Biomehanički horor na srpski način: Scorn recenzija

Scorn je proživeo razvojni pakao od 2014. godine, što je i logično sudeći po tome da je kroz osam godina igra doživela nekoliko velikih internih promena. Uprkos relativno haotičnoj priči o tome kako je Scorn uspeo da vidi svetlo dana u svojoj drugoj kickstarter kampanji i iznenadnim investicijama, očekivanja ljudi i dalje nekako nisu spadala kako je materijal igre sve više bio otkrivan. Očigledna inspiracija biomehaničkim horor stilom Hans Rudi Gigera i Žđislav Beksinjskog uz neprikosnoveni talenat da se prenese atmosfera i imerzivnost na igrača dovodi nas do konačnog izlaska ovog neprikosnovenog iskustva.

Scorn ne drži igrača za ruku, već spada više u onu grupu igara koja svoje igrače želi da ubaci u svet bez ikakvog objašnjenja. Ovo je relativno rizičan pristup, s obzirom na izazov kreiranja prostornog narativa koji će vam pasivno pričati priču. Iako je jedan od idealnih primera ovde Soulsborne serijal igara, Scorn ima potpuno nemi pristup s obzirom da igra uopšte nema dijaloga. Konstantan osećaj straha, očajanja, pa i melanholije u trenucima primirja, jeste ono što Scorn najbolje radi. Igra na vrlo prirodan način uspeva da prenese apsolutnu anomaliju, nepoznanicu vanzemaljskog i užasavajućeg sveta u kojem se nalazite. Segmente nekog pozadinskog narativa možete razaznati isključivo na osnovu sopstvenih zaključaka, u čemu će vam pomagati izuzetno imerzivna okruženja.

Igra ne odudara predaleko od pasioniranog tempa hodajućeg simulatora, rešavanja zagonetki i pucačkih segmenata. Ipak nivoi su relativno nelinearni, sa isprepletanim hodnicima koji vode u veoma raznolike sobe i okruženja. Same zagonetke nisu preterano teške – uglavnom zahtevaju od igrača da pažljivo osmotri određene putanje u prostoru i uključuje neke tipične puzle i izazove za ovakav žanr. Ipak, sve to je poboljšano grotesknim interakcijama sa biomašinerijom. Često ćete manuelnim potezima na kontroleru ili tastaturi morati da ubacite ruku u nešto ljigavo, bilo da napunite vaše oružje ili da upravljate nekim uređajem neophodnim za rešenje zagonetke. Ovako nikada ne znate šta da očekujete, pogotovu kada igra tako dobro prenosi taj osećaj na samog igrača. Bilo da nosite lika sklupčanog u jajoliku ljušturu ili čeprkate po genitalnim otvorima kako biste uzeli predmet koji vam je neophodan, osećaj horora je svakako na najvišem nivou.

Što se tiče akcije, ona je relativno osnovna, kao i zagonetni aspekat igre koji se svodi na rudimentarno upravljanje mašina, te ćete imati nekoliko različitih oružja koja se ne ponašaju previše responzivno. Uz to, užasi sa kojima ćete voditi okršaje uglavnom imaju napade sa distance, gde se za većinu vašeg arsenala morate dosta približiti, izbegavajući napade već sporim strejfovanjem. Vreme punjenja oružja i kratak domet istih ove borbe čine dosta napornim, bilo da su sa običnim ili jačim protivnicima.

Uz PC, Scorn je izašao i na Xbox Series konzolama, a performans u globalu generalno nit’ smrdi nit’ miriše. Igra izgleda maestralno vizuelno, međutim sa time dolazi i relativno osrednja optimizacija. Ako nemate neku jaču konfiguraciju, igra ume praviti par problema sa frejmrejtom, mada nedovoljno velikih da ikako ugrozi iskustvo. Ipak, čak iako Scorn uspeva da postigne solidan performans, broj izbacivanja iz igre je nažalost bio poveći, uz nekoliko problema sa učitavanjem sačuvane igre. Iako nije bilo ničega što će u potpunosti razbiti iskustvo i onemogućiti napredak, ostaje nada da će Ebb Software ispraviti probleme kroz zakrpe u narednom periodu.

Scorn se dotiče nekoliko različitih sfera ali nekako nikada ne uspeva da ih realizuje potpunosti, osim jedne najbitnije za horor, i ipak uspeva da bude jedino jezivo i veoma upečatljivo iskustvo. Tipičan primer kako vanserijski dizajn i pristup nečemu nepoznatom, kao što je svet koji je Ebb Software iz Beograda napravio, mogu nadograditi svaki segment, nešto što je horor žanru video igara bilo preko potrebno u poslednje vreme. Baš tu, uz sve moguće jezive konstrukcije, tone beživotnih humanoidnih bića dovoljno prepoznatljivih ljudskom oku, kao i apsolutno odsustvo bilo kakvog sličnog vama, uz to da ni sami ne znate šta ste, indukuje određenu dozu psihološkog horora i znatan osećaj očaja, straha i terora. Ako to nije dobra horor igra, onda stvarno ne znam šta je.

Autor: Nikola Aksentijević

Igru ustupio: Ebb Software

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.