaranja kutije jeste jedan kartončić na kome je otprilike bilo kako se konzola povezuje na TV i instrukcije da skinem Xbox aplikaciju za svoj telefon kako bih nastavio dalje. Prva reakcija je bila „pa šta će mi mobilna aplikacija, kao da ne znam da povežem konzolu?!“ ali sam odlučio da prihvatim savet i moram priznati da se nisam pokajao – aplikacija je odlična i vrlo vas brzo i lako vodi kroz proces povezivanja na wi-fi mrežu (koju opet pokupi sa mobilnog), povezivanja Xbox naloga, ažuriranja firmware-a, instaliranja dodatnih aplikacija poput YouTube ili Netflix i svega što je neophodno na početku. Praktično vas potpuno lišava potrebe da kontrolerom ubadate slova po on-screen tastaturi što je mene nekako uvek nerviralo i zaista mi se ceo proces izuzetno svideo. Pritom aplikacija i kasnije ima svoju upotrebnu vrednost – možete u svakom trenutku videti koje imate instalirane igre i koliko je slobodnog prostora (čak i na više konzola povezanih na isti nalog), screenshotovi iz igre se automatski šalju u aplikaciju odakle je lako ih dalje podeliti ili snimiti na telefon, uključivanje roditeljskih kontrola i gomila drugih korisnih stvari. Zaista čestitke na ovoj implementaciji, nešto što me je potpuno iznenadilo. 

Funkcionalnost konzole je ipak ono što je mene najviše interesovalo – ovo je u potpunosti nova generacija Series konzola ali sa nekim ograničenjima u pogledu performansi grafičkog čipa pre svega. To u praksi znači da će igre na njoj uglavnom gađati 1440p rezoluciju (sa koje radi upscale na 4K), nekad i manju, zavisno od toga kakav je naslov u pitanju i koliko je zahtevan. Međutim ovde treba obratiti pažnju i na to na kakav televizor planirate da konzolu povežete – da li podržava 4K rezoluciju, da li podržava osvežavanje do 120Hz, da li podržava HDMI 2.1 i Variable Refresh Rate (ekvivalent FreeSync i G-Sync tehnologijama za PC računare). Ako imate takav televizor onda ova konzola verovatno i nije za vas, ali i čestitam pošto ste ga u ovom trenutku najverovatnije platili u hiljadama evra. Naravno sve te tehnologije će doći i u televizore srednjeg i nižeg ranga u narednih nekoliko godina, ali se opet postavlja pitanje da li vam je to toliko bitno? Ja sam konzolu probao sa svojim televizorom koji jeste 4K, ali nema više frekvencije osvežavanja, dok sam iskreno najveći deo vremena proveo sa njom na televizoru u dnevnoj sobi koji je realno samo Full HD rezolucije. Zašto? Prosto razlika u kvalitetu prikaza nije toliko značajna bez obzira što sam Series S ubacio u 4K mod, oba televizora su za svoje vreme bila visoka klasa pa je sama reprodukcija boja vrlo dobra, a u dnevnoj sobi mi je bilo mnogo komfornije i logičnije da se igram. I prosto je to to, pitanje komfora, a Series S to svakako pruža. 

SSD proširenje kao opcija deluje izuzetno skupo, ali moram priznati da je sama funkcionalnost prilikom korišćenja zaista donosi neke do skora neverovatne prednosti. Prvo i logično igre se jako brzo učitavaju, ali je to očekivano. Drugo je takozvana quick resume mogućnost Xbox Series konzola što znači da sam sada u Halo, vratim se u meni, odvozam par vožnji u Forza Horizon 5 i onda se opet vratim u Halo, praktično trenutno u isti onaj trenutak u kome sam i bio, pa makar to bila i u sred makljaže sa nekoliko neprijatelja. I sve to radi tako da korisnik o tome ni ne razmišlja, brzo i lako, nisam očekivao da će to biti tako dobra opcija. Konačno kada uporedimo ovu konzolu sa PC računarom brzina kojom dođete do samog igranja je neverovatna – objasniću to plastično, uzeo sam kontroler, kliknuo sam da se konzola upali, kliknuo na daljinskom da upalim TV, kliknuo da promenim source sa televizije na HDMI, OS je već učitan, sedam na kauč i klikćem na Halo, sledećeg trenutka je puška na ekranu. Ovo je bilo toliko brzo da sam uzeo štopericu – od klika na logo kontrolera (konzola je sama bila otišla u sleep mod) do pucanja iz puške u Halo je prošlo manje od 7 sekundi! 

