Mali studio Urban Games odlučio je da kao i većina drugih, potraži finansiranje putem komune. Međutim, umesto Kickstartera, oni su se opredelili za Gambitious.com, nešto drugačiji finansijski model. On omogućava ljudima da zapravo za fiksnu cenu kupuju „akcije“ i na taj način postaju pravi investitori. Ovaj potez izgleda bio je ispravan, jer je Urban uspeo da prikupi traženu cifru od ne malih 300.000 evra, čime je i zvanično započela nova faza u razvoju Train Fevera. U neko slično vreme, igra je prihvaćena i na Steamu u Greenlight programu, a dobre reakcije publike i veliki broj pozitivnih glasova doprineo je da Train Fever dobije jednu od najviših ocena u ovom programu ikada.
I sada, šest meseci kasnije, konačno smo u prilici da odigramo Train Fever. Igre koje za tematiku imaju transport zaista su se dosta promenile od svojih početaka. SimCity naravno prvi pada napamet ali ne treba zaboraviti odlične Railroad Tycoon i Transport Tycoon uz koje su sada nešto stariji igrači provodili dane i noći. Ne pominjemo slučajno ove naslove, Train Fever uzima inspiraciju iz oba, možda nešto više upravo iz Transport Tycoon.
Igra je postavljena u 1850 godinu i vi ste direktor transportne kompanije, što znači da je vaše zaduženje da izgradite infrastrukturu, obezbedite železnicu, autobuse, stanice i omogućite ljudima brzo i bezbedno putovanje sa jedne tačke na drugu. Kako je u pitanju 1850 godina, ne očekujte ništa moderno u tom trenutku. To znači da ćete za početak ljudima umesto autobusa i vozova obezbediti kočije i konje.
Svaka osoba u igri poseduje svoju veštačku inteligenciju odnosno „život“, nešto poput simsa. Oni znaju gde žive, gde rade, kada kreću na posao i automatski će odlučiti da li će ići prevozom i to kojim. Naravno, dok ne izgradite taj isti prevoz ići će peške, ali čim budu imali mogućnost izbora, sami će odlučiti da li žele bržim i skupljim prevozom ili pak sporijim ali nešto jeftinijim, direktnim ili onim sa presedanjem. Kada počnete sa kreiranjem neophodnih stanica i relacija, videćete kako se i naselja pa i celi gradovi šire upravo oko te infrastrukture. Izgradite li dve veće stanice na većoj razdaljini, stvorićete dva potpuno nova grada. Na vama je da potom odlučite kako ćete ih povezati – jednom glavnom linijom voza ili sa više manjih linija autobusa. Ili bilo koja druga kombinacija.
Tvorci igre su se odlučili da koriste sopstveni engine što je uvek dobar izbor ukoliko hoćete da dobijete neke specifične funkcije. Na primer – veličina mape i činjenica da je ona u potpunosti slučajno generisana svaki put kada pokrenete igru. Tlo možete menjati na sve načine i onako kako vama odovara – kopate tunele, pravite useke, gradite mostove. Naravno, sve to košta i pravljenje linije voza kroz planine i preko reka sigurno neće biti tako jednostavno i povoljno kao pravljenje železnice u ravnici. Korisno je to što igra ne koristi sistem mreže ili polja, već je kreiranje u potpunosti slobodno i ostavljeno na igraču pa vam to omogućava raznorazna zanimljiva rešenja i opcije.
Kada počnete igru, pojavićete se na dosta odzumiranoj mapi gde ćete videti nekoliko raštrkanih gradova. Ono što će vas šokirati jeste nivo zuma do kog možete ići – sve praktično do pogleda iz trećeg lica iza bilo kog žitelja koji užurbano ide na posao. Igra poseduje tutorijal koji predlažemo da odigrate kako biste se upoznali sa osnovnim komandama, ali on ujedno neće doprineti tome da razumete kako je najbolje postaviti stanice i povezati gradove, to je nešto što ćete morati da sami shvatite putem pokušaja i pogreški. Tutorijal vam pomaže da samo shvatite na koji način se stanice postavljaju. Slično je i sa vozom, osim što ćete tu morati da vodite računa o već pomenutim brdima i dolinama, kao i tome koliko vam oduzima novca i koliko usporava voz ukoliko želite da ga „proturite“ kroz veliko brdo.
Glavna „kvaka“ je naravno razvoj transporta kroz godine (i vekove) jer se iz 1850 godine polako selite u 1900, 1950, pa sve do 2050 godine, odnosno relativno bliže budućnosti. To znači da će kočije i konje zameniti parne lokomotive i vozovi, potom autombusi, tramvaji, moderni trolejbusi i ko zna šta sve ne (ostavićemo da nešto otkrijete i sami). Da biste uspešno stigli do finalne godine, morate da vodite računa o potrebama stanovništva, dodajete nove autobuse na linije, stvarate duple ili troduple šine za voz odnosno konekcije između gradova, postavljate znakove upozorenja na raskrsnicama, a u jednom trenutku čak preuzmete kontrolu i nad transportnim prevozom u smislu prevoza robe i materijala sa jedne na drugu tačku. Ovaj vid transporta zahteva svoje „stanice“ odnosno magacine, drugačiji sistem putovanja i obraćanje pažnje na neke sasvim druge detalje.
Da bi iskustvo igranja proteklo glatko i opušteno potrudio se švajcarski DJ Admiral James T koji je kreirao preko 70 minuta numera za Train Fever koje će vam „zapasti za uvo“ već od prvih sekundi kada se igra učita. Dizajneri kažu da jedan čitav proces igranja od prve do poslednje godine traje negde oko 20 sati, što vam se može učiniti kratkim, ali kada jednom razvijete dovoljno svoje puteve nemate više šta toliko da radite osim da gledate kako sve funkcioniše kako je zamišljeno, bez „štucanja“. Stoga je svakako mnogo bolje započeti igru ispočetka, Train Fever će izgenerisati svežu mapu sa novim gradovima, a na vama je da se ponovo dokažete na svih 256 kvadratnih kilometara mape.
Train Fever je igra koja pripada veoma specifičnom žanru koji ne možete da preporučite svakome, pa ni mi to nećemo uraditi. Jednostavno, neće vam se svideti ukoliko volite akcije, pucačine pa čak i strategije. Morate biti fan makar SimCityja i sličnog tipa igara da bi vas potencijalno zahvatila ova groznica. Ali u slučaju da ste voleli ili i dalje volite Transport Tycoon, bolju preporuku od Train Fever, u ovom trenutku, nećete dobiti.
Autor: Bogdan Diklić
Train Fever
Za:
- Zabavno, zarazno
- Dobar engine
Protiv:
- Samo 20 sati igre
- Manji bagovi
- Slab tutorijal
