Play! bira: Igre koje su nas nasmejale do suza

Video igre su neizmerno svestrani vid umetnosti koji pokriva ogroman broj različitih žanrova, uključujući komediju. Slično filmovima, predstavama i stand-up nastupima, kvalitet humora u video igrama zavisi od postavke, likova, dijaloga i ”fora”. Smešnih igara ima na pretek, pa hajde da vidimo koje su naše autore nasmejale do suza!

Igor Totić – The Curse of Monkey Island

Još jedan dan, još jedan nemogući zahtev od našeg dragog urednika. Toliko igara sam igrao koje su bile fenomenalno i duhovito napisane i jako je teško izabrati samo jednu. Grim Fandango, Psychonauts, Full Throttle, Brutal Legend, Portal 2, Saints Row i brda drugih. Ali serijal koji je u tom smislu na mene ostavio najveći utisak je Monkey Island i to pogotovo The Curse of Monkey Island.

The Curse of Monkey Island je treći nastavak serijala i prati novu avanturu moćnog pirata, Gajbraša Tripvuda. Svaki momenat ove point and click avanture je prepun fazona, pun-ova, i fenomenalno napisanih dijaloga. Poenta svake scene je da vas nasmeje kako glupostima koje se izgovaraju ili sa urnebesnim pristupom rešavanja zagonetki. Imaćete momente gde ćete piratu dati tvrdu bombonu kako biste mu izbili zlatni zub i isti pokazali drugom piratu da biste mu dokazali da postoji neko blago. Ili ćete skupljati vaške sa kostima glumaca kako biste ih stavili na češalj kod frizera da biste oterali trenutnu mušteriju i vi došli na red samo da biste mogli da dohvatite makaze koje su zabijene u plafon. A naravno, ne moram da spominjem legendarne duele uvredama. Nijedan momenat u igri nije vezan za realnost ali je kompletna igra puna života, duha i fenomenalnog humora. Ako ikada budem bio zaglavljen na pustom ostrvu, neka to bude Monkey Island.

Nikola Aksentijević – Tales from the Borderlands

Tales from the Borderlands je iskustvo koje morate proživeti ako želite dozu dobrog humora. Razumljivo da je ovaj doživljaj meni bio znatno više amplifikovan time što sam iskusio i celokupni serijal pre ulaska u ovo remek-delo Telltale Gamesa. Savršena mešavina akcije, humora i nezaboravnih likova, stvarajući jedinstvenu i zabavnu atmosferu. Često nalazim komedije generičnim, najviše zbog toga kako svoj humor previše usiljavaju, preterano ga ističući gde sam narativ pati, gubeći koherentnost i strukturu. Ovde svaka reakcija, linija dijaloga, nosi sa sobom ne samo potencijal da prsnete u smeh, već i osećaj bliskosti i poistovećivanja sa likovima.

Nespretne situacije i sarkastične opaske su vrlo živahne, imerzivne i u skladu sa okruženjem, iako se vrlo često graniče i prelaze granicu bizarnog. Ovo ipak ne oduzima od doživljaja, s obzirom da je humor jako dobro tempiran i dolazi u neočekivanim trenucima, što mu dodaje na kvalitetu, a opet ne čini to na način na koji bi on štrčao i bio neprikladan u datom trenutku, pogotovu u vrlo učestalim satiričnim momentima. Likovi poput Risa, Fione i neizbežnog Handsome Jack-a su apsolutna zvezda nosilja, sa vrhunskom glavnom glumom, a ako mi ne verujete, samo potražite „TftB finger gun fight“. Ako želite iskustvo ispunjeno smehom i zapravo kvalitetnom pričom i likovima uz sve to, ovo je definitivno nešto što bih preporučio svakome.

Stefan Mitov Radojičić – The Bard’s Tale ARPG

Već nam je dosta igara gde igramo odabranog heroja koji će spasiti svet i pridobiti lepoticu u nevolji. Vreme je da uđemo u tesne čizme jednog sebičnog Barda kome je dosta glupavih zadataka da ubija pacove, i koji ne želi da ima išta sa bilo kakvim proročanstvima i odabranim herojima. No u ovoj spektakularno presmešnoj igri igraćemo baš takvog lika, koji koliko god pokušavao, nikako ne može da se otarasi naratora niti nevolja koje ga sve više vuku da spasi svet, ili da ga skroz uništi.

