Ekspanzija ili krađa novca: OUTRIDERS: Worldslayer recenzija

Outridersi su u osnovnoj verziji igre generalno ostavili pomešana iskustva među igračima. Iako su same moći koje vaša gotovo omnipotentna ubilačka mašina poseduje bile prezabavne za upotrebu, igra je generalno patila od poprilično slabog endgame iskustva za jedan kooperativni looter shooter. Iako ovo na papiru zvuči kao da nije mnogo veliki problem, ako je to jedini, nažalost količina sadržaja koja je pružena igračima je bila premala, i za igru ovakvog tipa koja mora da ima održivi model za svoju igračku bazu i dugo nakon završetka osnovne priče, ovo je predstavljao ozbiljan problem za razvojni tim People Can Fly.

Worldslayer „ekspanzija“ je donekle obećavala da će se ova situacija popraviti, te da će nedostatak nekog varijabilnijeg loota i različitijih iskustava od takozvanih ekspedicija koje igra nudi na kraju biti rešen. To je donekle istina, međutim glavni problem je koliko novca Worldslayer iziskuje od svojih igrača. Prvenstveno, priča se nadovezuje na priču osnovne igre, i zatvara pojedine narativne niti koje su ostale otvorene. Ovde ćete ponovo lutati Epoch planetom u potrazi za načinom da sprečite oluju zvanu Anomalija koja preti da proguta maltene sav život. Ovde imate i pojedine frakcije ljudi i njihove vođe kao što je Ereškigal, koja je umislila da je bog među smrtnicima, i koja želi da pusti da oluja proguta svet. Sve ovo zvuči zanimljivo, s obzirom da se nadovezuje na originalni zaplet. Međutim, pored toga što ne odiše originalnošću, ove teme gubitka čovečnosti pri sticanju velikih moći su jedva dotaknute i pisanje ponovo deluje površno, i postoji tehnički samo da stvori novi konflikt za igrače. Najveća travestija oko ovog segmenta jeste što se priča u Worldslayeru može efektivno završiti za nešto više od 2 sata, što je apsolutno neoprostivo za „ekspanziju“ koja ovoliko košta.

Sa gejmplej strane, Worldslayer donosi nova iskustvena drva, kao i nove nivoe težine koji bi trebalo da ohrabre igrače da pređu ovaj sadržaj više puta u potrazi za boljim lootom. Isti se sastoji iz nove apokaliptične opreme koja ovoga puta donosi tri mesta za modove koji bitno utiču na vaš stil igre. Nova iskustvena drva će navesti igrače na nešto veći fokus između puškaranja ili korišćenja anomalijskih moći koje njihovi likovi poseduju. Tu je i novi Ascension sistem koji daje nešto dosadnija mala procentualna unapređenja na vaše sposobnosti i deluje kao nešto što se može isplatiti tek na duže staze, bez satisfaktornije progresije, s obzirom da Ascension ima čak 200 nivoa.

Pored ekspedicija, igrači sada imaju i Tarya Gratar, takozvani novi dungeon nivo za igrače koji jure najjaču opremu. Ovaj tip tamnice je svakako dobrodošao, s obzirom da donosi par novih boss neprijatelja, sa opcionalnim arenama sa strane koje imaju veću šansu da donesu igračima legendarnu opremu, čak i selektivno u smislu delova opreme koji im fale. Nažalost, iako sve ovo zvuči super, gejmplej petlja u kojoj se igrači nalaze kada pređu sav sadržaj je jako repetitivna i veoma uskogruda sa raznovrsnošću koju bi neki kooperativni looter shooter trebalo da nudi. Konkretno, kada pređete ovu jedva tročasovnu priču, vaš gejmplej će se svoditi na igranje ovog jednog novog dungeona i već postojećih (ionako dosadnih) ekspedicija sa inkrementalno većim težinama i brojevima na ekranu, iznova i iznova dok vam se to ne smuči. Iako borba ume biti zabavna i Outriders ima da ponudi dosta zabavnog loota, konstantno igranje kroz iste zone sa nešto jačim protivnicima brzo postaje poprilično naporno.

Nove zone su lepo dizajnirane i Outriders generalno može da se pohvali lepim vizuelnim efektima, ali ponovo, njihova „otvorena“ priroda je narušena činjenicom da su te zone generalno linearne i iščičkane veštačkim zaklonima iza kojih ćete često čučati i igrati se cover shootera u stilu Gears of War. Uz to, napomenuo bih i da je iskustvo na kontroleru nešto lošije u poređenju sa konkurentskim opcijama kao što je na primer Destiny 2, s obzirom da nišanjenje na pečurci i dalje deluje veoma čudno, iako je dosta toga bilo popravljano kroz zakrpe nakon izlaska igre. Kada se sve sabere, Worldslayer nije nužno loše iskustvo, ali količina sadržaja koju donosi već lošem stanju endgame-a je jako skromna. Iako se nakon ove ekspanzije za igru može reći da je u boljem stanju nego na početku, nemojte se prevariti i sačekajte znatno dublji popust, s obzirom da je Worldslayer u najboljem slučaju trebalo da košta 5-10 puta manje od onoga što traži.

Autor: Nikola Aksentijević

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.