Opisi

Dani prolaze, remasteri nadolaze: Days Gone Remastered

Bozidar R

Posted on

26/05/2025

Prošlo je pet godina od izlaska originalnog Days Gone, igre koja je unela određene novitete u svet survival horora i donekle prodrmala uspavanog džina gejming žanrova. Nakon što je The Last of Us postavio visoke standarde, svaki pokušaj da se krene tim putem predstavljao bi veliki izazov, a samo su se najsmeliji usudili da to i pokušaju.

Upravo je Days Gone krenuo tim putem. Iako nije uspeo da zaseni svog duhovnog prethodnika, ipak je doneo nešto novo i uzbudljivo. Verovatno najveći problem ove franšize jeste to što je The Last of Us imao svoj najveći adut u priči, dok Days Gone tu, nažalost, nije ni približno parirao.

Priča je prilično neuverljiva i gotovo je izvesno da će igrači imati problema da se povežu sa glavnim likom i dožive emotivnu dubinu narativa. Ako izuzmemo plitku priču, veliki plus ove igre jeste atmosfera – zaista impresivna, uz odličan soundtrack i kvalitetne zvučne efekte.

Igra je prvobitno bila ekskluziva za PlayStation, ali je 2021. godine portovana i za PC. A sada, 2025. godine, dobili smo i prvi remaster, koji ćemo pokušati da ocenimo što objektivnije i prenesemo vam sve prednosti i mane koje on donosi, kao i koliko je doprineo celokupnom osećaju i užitku u igri. Dakle da počnemo!

Već na prvi pogled pri igranju ove igre odmah se primeti koliko su rezolucija i teksture objekata i okruženja u igri kvalitetniji nego u originalu, a ono što je svakako još primetnije i za svaku pohvalu jeste da u prvih nekoliko sati nismo doživeli nijedan bag, što definitivno nije bio slučaj sa originalom gde su bagovi štrčali i “izbijali” oči na sve strane.

Dakle vizuelno igra je definitivno unapređena iako ne toliko drastično, ali opet dovoljno da poboljša celokupan utisak. Ali ono što dodatno diže utisak jesu novi dodatni modovi kao što su Survive Horde Assault Mode, Race Against the Clock in Speedrun Mode i konačno ultimativni survival izazov (Permadeath Mode), gde imate samo jedan život i kad umrete to je to. Dakle ovo je mod za najspretnije i najhrabrije! Svi ovi nabrojani modovi su svakako dobar dodatak i mogu vam pružiti dodatnu zabavu, posebno Horde Assault koji je nama nekako bio najzanimljiviji.

Ako izuzmemo dodatne modove i fokusiramo se na glavnu igru, ona je kao i pre ostala veoma zanimljiva. Naravno nećemo ni ovaj put propustiti priliku da posebno pohvalimo napade hordi zombija koje izgledaju fantastično i podižu nivo adrenalina u krvi! Ali eto, u ovom izdanju ćete zbog novih modova koje smo već pomenuli, moći i dodatno da uživate u njima. Jedan brzi savet kad su horde u pitanju – verujte vašim nogama jer će vam one nekada biti jedina opcija. Nije sramota pobeći kad te juri stotine zombija! Misije su ponekad repetitivne što ume malo da zasmeta, ali ima i zanimljivih koje će to nekako nadomestiti. No ipak to ostaje kao mali minus.

Nivo bagova u igri je minimalizovan, a ono što smo mi nekako odmah uvideli a što nije bilo prisutno u originalnom izdanju, jeste da je ovoga puta lampa na grudima našeg protagoniste Dikona vidljiva i nema više potrebe za nagađanjem odakle se pojavljuje ta misteriozna svetlost.

Takođe ono što je i dalje primetno, vaš motor će “srkati” gorivo kao da ima 1000 konjskih snaga, a verujte nam nije tako. Pogotovo ne u početku igre… U određenim momentima čak i kada “nagarite na max”, utisak je nekako da i dalje idete sporo. A to posebno važi za prvu polovinu igre. Zašto? E pa ukoliko još niste zaigrali ni original, to ostavljamo vama da saznate.

Dakle, u remasteru je dosta toga ispravljeno i igra je zaista ispeglanija. A sada koliko je ovaj remaster bio neophodan, ostaje veliko pitanje. Kada je već tu mi ga svakako preporučujemo svima a posebno onima koji ovu igru još nisu ni igrali. Može vam pružiti zadovoljavajuću količinu zabave, što u današnjem gejming svetu i tržištu ipak nije nešto što se uvek podrazumeva.