Ekshumacija drevnih platformera: Goblin and Coins II recenzija

Neke od najtežih video igara u istoriji vuku korene iz žanra platformera (nemojte me držati za reč, možda samo projektujem svoje detinjstvo). Neke od ovih sjajnih igara (ili sado-mazo sesija, zavisi koju terminologiju preferirate) dolaze iz ere 90-ih, a to su Aladdin, Jungle Book i Lion King.

Mimo često simpatičnog vizuelnog stila, njihova čar je uvek ležala u tom nezamenljivom osećaju koji dobijate kada pređete neku tešku deonicu. Ovaj osećaj je oživeo domaći developer Nikola Bulj sa svojim najnovijim naslovom Goblin and Coins II.

Goblin and Coins II je u svojoj srži 2D platformer koji će vas odvesti stopama našeg glavnog junaka, bezimenog Goblina koji se otisnuo na dugo putovanje kako bi pronašao svoje ukradene dukate i otplatio dugove. Moglo bi se reći da se u današnjem dobu mnogi definitivno mogu poistovetiti sa njegovim problemom.

Osim što me je svojim nostalgičnim šarmom vratio u vreme gorepomenutih igara, GnC2 je uveo i neke dodatne mehanike, ali taman toliko da ne odluta od klasične formule jednog 2D platformera. Ove mehanike su definitivni plus, a neke od njih su unapređenja koja možete kupiti (samo u ingame prodavnici, nema mikrotransakcija!), kao što su dodatni životi, dupli skok i smanjujući prašak.

Neka od pomenutih unapređenja se uvezuju i u backtracking aspekt igre (a la metroidvania), i omogućavaju vam da dođete do dukata koje ranije niste mogli da pokupite. Odabir nivoa se vrši preko velike mape sveta, tako da se možete vratiti na bilo koji nivo kada god poželite. Predeli su veoma raznovrsni, tako da će vas vaše putovanje odvesti do sunčanih plaža, olistalih šuma, zaleđenih pećina i mnogih drugih predela.

Mimo ovih mehanika, GnC2 se igra na vrlo sličan način kao i bilo koji platformer. Vaš glavni alat je skok, koji ćete koristiti u borbi protiv neprijatelja u pauzi od preskakanja nemogućih ambisa. Sa svakim primljenim udarcem ili padom u provaliju gubite jedan život, a potom i continue. Ukoliko ne želite da prihvatite surovu realnost ”game over” ekrana, uvek možete da se oprobate u Podzemlju.

Podzemlje je daleko izazovnija oblast koju ćete imati priliku da posetite kada izgubite poslednji continue. Međutim, Podzemlje nije teško ”samo da bi bilo teško”, već će vas lepo nagraditi ako uspete da se vratite na površinu.

Ne znam da li je ova igra zapravo teška ili sam samo zarđao (ili prosto nikada nisam bio dobar u platformerima), ali zaboga koliko je prokleto teška. Nemojte pogrešno da me shvatite, ovo je samo opažanje – ovaj aspekt igre nikako ne smatram manom. Na tu temu, mislim da su kontrole solidne, i da je glavna pouka priče prosto ”get good”. Verovatno sam ”poskočio u stvarnom životu” svaki put kada sam pokušao da savladam neku natprosečno zjapeću provaliju, pošto je naučno dokazano da će na taj način vaš karakter u igri zapravo skočiti više i dalje. I gle čuda, svaki put sam uspeo da se dočekam na narednoj platformi, onako ”knap”.

Naravno, to ne menja činjenicu da sam zaginuo nebrojano puta, i da sam svoj poslednji continue potrošio kada sam došao na genijalnu ideju da skočim na krabu koja me je dokrajčila svojim štipajućim kleštima. Ako ste nekada igrali platformere, onda verovatno znate da nikada ne smete skakati na ”štipavce”, ili generalno bodljikave neprijatelje. Pošto nisam želeo da odustanem i krenem igru ispočetka (iako sam prešao svega nekoliko nivoa), odlučio sam da prkosim smrti i da pokušam da izađem iz Podzemlja. Koliko može biti opasnije od sveta na površini? Desetostruko.

Ako postoji reč koja je jača od ”bezbroj”, onda bih nju iskoristio kako bih opisao broj puta koliko sam izgubio svoj neživot u Podzemlju. Na greškama se uči doduše, tako da sam na kraju uspeo da se izborim sa svim bezdanima, preprekama i sablasnim neprijateljima, pronađem svetlo na kraju tunela i nastavim svoju avanturu.

Kada saberem sve utiske, rekao bih da mi se Podzemlje jako dopalo. Mislim da je veoma interesantan i neistražen koncept u igrama u globalu, i da je sjajan dodatak za GnC2. Sa ovim konceptom se nisam previše susretao u prošlosti, a u trenutku pisanja ove recenzije mi na pamet padaju samo Herc’s Adventures i Haunting Starring Polterguy.

Vizuelno, Goblin and Coins II krasi pikselizovana grafika koja je vrlo jednostavna, ali mislim da se odlično uklapa u stil cele igre, i pritom evocira atmosferu mnogih starijih platformera. Pomenuo sam da je svet velik i šaren, što je za mene veliki plus.

Zvučni efekti u igri, kako kaže developer lično, ”dolaze bukvalno iz njegovih usta”. Tako će zvuci, na primer ispaljenog metka kod piratskih neprijatelja, zvučati kao ”tuf”. Ovo me je na prvu loptu pomalo iznenadilo, ali mi je brzo priraslo srcu. Na temu zvukova i jezika, moram da naglasim da je cela igra lokalizovana na srpski, a tu i tamo će se provući neke reference na naše prostore.

Iako sam uživao u izazovima koji pruža, ipak mi se nije dopao stepen težine u početnim GnC2 nivoima. Gotovo suprotnu zamerku imam za boss karaktere, koji su u poređenju sa platformingom delovali gotovo bezopasno. Tu i tamo se provuklo nekoliko bagova u verziji koju sam igrao, ali nisu imali neki značajan uticaj na gejmplej.

Smatram da je jako hrabro što je Nikola predstavio 2D platformer u 2023. godini, pogotovo ako uzmemo u obzir trenutno stanje industrije, kao i raspon pažnje današnjih ”gejmera”. Ali ako ste ljubitelji platformera ”stare škole”, nećete pogrešiti sa ovim naslovom. Iako ćete ponekad verovatno izgubiti živce, verujem da ćete se usput valjano zabaviti.

Goblin and Coins II je dostupan za PC

Autor: Božidar Radovanović

Igru ustupio: Nikola Bulj

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.