Ova igra na predivan način proziva sve moguće trope iz fantasy žanra i pored muzičkih numera uvaljuje glavnog lika u toliko nerealne i otkačene situacije da ćete prelaziti igru sa permanentnim kezom na licu. Uz to možemo dodati majstorski napisan dijalog od legendarnog inXile studija, predobru glasovnu glumu, i čak veoma zanimljiv sistem borbe i prizivanja saboraca. Uživaćete i u totalno iznenađujućim muzičkim numerama i pesmama. Ako vam je dosta fantasy klišea i želite da se ponovo zabavite sa istim, ovo je definitivno igra koju morate isprobati.

Milan Živković – Incredible Crisis

Katkad više sile Play!Zine redakcije zadaju nadomak nemoguć zadatak smrtnim saradnicima, pa se ovi koprcaju u nastojanju da propisno odgovore. Danas je na meniju tekst o jednoj od igara koje su me najviše nasmejale. Nije kao da sam igrao mnogo igara u životu. S lakoćom ću odabrati jednu od skromnih 6247 koliko sam ih do sada odigrao…

Nakon što sam se hipnotisao, pa u dubokoj hipnozi nekako uspeo da izvučem jedan naslov, nisam bio impresioniran svojim izborom. Portal 2… Zbilja urnebesna i sjajno napisana igra. U svakom pogledu remek-delo uz koje sam se kikotao kao devojčica u više od deset navrata. S obzirom da ne smatram da su video igre najbolji medij za komediju, ovo je velik uspeh. Ali Portal 2 je previše jednostavan odgovor. Zato bih na sred teksta želeo da iskoristim džokera i zamenim izbor daleko opskurnijom igrom za koju verovatno niste čuli.

Pre tačno četvrt veka, objavljena je igra o sasvim običnoj japanskoj porodici koja dospeva u najčudnije moguće situacije u toku samo jednog dana. Vredni otac, pažljiva majka i dvoje dece, padaju u krizu neverovatnih proporcija. Možda zbog toga što sam u vreme kada sam je igrao, bio samo mlađani dečak kog nije bilo toliko teško nasmejati, ali i dan danas kada pokrenem ovu igru, uspe da mi izmami onaj besramni kikot kao nekad.

Ime igre je Incredible Crisis i ukoliko ste ljubitelj ere konzola sa 32 bita, obavezno bacite pogled. A kada vas nasmeje taj prvi put, setite se mene i pomislite kako vam izdaleka namigujem u znak poštovanja.

Božidar Radovanović – Sumotori Dreams

Odličan primer dobrih komedija su gorepomenute Lucasfilm Games avanture poput Monkey Islanda i Grim Fandanga, koje bih u službi ovog teksta izabrao ”na keca” kao neke od najsmešnijih igara u istoriji. Ali da se ne bih ponavljao, opredelio sam se za naslov koji ne poseduje dijaloge, već se fokusira na fizičku komediju.

Krajem 2000-ih, našao sam se sa drugarom sa kojim sam imao običaj da razmenjujem igre. Jednom prilikom je doneo CD sa veoma neobičnim naslovom, koji me je na prvu loptu odbio zbog svog vizuelnog stila nalik na prva 3D ostvarenja iz 90-ih. Radi se o Sumotori Dreams, multiplejer igri sa nekoliko game modova, od kojih se glavni svodi na 1v1 borbu u ringu – ništa nesvakidašnje. Međutim, igra me je uhvatila totalno nespremnog – već tokom prve sesije sam dobio agresivan napad smejanja koji me je momentalno rasplakao i oduzeo mi dah, kao da me je neko razvalio pesnicom u stomak.

I dan danas nemam logično objašnjenje za ovakvu reakciju, ali je verovatno povezana sa vrlo bizarnim tonom, vremešnom grafikom, kontrolama i fizikom nalik na QWOP, kao i samim imenom igre (Sumotori Dreams?) – mislim da su svi ovi aspekti imali sinergistički uticaj na mene. Nisam siguran da li je ovo bila namera developera ili je igra samo slučajno ispala smešna, ali u svakom slučaju mi je drago što Sumotori Dreams postoji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.