Fallout – Recenzija prve sezone

Verovali ili ne, adaptacije video igara u TV serije su postale prilično dobre. Sem Halo, nećemo da pričamo o tome. Arcane, Castlevania, The Last of Us, Super Mario, Twisted Metal i još brda drugih su pokazali da i te kako može da se napravi dobra serija adaptirana od neke naše omiljene franšize. Bilo je naravno i promašaja kao što su Resident Evil i Halo (katastrofa serija, pljuvanje na sve što smo voleli), ali dobrih adaptacija je procentualno sve više. Tom procentu se pridružuje Fallout, adaptacija Bethesdinog serijala vrlo poznatih RPG igara. 

Fallout je generalno imao niska očekivanja jer nam je i dalje ostala premisa da sve što se adaptira je loše ili postane loše u nekom momentu, ali Fallout je uspeo da me iznenadi već od prvog kadra. Vidi se da su i producenti i glumci i režiseri odlično obratili pažnju kako na svet Fallout-a, tako i na publiku koja je igrala igre. Ne postoji nijedan kadar u celoj seriji koji nema neku referencu na igre, da nije vezana za generalnu priču i da nije autentično prikazan u specifičnom dizajnu Fallout univerzuma. Što se same postave sveta tiče, Fallout je apsolutna desetka. 

Ali dizajn i postava ne mogu da nose celu seriju, kakva li je priča?

Priča ima više narativa koji se tokom epizoda polako sklapaju u jednu upletenu celinu i to serija radi vrlo lepo. U početku sam mislio da neće uspeti jer postoji dosta rupa u priči koje postanu zanemarljive pri kraju jer ih ili objasne, ili zbog većih situacija koje će se dešavati. Hronološki u odnosu na igre, priča se ne poklapa u svim aspektima, ali to nije veliki problem jer je jako teško uklopiti  svih 6 igara odjednom.

Priča prati Lucy (Ella Purnell – Arcane, Invincible, Army of the Dead) koja izlazi iz trezora broj 33 kako bi pronašla svog oca koji je kidnapovan od strane bandita koji su upali u trezor. Lucy će od zaštićenog trezoraša proći kroz uništenu deponiju Amerike i shvatiti da život u trezoru uopšte nije isti kao život napolju, pokušavajući da zadrži svoje principe i verovanja. Druga priča prati Maximusa (Aaron Moten – Disjointed, Emancipation, Next), štitonoše u Brotherhood of Steel koji želi na sve načine da postane Vitez i da bude odeven u Power Armor, oklop koji je verno prenesen iz video igara. Treći glavni lik je Ghoul (Walton Goggins – Invincible, Justified, White Lotus), ili ranije poznat kao Cooper Howard.

On je lovac na ucene koji dobija zadatak da pronađe određenog doktora koji je pobegao iz Enklave i da ga vrati nazad. Cooper ima najzanimljiviju prošlost jer živi već 200 godina kroz razne droge i „gulifikaciju“, to jest pretvaranje u manje-više funkcionalnog zombija. Kroz njegovu priču polako shvatamo kako je došlo do nuklearne katastrofe u Americi, kako su sazidani trezori, koja je njihova poenta i šta je pretvorilo jednog poznatog američkog glumca Cooper-a u nemilosrdnog lovca na ucene Ghoul-a. Dok pratimo ova tri glavna lika, takođe pratimo i šta se dešava u trezoru 33 i kako se on obnavlja posle upada bandita. Naravno, saznajemo da u trezorima nije sve kako se čini na prvi pogled i da je misterija direktno povezana sa dešavanjima na površini. Na kraju, obe priče se jako lepo uklapaju i jasno objašnjavaju šta se desilo i koliko je sve poremećeno. Svaki od glavnih likova će proći kroz svoja lična odrastanja i probleme, ali će se svo troje u nekom momentu spojiti za fenomenalno finale koje, iako dosta zatvara priču, ostavlja fanovima fenomenalan kraj koji tizuje druge omiljene lokacije iz franšize. 

Ono što generalno krasi Fallout je estetika koju su uboli savršeno, ali i humor. Humor u Fallout-u je dosta suv, sarkastičan a ponekad totalno blentav. Serija se naginje malo više ka blentavom aspektu što je meni lično zasmetalo u početku, ali se posle uskladilo sa ostatkom serije tako da nije izgledalo usiljeno. 

Skoro svaka epizoda ima omanje priče koje nisu direktno vezane za neko veliko dešavanje. Na primer, priča o trezoru 4 me je ostavila bez daha i ima toliko dobar, neočekivani preokret. Svi sporedni likovi su tu sa poentom, bilo da prošire univerzum, poguraju priču ili jednostavno ubace glupav fazon da opuste publiku. 

Fallout je odlična adaptacija franšize, ali je i odlična serija sama po sebi. Ni u jednom momentu neće očekivati od publike da poznaju izvorni materijal nego će ili objasniti, ili za fanove ostaviti detalje koji nemaju neki preteran uticaj na priču. Svakako, ko god da gleda, biće zabavljen i neće ostati uskraćen nekih informacija. Svakako, ja toplo preporučujem da se pogleda i radujem se narednoj sezoni, koja je inače već najavljena.

Ocena: 9

Autor: Igor Totić

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.