Dobra stvar je i što je u poslednje vreme Microsoft sa svojim Xbox ekosistemom dosta sluša korisnike i njihove želje pa imamo nekoliko jako user friendly unapređenja koja su pre svega namenjena onima koji bi voleli da njihova konzola malo više bude PC. Jedno od njih je na primer mogućnost da potpuno normalno koristite miša i tastaturu, ja sam uključio Logitech bežične periferije i sve je radilo odlično od prvog trenutka, osim toga što mi je bilo malo čudno da sedim za trpezarijskim stolom i da kontrolišem lika na televizoru u dnevnoj sobi, ipak je kontroler nekako logičnija opcija. Pritom podrška u igrama zavisi i od samog izdavača, na primer u Halo Infinite imate potpuno kontrolu nad podešavanjima tastature i miša kao i na PC računaru (pritom je Halo svakako i cross-platform multiplayer pa se na istim serverima nalaze igrači koji igraju i sa kompjutera), ali recimo Doom Eternal ne podržava miša i tastaturu već morate igrati na kontroleru. Za neke naslove je tastatura ipak izuzetno bitna, recimo Flight Simulator 2020 sigurno radi mnogo lakše ako imate tastaturu za sve te silne komande, a za očekivati je i da sa ovom mogućnošću bude više izdavača koji će izbacivati strategije za konzole. Dodatno interesantno jeste što je Microsoft izbacio i Edge browser za konzolu pa je možete koristiti i kao „chromebook“ računar u dnevnoj sobi što je samo po sebi interesantno, a i može biti argument da nije uređaj samo za igranje. Ipak ne treba očekivati da sve ide kao po loju još uvek – nisam uspeo da instaliram neke ekstenzije, Adblock na primer što me je dosta demoralisalo u ovom smeru. 

Game Pass

Glavni argument Xbox Series S konzole je ipak samo jedna usluga – Xbox Game Pass. Za one koji iz nekog razloga nisu čuli za ovu pretplatu u pitanju je model gde se za oko 10 dolara/evra mesečno pretplatite na veliku biblioteku igara (uključujući i sve Microsoft naslove prvog dana čim izađu). Pritom postoje dve kategorije – jedna je standardni Game Pass, a druga je Game Pass Ultimate. Game Pass Ultimate u odnosu na standardnu opciju košta 5 dolara/evra više ali za to dobijate pristup i igrama iz EA Play programa, Xbox Live Gold pretplatu (potrebna za igranje većine multiplayer igara, to se na konzolama i dalje plaća) tako da to deluje svakako kao bolja opcija. Ja sam uplatio mesec dana Ultimate pretplate za potrebe testiranja i samo prvi dan instalirao Forza Horizon 5, Halo Infinite, FIFA 21 (ima i PES 21, ko šta voli), Doom Eternal, Aliens: Fireteam Elite, Hellblade: Senua’s Sacrifice, definitivno veći broj igara nego što postoji teoretska šansa da instaliram. S obzirom da je Microsoft ozbiljno krenuo u kupovinu studija, uključujući i celu Bethesdu, jasno je da je vrednost Game pass pretplate već sada izuzetno dobra a da će samo i rasti i to je glavna prednost novih Series konzola, a pogotovu Series S modela. Jer ako vam nije bitno da čim igra izađe morate da je igrate uvek ćete imati poprilično veliku biblioteku odličnih naslova s kojima ćete provesti odlično vreme a to će vas na godišnjem nivou koštati otprilike kao jedna i po AAA igra na dan izlaska, ovoj ponudi je zaista teško parirati. 

Naravno nije sve baš tako idilično – pre svega činjenica da Microsoft store zvanično ne postoji u Srbiji pa nalog morate registrovati negde u UK ili USA (ili na nekoj drugoj destinaciji ukoliko znate neki drugi jezik osim engleskog), a što sa sobom povlači i činjenicu da ne možete u prodavnici koristiti direktno karticu neke od naših banaka. U praksi to znači da morate otići na neki sajt za preprodaju kodova, kupiti kod njih ili direktno Game pass pretplatu ili wallet top-up dopunu i onda to aktivirati na svom nalogu. Za nekog ko je vičan internet kupovini ovo možda i ne deluje toliko komplikovano ali bi bilo mnogo jednostavnije da to može da uradi bilo koji korisnik. Nažalost za sada, kao ni kod Sony konkurencije, nema naznaka kada bi se regularne prodavnice mogle aktivirati u našoj zemlji i to je nešto što za sada moramo da prihvatimo kao tako. 

Zaključak

Kada se sve podvuče jasno je zašto je Series S konzola naizgled niotkuda postala izuzetno popularna – u pitanju je relativno jeftin sistem, oko 350 do 400 evra zavisno od prodavnice kod nas, dobrih mogućnosti, sa odličnim sistemom pretplate, i ono što je najbitnije u ovom trenutku: lako ga je nabaviti. Za jače konzole morate da „pravite čeku“ i jurite ili da platite često i do 50% više od preporučene cene kod preprodavaca, dok situaciju sa grafičkim karticama za PC računare bolje da opet i ne pominjemo. Za cenu iole pristojne polovne grafičke kartice namenjene igranju u Full HD rezoluciji možete kupiti ceo Series S. Naravno, nedostatak optičkog drajva, relativno mali prostor za skladištenje i teškoće oko pravljenja naloga u Srbiji jesu neki kompromisi koje morate napraviti, ali iz moje perspektive Xbox Series S predstavlja sjajnu vrednost na današnjem tržištu.

Autor: Stefan Starović

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.