Mechs vs. Dinos: Exoprimal recenzija

Postoji ta mala ali posvećena zajednica fanova koji i dalje čekaju da posle Resident Evil 2, 3 i 4 remejka Capcom konačno posveti pažnju legendarnoj Dino Crisis franšizi. Međutim, mislim da niko nije očekivao da će se ovako nešto pojaviti od strane ovog developera. Ovo je duhom, humorom, i totalnom otkačenošću apsolutni duhovni nastavak na Dino Crisis univerzum, samo ne i imenom.

Svet su preplavili divlji, ”vremenski ispomerani”, dinosaurusi i jedino Exofighter piloti i njihovi mekovi mogu da ih uspore. Tokom sasvim redovne patrole oko Bikitoa ostrva vaš tim zadesi nesreća i svi zajedno se rušite na to izolovano i naizgled pusto ostrvo. U tom momentu počinje pravi duh priče. Odbegli AI vas šalje nazad u vreme u njegove ratne igre protiv dinosaurusa sa misterioznim ciljem iza toga. Na vama je da tokom učešća u tim igrama probate da saznate ko je odgovoran za nesreću koja je dovela dinosauruse i naravno kako da se spasite sa ostrva. Kao dodatak moramo napomenuti i da su svi likovi veoma šarenog i zabavnog karaktera kao i sama otkačena priča koja odaje utisak akcionih filmova iz osamdesetih.

Gejmplej je mešavina nekoliko tipova igara ali najlakše možemo opisati da je baziran na herojskim pucačinama nalik Overwatchu ili Paladins sa primesama Gambit moda iz Destiny 2, od svega ako možete zamisliti. Naravno, sve to sa velikom količinom tamanjenja dinosaurusa. Na početku svakog meča možete odabrati da li hoćete da uskočite u PvP, PvE ili nasumičnu partiju. Koji god mod da odaberete, misije počinju tako što se borite protiv dinosaurusa na određenim lokacijama. Kada ih potamanite idete na sledeću lokaciju i tako dok ne završite prvi segment.

Ukoliko odaberete PvE u drugom segmentu, nastavićete da tamanite još teže nivoe i količine dinosaurusa dok ih vaš ili protivnički tim u potpunosti ne počisti. Ako odaberete PvP, onda ćete ili gurati kutiju ili nešto slično nekom Overwatch modu, gde ćete moći da se borite protiv suprotnog tima. U oba slučaja timovi mogu da dobiju Dino Dominator i preuzmu kontrolu nad veoma opasnim dinosaurusom i pređu na protivničku stranu da potamane igrače, što je veoma nalik na Gambit iz Destiny 2. Sve u svemu, većina gejmpleja se svodi na taj neki PvEvP duh. Čak i u misijama gde ne mislite da ćete imati interakciju sa protivničkim timom i dalje morate biti brži od njih.

Kao što smo već spomenuli, Exoprimal možemo da svrstamo u hero shooter, s tim što su ovde heroji zapravo meka odela kao recimo u Anthem igri, samo ono zabavna. Svako odelo ćete moći u bilo kom momentu da zamenite u toku meča, gde pritom nema ograničenja u smislu broja identičnih odela po timu. Odela se naravno dele na sveto trojstvo DPS, Tank i Support, gde u svakoj klasi imate različite opcije od melee ili ranged tank do healer ili debuff support. Kako koristite neko od odela ono napreduje u nivoima, otključava modove i druge opcije i naravno možete mu menjati izgled ako dobijete neki novi skin za isti.

Igra takođe ima onaj loš zadah Overwatch mikrotransakcija i loot box mehanika iz 2017. godine. Imate bukvalno kutije za otvaranje, tri predmeta koja dobijate, a cela animacija je skoro pa identična onoj iz Overwatcha. Neke stvari ćete osvojiti, neke ćete kupiti poenima koje dobijete u igri, ali naravno neke skinove, nalepnice i emotove ćete morati da platite pravim novcem. Ovo prilično kvari utisak jedne veoma dobro osmišljene i veoma zabavne igre. Ako išta bar nećete biti gurani u cash shop da kupujete što više pošto istog zapravo nema, i ni loot box kutije ne možete kupiti.

Jedina stvar koja stvarno spašava ovaj naslov i recimo stavlja ga na više mesto nego Overwatch 2 jeste to da igra zapravo stvarno ima priču i PvE elemente koji je čine vrednom grajndovanja kroz gomile repetativnih mečeva. U igri čak postoje boss okršaji gde se oba tima udružuju sa nekim mini raid mehanikama.

Grafički, igra izgleda i radi preterano dobro. Optimizacija je veoma na mestu, i iako ljudski likovi možda nekada izgledaju malo čudno ili bar čudno animirano, i dalje sve radi kako treba. I nekako su uspeli da animiraju talas mesa od dinosaurusa kako juri ka vama.

Muzika razbija ali teško da ćete je primetiti pored svih zvukova dinosaurusa ili pucanja, što jeste delom šteta. Tu je naravno i AI koji vam konstantno govori kako ste spori i sranje tim. Glasovna gluma je fino odrađena, mada na momente neki naglasci zvuče isforsirano.

Netkoding može malo da zabaguje i da vas natera da lagujete tokom igre. Matchmaking je takođe na granici užasa i često će upariti tim novajlija protiv likova koji igraju igru otkad je izašla. No najveća mana je to da ako se odlučite za samo jedan mod igranja, PvP ili PvE, igra može vrlo brzo da vam postane jako repetativna. Kombinacijom oba može da bude frustrirajuća u zavisnosti od kvaliteta vašeg tima. Ali generalno igra, bar na izlasku, pati od nedostatka raznovrsnosti u zadacima i modovima.

Neverovatno je koliko je Exoprimal istinski zabavan. Čistu zabavu su iscedili odnegde i polili je po celoj igri. Još ako igrate sa ortacima može biti samo čisto zezanje. Ako bi se malo manje posvetila pažnja skinovima i sličnim dodacima a više novim modovima, onda bi Exoprimal stvarno mogao da bude najzabavniji naslov ove godine. U suprotnom postoji dobra šansa da će igra kad tad izgubiti sve igrače.

Exoprimal je dostupan za PC, PlayStation 4, PlayStation 5, Xbox One i Xbox Series X/S

Autor: Stefan Mitov Radojičić

Igru ustupio: CD Media

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.