Iako je jedna od Ubisoftovih najvećih franšiza, igru iz Splinter Cell serijala sam imao priliku da zaigram tek pre nekih pet godina. Da budem iskren, do tog momenta nisam ni imao pojma šta ta igra zapravo predstavlja. Iz nekog razloga sam mislio da je u pitanju 2D stealth sidescroller, gde vam je cilj da pobegnete iz zatvora (jer ima ”Cell” u naslovu, naravno).
Od davne 2002. godine pa danas, Splinter Cell serijal je obogaćen sa čak sedam igara, a mene je ipak nekako pronašao Chaos Theory iz 2005. godine. Ipak, nisam ga zaigrao zbog njegove singlplejer kampanje o kojoj svi pričaju, već zbog njegovog Versus moda. Mislio sam da će ovaj mod biti dobar način da se provede koje subotnje veče sa drugarima, ali ispao je nešto mnogo više. Danas sa sigurnošću mogu da kažem da je Splinter Cell: Chaos Theory Versus jedna od najboljih kompetitivnih igara u istoriji. Hrabra izjava znam, ali daću sve od sebe da vam objasnim zašto.
Chaos Theory Versus je striktno 2v2 duel između dve ekipe – Merkova (Mercenaries) i Špijuna (Spies). Iako nisam siguran da je prikladno nadenuti joj ovakvu etiketu, posebno jer se gejmplej Merkova i Špijuna drastično razlikuje, za svrhe ove ”recenzije” nazvaću ga stealth shooter-om.
Merkovi se igraju iz prvog lica, gde pored primarnog oružja u arsenalu poseduju dodatnu opremu, kao i dva posebna vizira (elektromagnetni i motion sensor). Od primarnih oružja ćete najčešće koristiti assault rifle koji poseduje i izuzetno važan scope, a od opreme tu su neizostavne granate, gas maska i mine koje možete postaviti. Zadatak merkova je vrlo jednostavan – lišiti špijune svih njihovih života u partiji od 10 do 12 minuta i sprečiti ih da dođu do objektiva.
Špijuni se igraju iz trećeg lica, i to na potpuno drugačiji način. Oslanjaju se više na stealth, kao i na mnoštvo korisnih gedžeta i vision modova (night vision, heat vision). Obučeni su u klasično crno Splinter Cell odelo, kako bi što bolje iskoristili senku i sakrili se od merkova. Špijuni ne mogu da ubiju svoje protivnike na ”standardne načine” (osim par izuzetaka), ali su zato daleko brži i okretniji od merkova. Pored šunjanja i prostog bežanja, glavno ”oružje” špijuna je njihov tazer, koji stun-uje merkove na nekoliko sekundi, dimne bombe, kao i spy cam – gedžet koji im omogućava da sa bezbedne razdaljine posmatraju svoje okruženje. Glavni adut kamere je gas koji može da ispusti na komandu, koji će uspavati obližnjeg merka na oko 15 sekundi.
Sa svojih 4 života, zadatak špijuna je da, u zavisnosti od mape, zauzmu određen broj objektiva za određeno vreme. Objektivi su najčešće laptopovi koje morate uhakovati, bomba koju morate postaviti, kao i hard disk koji morate isporučiti na posebnu lokaciju na mapi.
Mapa ima oko 15-ak, od kojih su neke portovane iz prethodnog dela igre, Pandora Tomorrow. Mape su zaista šarenolike, od orijentalne bašte u Clubhouse i jezivog sirotišta u Orphanage, pa do napuštene bolnice u Hospital i muzgave uličice u Steel Squat. Ima zaista odličnih mapa, kao što je pomenuti Steel Squat, ali ima i prilično loših, u smislu balansa.
Sada kada znate o čemu se igra otprilike radi, moram da vam kažem da nimalo nije zahvalna za početnike. Štaviše, izuzetno je teška, čak iako ste iskusni u FPS igrama. Za početak do detalja morate naučiti mape koje igrate (što naravno postaje teže što je sama mapa veća i ako je layaut komplikovan), pogotovo ako ste špijun zbog razgranate mreže ventova na istima.
