Više kao Forgotten istog trenutka kada je izašao: Forspoken recenzija

Kao jedna od prvih igara koje će u potpunosti iskoristiti moć Unreal Engine-a 5, Forspoken je pri prvim najavama bio jako ishajpovan, pogotovu prilikom prikaza prvih borbenih sekvenci. Iza ove igre stoji Luminous Productions, najpoznatiji po jako prosečnom FFXV i njegovom dosta zanimljivom, ali repetativnom borbenom sistemu. Ono što ćete ovde iskusiti svakako ima elemenata tog borbenog sistema, ali iako same mehanike nisu nimalo repetativne, problem ove igre ne leži u samom combatu, već u njenim protivnicima, mada nešto kasnije o tome. 

Forspoken je još jedan akcioni RPG iz trećeg lica sa otvorenim svetom, pa u već preplavljenom žanru svakako nije lako izdvojiti se od proseka. Vi ste Frej Holand, Njujorško siroče koje jedva krpi kraj sa krajem, koja biva gonjena od strane jedne ulične bande i slučajno nalazi narukvicu (da, narukvicu stvarno) koja govori i koja je prebacuje u potpuno drugi fantastični svet.

Frej, njen drug narukvica i skoro svi ostali likovi napisani su kao da ih je osmislilo neko dete od 10 godina ili potpuni početnik. Ono malo karakterizacije što ima, nikada ne kapitalizuje na nekom višem nivou. Frej je iritantna, apsolutno antipatična i odnosi se kao potpuni kreten prema svima koje sretne. Ovo bi bilo okej da Frej ne ostaje potpuno ista do kraja igre, bez ikakvog karakternog razvoja u bilo kakvom pravcu, ostavljajući vas da se zapitate koja je uopšte bila poenta ovog iskustva. Sama priča je jako predvidljiva – imate velikog zloću koji korumpira svet, koji baš vi morate da spasete svojim magijskim moćima, istovremeno se noseći sa odbojnošću samog sveta i njegovih likova prema vama. Pozadinska priča i sam misticizam koji igra prezentuje u dašcima kako priča bude odmicala jesu intrigantni, ali ti segmenti se dostavljaju igraču iz ugla Frej koju apsolutno ne zanima da li će svi oko nje da prežive ili umru, sve dok ne uspe da pobegne nazad na Zemlju. Ovo čak sama Frej izražava više puta kroz igru, notabilno bez nekih većih posledica, s obzirom na to da je ona jedina imuna na mračne moći koje korumpiraju svet. Sve ovo vodi ka nekoj relativno predvidljivoj konkluziji sa pregršt jako loše napisanih dijaloga, modernog slenga i ”komičnih” trenutaka koji će vas veoma često terati da prevrćete očima.

Svet u kojem se nalazite generalno je isprazan i veoma mrtav, iako se može pohvaliti dizajnom u određenim regionima i generalnim misticizmom koji se provlači kroz segmente, ali nažalost Luminous je iskoristio mehaniku korupcije sveta da ga isprazni i preplavi generičnim protivnicima koji su uglavnom bezumni zombiji i povremene zveri. Jedinu živost možete iskusiti u naseljima i glavnom gradu, gde ćete ponovo sresti jako isprazne likove koji samo šetaju levo-desno i ne ostavljaju neki atmosferični utisak glavnog grada kraljevstva. Sporedni kvestovi se svode na dosadne šablone pronalaženja određenih predmeta, ubijanje boss protivnika i slično, bez nekog većeg konteksta ili karakterisanja sporednih likova.

