U prvom delu našeg serijala smo se bavili skromnim počecima i problemima koje je imao prvi GTA, a sada govorimo o drugom delu koji ima nešto konkretniju i bogatiju ponudu.
Grand Theft Auto 2 se pojavio 2 godine nakon originala, 1999. godine za PC, prvi Playstation i Gameboy konzole. Kao developer, iza ove igre i dalje stoji DMA Design dok se sada Rockstar Games pojavio u ulozi izdavača, a kod narednih nastavaka će preuzeti potpunu kontrolu nad serijalom. Već pri samom pokretanju igre se susrećemo sa nečim nesvakidašnjim u to vreme – igranim filmom. Ovaj naslov je kao uvod imao film sa pravim glumcima i prikazivao je jurnjavu glavnog protagoniste sa mafijom i policijom. Film možete potpuno besplatno pogledati i preuzeti sa zvaničnog sajta Rockstar Gamesa.
(tekst se nastavlja ispod)
GTA 2 krasi retrofuturistička nota sa blago poboljšanim teksturama u odnosu na original, ali ovde nemamo lokacije podeljene na više gradova, već se radi o jednom metropolisu podeljenom na tri nivoa – centar, predgrađe i industrijski distrikt. Svaki od ovih distrikta poseduje određene institucije koje će protagonista obilaziti i u njima rešavati misije, a zanimljivo je da grad u dvojci nema konkretno ime, već ga developeri opisuju kao bilo koji grad u Americi.
GTA 2 je očuvao dosta elemenata koje je imao njegov prethodnik, pre svega po pitanju gejmpleja. Dešavanja u igri pratimo iz ptičije perspektive(top down), a kao standard je ostalo javljanje na telefon kojim se započinju misije. Tu su naravno i krađe automobila koje doprinose cilju da se sakupi što veći skor kako bi prešli na sledeći nivo. Umesto osam karaktera, sada imamo samo jednog protagonistu, Klaud Speed, koji istražuje grad i rešava sve što mu se pruži.
Poslednja igra koja je se u potpunosti igra iz ptičije perspektive
Ono na čemu se definitivno nije štedelo je broj bandi koji postoji u igri, ima ih ukupno 7. One su napravljene po uzoru na one koje haraju stvarnim svetom, pa tako imamo latinose, ruse, jakuze, korumpirane političare i ostale. Osim po imenu, svaka banda se razlikuje po svojim karakteristikama, voze određena kola i bave se određenim biznisom. Protagonista ovde hoda po veoma tankoj liniji, jer radi i za i protiv kriminalnih organizacija u isto vreme što će igračima predstavljati problem kod napredovanja kroz igru i dalje će produbljivati priču. Igrači će kroz rešavanje misija i ubijanje članova bandi sticati poštovanje drugih, ali će gubiti rispekt ostalih što znači da će ga one napadati čim se nađe na njihovoj teritoriji. Za borbu sa mafijama imate na raspolaganju bogatu ponudu oružja koje možete nalaziti na mapi.
Grad je ovde prosto rečeno postao živ, svaki karakter vodi neku svoju aktivnost, pa tako dok igrate možete sresti nekoga usred pljačke ili krađe automobila. Pred vama će se odvijati okršaji između mafijaških organizacija ili pucanje na slobodne prolaznike od strane manijaka, slično što i vi radite u igri, zar ne. U gradu podeljenom na tri distrikta možete obilaziti razne oblasti koje karakteriše nešto specijalno, a izuzetno je zanimljiv način čuvanja napretka u igri. To se čini odlaskom u crkvu Jesus Saves gde biste po ulasku čuli zvuk haleluja ili damnation, u zavisnosti od toga da li imate dovoljno novca ili ne.
Igranje sa zakonom u GTA igrama uvek kači miliciju za vrat
Celokupni gejmplej je bio korak napred za to doba i taj tip igara, upravljanje vozilom i karakterom je generalno prosto i zadovoljavajuće, bez mnogo konfuzije za igrače. Misije su podeljene na tri nivoa a svaki od njih je predstavljen drugom prebojenošću telefonske govornice, kojom se započinjao određeni zadatak. Kroz rešavanje misija se zarađivao i duplirao novac, kao i iskustvo, a na samom početku su se otključavali i posebni delovi grada, poznati kao bonus arene. Zajedno sa življim gradom, došle su i nove aktivnosti za igrače. Po prvi put u GTA serijalu imamo sporedne misije, koje su u dvojci predstavljene kao uloga vozača. Na taj način je moguće voziti taksi i autobus i zarađivati nešto novca od toga. Jeste skromno, ali i te kako značajno za novije delove u franšizi.
GTA 2 je obeležila i razlika između verzija igara na konzolama i PC-u, što je delom bilo kao posledica tehničkih mogućnosti hardvera. Kod ranije spomenute mehanike čuvanja, zvuke u crkvi nije bilo moguće čuti na Playstation verziji. Konzolna verzija je imala dosta nižu lestvcu po pitanju ljudi koje je potrebno ubiti a igranje je bilo moguće samo u jednom podešavanju doba dana, podne ili sumrak, dok je na računaru moguće igrati na oba podešavanja.
GTA 2 je posedovao i multiplejer, poput originala, ali napredniji. On nudi 4 modova igranja koji uključuju borbu oružjem i trkanje između igrača. Bitno je da napomenemo da je ovo poslednja igra sve do GTA 4 koja je imala ugrađeni multiplejer. Ponuda muzike kroz radio stanice je takođe obogađena u odnosu na keca, jer imamo čak 11 radio stanica sa dosta većim brojem numera. Na ovom polju je zanimljvo da nije moguće slušati sve radio stanice na jednom mestu, već to zavisi od vaše lokacije u gradu.
Možda i najbolje od svega u priči o GTA igrama iz prošlog milenijuma je da dvojka na modernim računarima radi bez ikakvih problema, dok je original dosta teško pokrenuti.. Takođe GTA 2 je moguće kupiti putem Steama i iskusiti draži jedne fantastične igre iz prošle ere, a ako ste već igrali, onda je zaigrajte ponovo zbog čistog osećaja nostalgije.
GTA 2 je bio korak napred u pravom smeru sa pobošljavanjem proverene formule, a sledeći deo u serijalu donosi veliku promenu u odnosu na prva dva dela, pre svega u gejmpleju.
