Iskonski strah: Amnesia: The Bunker PS4 recenzija

Sa Frictional Games ekipom sam se prvi put upoznao preko igre Penumbra: Overture. To je bio horor naslov koji je koristio fizički engine za rešavanje zagonetki i izbegavanje od monstruma što je rodilo Penumbra: Black Plague, koji je potom kulminirao sa Amnezijom. Prva Amnezija može komotno da se pohvali (uz FNAF) da je progurala poznate strimere i jutjubere u žižu gejming javnosti i upravo iz te igre se rodio Let’s play žanr. A Machine for Pigs i Rebirth su nastavci koji nisu mogli da vrate Amneziju u svoje korene, ali Bunker to radi više nego dobro. 

Amnesia: the Bunker je po priči spinoff originala i nema direktne konekcije sa serijalom, što je dobro i loše. Dobro je što nije vezana za ovu, iskreno ponekad smešnu priču, ali je loše što ne nastavlja generalni mitos igre. Priča prati francuskog vojnika koji biva ranjen tokom prvog svetskog rata i budi se u bunkeru sa, naravno, amnezijom. Ubrzo saznajete da je vaše saborce ubilo nešto neprirodno i sada je na vama da saznate šta se desilo i, ako je moguće, pobegnete iz bunkera čiji su izlazi blokirani. Prolazom kroz bunker pronalazićete zapise, memorandume i knjige koje će vam širiti priču i polako razotkrivati šta se zapravo desilo ali će biti i malo dodirnih tačaka sa originalnom Amnezijom, toliko da može da se smatra easter egg-ovima. Isto važi i za Rebirth, samo mi se čini da više referenci ima na skoriju igru nego na original.

Glavni akter ove igre je zapravo sam bunker koji menja koncept celog serijala. Naime, iako je igra i dalje hodnik horor sa ogromnom količinom prepreka, mapa je ovog puta neka vrsta sandbox okruženja i dozvoljavam vam da (većinu, ne sve) zagonetke rešavate na kreativne načine. Samim tim, mapa je dizajnirana kao u metroidvania igrama i često ćete se vraćati na prethodne lokacije da biste iskoristili nešto što ste pronašli usput na drugom kraju bunkera i tako polako napredujete ka izlazu. Ono što je vrlo bitna mehanika u igri i što mislim da će podeliti fanove jeste generator struje. Generator radi na gorivo i napaja struju u celom bunkeru, a kantice goriva su rasute po raznim lokacijama, ali nisu čest resurs. Ovde se igrač dovodi do dileme da li da troši gorivo i drži generator upaljen ili da istražuje bunker po mraku. Jedino svetlo koje imate je dinamo lampa koja pravi buku kad se navije i privlači čudovište, tačnije svaka najmanja buka ima dobru šansu da privuče čudovište. Većina bunkera je u zamkama koje su postavili pokojni Francuzi, tako da ih možete koristiti pri bežanju, ali ako ste neoprezni možete i sami upasti u njih.

Čudovište je nažalost najslabiji deo igre. Dizajnirano je po ugledu na Alien: Isolation, ali nema tih nijansi niti inteligenciju koju je Osmi Putnik imao u svojoj igri. Ako je mrak u bunkeru, čudovište može da se kreće gde god želi ali dok su svetla upaljena, čudovište se drži unutar zidova i svojih tunela dok ga ne privučete nekom bukom. Ne možete stalno držiti generator upaljenim tako da ćete morati neko vreme da provodite u mraku, a tada je najopasnije. Kao što sam spomenuo, čudovište se aktivira bukom ili tu i tamo skriptovanim dešavanjima (ne često). A skoro sve što nije hodanje proizvodi buku. Igra vam (bezobrazno) daje pištolj, granate i još jedno bučno oružje koje ne može da ubije čudovište ali može da ga otera. Oružja nisu tipična za Amnezija igre, ali ovde vam služe više kao elementi za rešavanje prepreka. Čudovište nije super inteligentno tako da ga je lako izbeći ako na vreme krenete da se krijete. Nažalost, ne uči kao Osmi Putnik tako da je ista strategija svaki put efikasna.

Bez obzira na čudovište, ono što je bitno jeste da li je igra strašna ili ne. Sam dizajn bunkera, zvuk i muzika savršeno stvaraju horor atmosferu i mogu slobodno da kažem da je strašna skoro na nivou prve igre. Ono što ova igra nema je insanity (mehanika gubljenja razuma iz prvog dela) sem kada je čudovište jako blizu. Ovo je bilo bitno zbog toga što je igra poluotvorena i sam igrač određuje gde će se kretati, pa nema smisla da se skriptuju insanity momenti. Nema puno jump scare momenata ali vas igra drži konstanto napetim, kao i prva Amnezija. 

Frictional Games se vratio iskonskim korenima sa Amnesia: The Bunker nastavkom i uspeo je da povrati ono što je original činilo dobrim. Pravi ljubitelji horora će se jako zabaviti iako igra zahteva dosta strpljenja i planiranja poteza. Pošto nisam ljubitelj horora kako u filmovima tako i u igrama, ne mogu da kažem da sam uživao niti da mi je bilo lepo, što je možda najbolja pohvala koju igri mogu da dam.

Amnesia: The Bunker je dostupna za PC, PS4, Xbox One, Xbox Series X/S i Xbox Cloud Gaming

Autor: Igor Totić

Igru ustupio: Terminals.io

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.