Borbeni sistem obuhvata pomoćne i glavne magije koje možete kombinovati i bacati gotovo istovremeno, gde svaka magija ima određeni tajmer dok ne postane ponovo dostupna za korišćenje. Same magije su jako zabavne, daju dosta prostora za eksperimentisanje i generalno izgledaju maestralno. Međutim sve to pada u vodu zbog apsolutno užasnog AI-a protivnika koji je pasivan, repetativan i ne zahteva mnogo kreativnosti od igrača ni na najvišoj težini, gde će vas jednostavno izbegavanje u stranu i upotreba magičnog parkura spašavati svih opasnijih napada. Boss protivnici imaju uglavnom samo 2 ili 3 napada koji se rotiraju i jako su predvidljivi, uprkos dobrom dizajnu njihovih poteza i generalnih mehanika. Kada na to sve dodate izuzetno malo raznovrsnosti među protivnicima, borba jako brzo postaje repetativni smor, čak i kada proširite arsenal magija i nabudžite Frej pri kasnijim sekvencama igre. 

Ono što takođe donosi još iritacije jeste samo kretanje po mapi. Frej na raspolaganju ima magični parkur gde ćete solidnom brzinom pretrčavati mapu. Možete se odbacivati od vertikalnih površina, a kasnije ćete otključati i surfovanje na ledu i glajdovanje. Sve ovo jeste interesantno prvih par sati, međutim problem ovde jeste sama veličina sveta. Svet ima ogromne predele koji su veoma isprazni između ključnih tačaka interesa, pa ćete solidno vreme provesti u putu trčkarajući i skačući po tim praznim sekvencama, bez ičega za raditi, osim ako niste raspoloženi da po stoti put prođete istu borbu sa mobovima usput.

Postoji i krafting sistem koji je jako uskogrud, sa svega par slotova za opremu koja se svodi na bezazlena inkrementalna povećanja vaših moći, bez nekog uticaja na stil igre. Svaki od ovih segmenata, ako ne računamo sistem magija, kreiran je da ispuni sav sadržaj jedne tipične avanture sa otvorenim svetom na minimalnom nivou, eto čisto da bude tu i da se može reći da Forspoken poseduje i krafting sistem. 

Audio-vizuelna prezentacija je solidna, u zavisnosti od toga na šta se fokusirate. Svet i likovi izgledaju veoma dobro, iako imaju malo mrtve, a la Skyrim, facijalne animacije prilikom razgovora koji nisu deo prerenderovanih sekvenci, ali generalno, vizuelni utisak je pozitivan. Jedina zamerka ovde jeste prejak kontrast boja koji će vas često dezorijentisati ako želite da zapravo vidite šta se dešava na ekranu pri većim borbama, što je nekako česta pojava u istočnim hack ’n’ slash igrama, pa je taj fazon ovde verno prenet, ali ne baš najslavnije. Što se tiče glasovne glume, rekao bih da glumci ne rade toliko loš posao, ako ne računate neke sporedne likove koji umeju zvučati veoma isprazno. Međutim glavni problem ovde jeste što, ma koliko da su glumci dobri, njihov performans ne zvuči dobro, prvenstveno zbog jako slabo napisanih dijaloga od kojih ćete redovno imati transfer blama.

Kao poslednji ekser na ovaj kovčeg mediokriteta koji polako prerasta u nešto ipak ispod nekog nižeg proseka jeste jezivo loša optimizacija, pogotovu na PC-ju gde je Forspoken skoro pa neigriv ako nemate apsolutno najbolji hardver koji je trenutno dostupan. Pad frejmrejta, vizuelni artefakti i gličevi su česta pojava i na konzolama, pa čak i na performans modu (koji navodno ima 120 FPS-a), gde igra u borbama ume da padne na 30 FPS-a, pa čak i niže. Ovo je poprilično neoprostivo, pogotovu što se Forspoken, iako ume da izgleda impresivno, i dalje ne može svrstati u sam vrh vizualne realizacije.

Kada se sve sabere, Forspoken je igra sa više rupa nego švajcarski sir, posedujući par jakih kvaliteta koji uprkos svemu toliko bivaju sputavani nedostatkom pažnje na gotovo svim ostalim nivoima da je ovo teško preporučiti bilo kome, u bilo kom trenutku. Celokupna igra deluje kao da štiklira stavke na listi obaveznih mehanika za igru otvorenog tipa, što je na kraju pretvara u iskustvo bez duše i suštine.

Autor: Nikola Aksentijević

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.