Kulminacija sage: The Legend of Heroes: Trails Into Reverie recenzija

The Legend of Heroes serijal doživljava ultimativnu kulminaciju u ovom naslovu. Samo po sebi je teško uraditi JRPG naslov koji se proteže preko više naslova i više grupa glavnih likova ili čak sporednih nastavaka, ali Reverie nekako uspeva da harmonično uklopi ne samo događaje nego i sporedne likove pored glavnih u ogroman miks napravljen za prave fanove ovog JRPG serijala.

Samim time ne iznenađuje da se početak igre dešava na nečemu što liči na sam kraj nekog veoma dugog anime naslova. Svi likovi su na broju, svi sporedni likovi pomažu da se svrgne okupator, pa čak imaju i plesnu numeru da bodre narod da se podigne i bori za slobodu. No po samom završetku ovog introa dolaze novi problemi – huškaju se novi zli planovi i spletke političke prirode dok se sprema potpuno nova invazija.

Igra je masivna, i to ne govorimo olako. Ovo je kulminacija i nastavak igara Zero, Azure, i celog Cold Steel serijala plus dodatni 3 & 9 roman, sve ukupno bar 9 igara. Vrlo lako možete izgubiti sate i sate u samom prvom Arc-u igre tokom istraživanja grada Crossbell i banalnog patroliranja. Svi likovi ovde su ili iz neke prethodne igre ili su jednostavno bitni za dalju imerziju u svet. Na ovo možemo dodati i najnoviji sistem a to je Trails to Walk. U suštini šta ovaj sistem predstavlja jeste igranje sa tri različita glavna lika i njihovim grupama tokom progresije glavne priče. U bilo kom momentu možete skočiti sa jedne na drugu, ali nećete moći da nastavite neke dok ne završite sa ostalima.

Pratićete dva lika iz prethodnih serijala i njihove grupe, plus novog lika koji će biti vezan sa likovima iz romana. Na sve ovo stiže i Reverie Coridor – proceduralno iliti nasumično generisane tamnice koje vam postavljaju ne samo nove izazove i gomilu nagrada, nego i dodatnu progresiju sa likovima i pričama. Dobra stvar kod ovog sistema jeste to da, iako će u početku biti dosta nasumičan, nećete naletati na iste stvari dva puta niti na to da ćete morati da radite neki grind u nedogled. Ovo je pomalo smešno pošto će dve grupe glavnih likova početi na nivou 99 umesto 1 kao u svakom normalnom RPG-u. No osim solidne opreme oni neće biti neuništivi bogovi na bojištu pošto će i čudovišta biti poprilično jaka, no opet ne do te mere da iskusni JRPG igrači neće naći način da ih se brzo otarase.

Sistem borbe je većinski uzet iz prethodnih naslova. Pored odabira kako hoćete napasti bilo, običnim napadom, craft ili art, morate paziti gde se i kako se pozicionirate, kao i sa kojim likom koji lik ima link (pokušajte da izgovorite ovo brzo tri puta). Dodajmo na to Link sposobnosti, Link napade, United Front napad sa celom grupom od 5 likova i Brave naređenja za koja su vam naravno potrebni Brave poeni. Nivo kompleksnosti će neiskusnim igračima veoma brzo udariti u glavu dok će veterani serijala tačno znati šta treba da rade. Ukratko, bavićete se poteznom borbom koja će često imati dodatne akcije u zavisnosti od toga gde se nalaze likovi i moraćete da pazite kako se ko pozicionira.

RPG elementi opremanja likova su apsolutno standardni za svaki JRPG naslov. Imate oružje, oklop, čizme i dva aksesoara. Tu je i Orbment sistem u kome ćete postavljati razne kvarcove koji će vam povećavati statove, davati art, ili dodavati generalni boost tokom igre. Da ne bi bilo previše glavobolje ako prvi put igrate igru iz ovog serijala, Reverie vam daje ne samo pregršt opcija težine nego i mogućnost da, ukoliko izgubite bitku, da je probate ponovo sa slabijim verzijama protivnika. A JRPG ne bi bio JRPG da nema i mini igara. I one su naravno prisutne ovde u obliku kviza, on rail shooter sekcije, mecha sekvenci i čak tetrisa.

Iako Switch može da izvuče dobru grafiku i izgled nekih igara, kao recimo Xenoblade serijal, ovde mu to nažalost ne polazi za rukom. Tako da pored veoma pljosnatih i prostih pozadina i okolina, cela igra će izgledati više kao neki PS2 ili PS3 naslov. Jedino što dobro izgleda su glavni likovi, detalji na njima, i njihove animacije tokom borbe.

Muzika je stvarno odlična. Svaki od tri glavna lika će imati praktično svoj odvojeni soundtrack. Nećete imati momente da vam je muzika dosadna ili iritantna. Ipak, Ono što će biti malo iritantno jeste da i pored odlične glasovne glume, ona će biti tako sporadična i nasumična u nekim momentima, što je prilično čudno. Tokom jednog razgovora sa grupom likova početak će imati glasovnu glumu, pa će onda odjednom stati i sve ćete morati da čitate, i onda ćemo glas ponovo čuti tek za poslednje dve rečenice. Nema nikakvih naznaka u kojim situacijama će biti glasovne glume a u kojima ne.

Pored traljave vizuelne prezentacije ono što je slabo jeste poprilična dužina učitavanja i količina istih. Još jedna mana igre jeste to da može biti prenatrpana, prevelika i previše zbunjujuća čak u prvim časovima igranja sa količinom opcija koju baca na igrače bez konkretnog uputstva kako to radi. 

Reverie je apsolutna i totalna kulminacija jednog ogromnog JRPG serijala prepunog šarenih likova i još šarenijih priča. Ovo je naslov koji fanovi ovog serijala moraju da imaju. Sa druge strane, ovo apsolutno nije naslov za nekoga ko prvi put igra The Legend of Heroes igru. Iako ćete na startnom meniju imati opciju da pročitate priču iz prethodnih igara, nećete moći da importujete save status iz i ultimativno nećete biti vezani za likove i njihove priče, a upravo se na to ceo ovaj naslov najviše i oslanja.

The Legend of Heroes: Trails Into Reverie je dostupan za PC, Nintendo Switch, PS5 i PS4

Autor: Stefan Mitov Radojičić

Igru ustupio: NIS America

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.