Dalje, treba se navići na kretanje, opet, posebno ako ste špijun, jer vas samo jedna pogrešna greška može koštati života. U tom smislu, merkovi su ”lakši” za igru ako ste početnik. Kretanje može biti prilično naporno, jer se može desiti da se vaš špijun uhvati za neku ivicu ili objekat koji ne želite, a animation canceling ne postoji. Ako u sve to ubacite i lag, kretanje i nišanjenje vam mogu zadati ozbiljnu glavobolju.
Jedna od najbitnijih elemenata ove igre je upravo timski rad. Možda deluje jednostavnije od Kantera na primer, pošto u ovoj igri ima svega dva igrača po ekipi, ali je jednako kompleksan. Slično bilo kojoj tactical shooter igri, game sense je od izuzetnog značaja, ali on naravno dolazi sa iskustvom i vežbom.
Svi pomenuti elementi igri daju neverovatno veliki skill ceiling, ali je takođe čine vrlo zabavnom, u slučaju da se oporavite od početnog šoka i uspete da se popnete uz veoma strmu ”krivu učenja”.
Balans igre je pomalo klimav, najviše u smislu mapa, jer i merkovi i špijuni mogu biti ”OP” ako se nalaze u dobrim rukama. Svi smo čuli za ”CT i Terror sided mape”, pa i u Chaos Theory Versus je slučaj sličan. Međutim, neke mape idu u toliku krajnost da su praktično neigrive, to jest nemaju nikakvu kompetitivnu vrednost. Deo ovog problema potiče iz ideje dizajnera i developera o tome ”kako igra treba da se igra”.
Gejmplej merkova je u startu prilično intuitivan – čuvaj objektive, nemoj da dozvoliš da te izbejtuje špijun i spremi se da se malo više šetkaš na nekim spy sided mapama. Pomislili biste da špijuni treba da zauzmu isključivo pritajeni, stealth pristup (mape su sa tom idejom i dizajnirane, pa su načičkane gomilom nepotrebnih elemenata), ali ispostavilo se da je ”aggro meta” najbolja opcija. Ovo podrazumeva veliku brzinu, preciznost, snalažljivost i adaptaciju u zavisnosti od date situacije, kao i vrlo čest okršaj sa merkovima.
Ovde ću pomenuti i ”spy grab”. Ako špijun pod određenim uglom stane iza merkovih leđa, ima opciju da ga zgrabi, a potom i da mu polomi vrat ako želi. Ovaj pristup je malo rizičniji, posebno ako je merk pažljiv, ali se definitivno može isplatiti.
Da je Ubisoft nastavio da se bavi igrom i da prati zajednicu igrača koja igra CT, danas bismo videli daleko bolju, balansiraniju, i i te kako živu igru. A da, da li sam pomenuo da je igra praktično mrtva i da je trenutno aktivno igra možda 10-15 ljudi na svetu? Ubisoft je ugasio servere još pre nego što sam ušao u celu priču, pa su igrači morali da se oslone na aljkave LAN simulatore poput Hamachi-ja, Tunggle-a i Evolve-a, gde su lično hostovali mečeve. Možete pretpostaviti da je lag predstavljao ogroman problem u nekim momentima.
Ubisoft je ubacio Versus mod i u Double Agent, ali vam ga nikako ne preporučujem. Bilo je i pokušaja da se oživi CT Versus kroz indie projekat Project Stealth putem Kickstarter-a, ali posle očajne kampanje developeri su nažalost odustali. Da li postoji šansa da se Splinter Cell: Chaos Theory Versus ikada vrati? Možda. Ubisoft je nedavno najavio rimejk keca, tako da za nekih 5-10 godina možda dobijemo i CT, a zajedno sa njim i Versus mod.
Žao mi je što je Versus mod praktično ”prošao ispod radara”, i što više ljudi nije imalo priliku da ga isproba, jer iskreno mislim da je igra fantastična, zarazna i zabavna, i da je čak imala ogroman potencijal da zađe u esports vode. Nadam se da će Ubisoft postati svestan kakvo je remek-delo napravio, i da će se jednog dana smilovati i iskopati ga iz njihovog prašnjavog podruma.
Autor: Božidar Radovanović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
