REVIEW: Marsupilami: Hoobadventure

Moj prvi i poslednji susret sa Marsupilamijem, nije bio ni kroz originalni strip ni animiranu seriju. Pre oko četvrtinu veka, sa ovom izmišljenom životinjom, upoznao sam se kroz video igru. I to ni manje ni više, nego za Sega Mega Drive 2, večna da mu je slava.

Ovaj mačkoliki, dugorepi, tufnasti sisar, možda jeste slavu stekao u stripu, ali se rekao bih još bolje „snašao“ u ulozi protagoniste te stare Segine igre. Platforma sa elementima kultnog naslova „Lemmings“, odlično je iskoristila potencijal dizajna ove izmišljene živuljke. Marsupilami je svoju okretnost i rep na maštovite načine koristio, kako bi dobrodušnom slonu pomogao da pobegne iz cirkusa i vrati se u prirodu. Pa nije li to dirljivo!

Ukoliko nikada niste zaigrali tu igru, mogao bih vam je i dan danas preporučiti. Ali kakva je situacija sa ovim najnovijim izdanjem, koje se čini mi se pojavilo niotkuda i sletelo na znatno modernije platforme? Pa budite sigurni da vam mogu i njega preporučiti, donekle… Možda. Ali ne i svakome od vas.

Marsupilami: Hoobadventure inspiraciju bez ikakve sumnje vuče iz Donkey Kong serijala, naročito naslova sa Wii i novijih platformi. Sam dizajn nivoa, odabir lokacija, arsenal poteza pa čak i paleta boja, odišu atmosferom igara daljeg rođaka, primata Konga. Ali dok je čuvena Nintendova franšiza poznata po maštovitim i besprekorno dizajniranim nivoima i izazovima, ovde imamo jednu sasvim drugačiju situaciju.

Razvojni tim, Hoobadventure je reklamirao kao igru za mlađu igračku publiku. A ja ne bih rekao ni da bi mogla da prođe kao takav naslov, već je više nekako izgubljena u limbu između dva sveta. Ukoliko ste iskusniji igrač, igru ćete prežvakati za svega nekoliko sati (ukoliko vam ne dojadi pre toga, zbog manjka izazova). Ali ukoliko ste manje iskusni ili nameravate ovu igru da poklonite nekom detetu, bojim se da bi igra mogla da bude i previše teška za njega.

Zvuči kao nemoguć scenario, ali tajna tog otužnog recepta krije se u dizajnu nivoa koji iskusnije igrače ne poziva na razmišljanje dok prelaze prepreke, dok mlađima one mogu biti tehnički neizvodljive. Ovo me nepobitno podseća na Super Mario Odyssey, ali dok je ta igra fenomenalno prilagođena klincima, ovde je jako teško odrediti za koga bi ona bila najprimamljivija.

Međutim, ukoliko želite da se opustite uz neku platformu, verujte da skoro nisam igrao bolji naslov za tu namenu. Pustiti mozak na ispašu uz vrlo direktan dizajn prepreka, neće vam biti nimalo teško. S tim pod ruku ide i izuzetno opuštajuća muzika dok grafika takođe ne zaostaje. Animacije likova, naročito repa simpatičnog protagoniste dok leti s jednog kraja ekrana na drugi, samo su jedan od nekolicine kvalitetnih vizuelnih elemenata koje igra poseduje.

Ukoliko volite da pronalazite tajne, imaćete i dovoljno prostora za istraživanje. Iako nisu baš najbolje skrivene, opet pružaju bar minimalno prihvatljiv osećaj dostignuća. A broj predmeta koje ćete kroz nivoe skupljati, opet daju dovoljan razlog da pokušate da igru kompletirate na 100%.

Igra nudi tri nivoa težine, gde ste na najmanjem praktično nepobedivi a na najtežem možete primiti svega dva udarca pre nego što Marsupilami „otegne papke“. Ali i ovde ponavljam da za iskusnije igrače, izazova i nema previše. Igru sam završio sa preko 30 života preostalih u „šteku“, pa sam i njih smatrao jednom vrstom stvarčica za skupljanje.

Hoobadventure se proteže kroz tri poglavlja, gde vas na kraju svakog očekuje neka vrsta boss borbe u obliku trke. Nešto kao Super Meat Boy ali kada bi imao autopilota, da stvari učini mnogo, mnogo lakšim. Tako da se ceo primamljivi aspekt ovog naslova svodi na svega dve stvari – opuštanje i skupljanje.

Morao bih da pomenem i cenu igre, koja je na PlayStation 4 platformi nerazumno visoka, dok je na računarima situacija nešto bolja. Ako vam je novac bitan faktor kada je odabir video igara u pitanju, savetujem da sačekate neki popust u visini od bar 25% pre nego što ovu pazarite.

Ukoliko volite da u igrama skupljate stvarčice, Hoobadventure će vas sigurno dovoljno zaraziti svojim brojnim predmetima za pronaći i zgrabiti. A ukoliko uz to želite da se opustite nakon napornog dana, ne vidim baš nikakav razlog (sem cene) zašto ova igra ne bi bila pravi izbor za vas.

Za sve ostale igrače koji samo žele dobru platformu, bojim se da je procena ciljne publike gotovo nemoguća. Ukoliko je zaigrate, znaćete da li je igra za vas ili ne nakon svega pet minuta. A meni, kao nekome čiji je posao da vam približi što bolje i detaljnije da li je neki naslov po vašoj meri, ovaj put je zaista dodeljena nezahvalna uloga.

Znate šta? Uzmite digitron. Broj godina vašeg igračkog iskustva pomnožite sa ocenom od 0 do 3 koja označava koliko volite 2D platforme. Na kraju, ukoliko ne podnosite razočarenja video igrama, sve podelite sa dva. Vaš rezultat je između 10 i 25? Čestitamo! Procenjeni ste za nekoga ko bi u ovoj igri prilično uživao. A svi ostali… Vidimo se u narednoj recenziji!

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.