This review is also available in English – Click here!
Kada pročitamo da se sprema Redux, HD ili EE verzija neke igre, u poslednje vreme, osetimo neku blagu žgaravicu praćenu osipom oko lakta leve ruke i simptomatičnim podizanjem kose, jer to obično znači da treba ponovo izdvojiti nekoliko desetina evra da bi uživali u… istoj igri. Još kad se tako nešto najavi za igru koja je izašla pre godinu dana, ma milina! Međutim, u genima poljskih izdavača očigledno postoji neko zrnce dobrote pa oni EE verzije svojih igara dele svojim kupcima kao besplatan update, a u ovom slučaju su čak i novi DLC The Following dali vlasnicima “sezonske propusnice”, iako nije bio najavljen kao deo iste. Gest vredan hvale i poštovanja.
Dying Light EE donosi nekoliko novina, potpuno novi skill tree, nova oružja, nove protivnike, ispeglaniju grafiku (mada je sama igra prelepa u svakom slučaju) kao i već pomenuti The Following, kao highlight ovog paketa. Radnja Followinga se odvija nakon dešavanja iz osnovne igre. Naime, od lokalnog trgovca/švercera Kyle Crane i ekipa dolaze do saznanja da se u blizini Harrana nalazi zaseok u kome se grupa ljudi, pod zaštitom misterioznog kulta Children of the Sun, uspešno odupire zombi pošasti, štaviše oni su imuni na zarazu i ne pretvaraju se u nemrtve. Kako je situacija u Harranu izuzetno teška, dodatno pogoršana nestašicom antizina, naš junoša nema drugog izbora do da spakuje svoje stvari i krene na put da proveri koliko ima istine u tim glasinama.
Smela odluka da se parkour i free run stave u drugi plan i ponudi alternativa, ispostaviće se kao rizik koji se isplatio, jer u prvoj misiji u igri dolazite do vašeg novog najboljeg prijatelja/saborca/oružja, njegovog veličanstva – bagija! Bagi, kao prevozno sredstvo je ubedljivo najbolja stvar u celoj igri, vožnja je odrađena savršeno, osećaj za volanom je odličan, a iako deluje jednostavna, nije nimalo laka, jer su putevi često blokirani raznoraznim preprekama, zombijima svih vrsta i veličina, tako da je potrebno malo se izveštiti, ali kad se upoznaju putevi sve postaje izuzetno zabavno i moguće je izgubiti sate i sate, samo vozikanjem po kraju. Treba napomenuti da se bagi može nadograđivati. Menja se bukvalno sve: gume, motor, prenosnik, kočnice,konstrukcija se ojačava, montiraju se oružja,ali isto tako sve to se može oštetiti i pokvariti, tako da treba voditi računa o svom mezimčetu. Kad na sve to dodamo i benzin, koji se takođe troši i poželjno je imati ga u rezervi, sve dobija neku novu dimenziju. Nije nimalo prijatan osećaj kada se pokvari motor ili ostanete bez goriva, u mrklom mraku, na sred neke njive, dok su oko vas horde zombija, a najbliža sigurna kuća na par kilometara od vas.
Mapa je ogromna, možda čak veća i od one u osnovnoj igri, sa dosta opcionog sadržaja koji je izuzetno zanimljiv. Pored mnoštva sporednih misija tu su trke koje možete voziti sami ili se trkati sa društvom (kao i u osnovnoj igri postoji co-op igranje), a igra tokom vožnje izbacuje nekoliko izazova koji služe za dodatnu zabavu. Lokacije u Following-u nisu jednolične. Tu su zelene površine, njive, brdašca, planine, put će vas voditi pored plaža, kroz razne pećine, u nekim misijama ima ronjenja, plivanja, a tu su i napušteni fabrički kompleksi kao i nekoliko zgrada, da ne zarđaju parkour tehnike.
Možda najveći nedostatak igre jeste “kljakav” i spor početak, jer po dolasku Kyle se mora dokazati i pomagati lokalnom življu kako bi ga primili u kult i otkrili svoje tajne. U tom trenutku, igra vas doslovce primorava da radite sporedne misije, jer su glavne misije zaključane dok ne dosegnete određeni nivo lojalnosti, što je loša dizajnerska odluka, iz više razloga. Jasno je kao dan zašto je to tako, jer većina igrača ne bi posvetila dovoljno pažnje tome, neke od tih sporednih aktivnosti ne bi ni pogledala, ali ako već pravite “open world”, zamišljen kao ogroman tematski park ili igralište koje igračima nudi slobodu da rade šta žele, kad žele, istražuju ili se samo šetkaju okolinom, neka bude zaista tako, a ne u stilu ”može, osim ukoliko se to ne uklapa sa željama dizajnera”. O, ironije! Ako se naglasi da su sporedne misije pristojno urađene i nisu dosadne, ovakva odluka još više deluje nepotrebno.
Ostavimo sve ovo po strani. Sama priča je za par kopalja bolja od one u osnovnoj igri, nije ništa epohalno ili neviđeno, ali kvalitetno osmišljena i još bolje sprovedena u delo, a to izlazi na videlo, nakon uvoda, kada igra dobija na tempu i blista u svom punom sjaju. Sve je upotpunjeno upečatljivim krajem, koji na adekvatan način zaokružuje Dying Light. Gameplay, osim uvođenja bagija nije pretpreo izmene. Noću se poeni dupliraju i brže se napreduje, ali je mnogo opasnije, naravno opet postoji 1001 nacin da sakatite nemrtve (kojih kao i u osnovnoj igri ponekad zna biti previše) sa raznim maštovitim naoružanjem. Igra na normal težini nije preterano teška, tako da je hard težina sasvim dovoljan izazov kako za početnike, tako i za iskusnije, a za hrabre i lude tu je i nightmare težina ubačena sa EE verzijom. Sadržaja ima na pretek i za 10-ak sati se može završiti glavna priča, dok za kompletiranje igre sigurno treba 20-30 sati igranja. Za jedan DLC – izuzetna cifra.
Na kraju, The Following sa punim pravom zaslužuje da se nazove ekspanzijom, uzevši u obzir obim i kvalitet, kao i uloženi trud. Može se reći da predstavlja putokaz ostalim izdavačima kako dodatni sadržaj treba da izgleda, tako da je, na neki način, šteta što the Following nije standalone igra, pošto ima neophodan kvalitet i za tako nešto.
Autor: Dejan Stojilović
Dying Light: The Following - Enhanced Edition
Za:
- Bagi
- Priča
- Prelepa grafika
Protiv:
- Spor početak igre
- Uslovljavanje daljeg napretka kroz igru sporednim misijama
