Emulacija igračkog protagonizma: Recenzija Resident Evil filma (2026)

Mislim da sam se poslednji put radovao ekranizaciji bilo čega pre jedno četvrt veka. Prelazak s jednog medija na drugi, uglavnom je donosio razočaranja. A naročito kada su u pitanju video igre.

Situacija se godinama izgleda popravila, pa je tu bilo i nekolicina pristojnih naslova. Mada posle cunamija filmova pod režiserskim srednjim prstom Uve Bola i nadanja koja su doživela sunovrat, nije teško nadmašiti očekivanja.

Tako je nama stigao i novi film iz serijala koji je, čini se i startovao ceo novi talas ekranizacija igara početkom dvehiljaditih godina – Resident Evil. Bez Mile Jovović ovaj put, kao i njenog muža kao režisera. Ovde u rediteljsku fotelju stupa relativno proslavljeni i cenjeni Zak Kreger, što je meni lično bilo obećavajuće. Ako ništa drugo, da ne znam tačno šta mogu da očekujem.

A vi, ukoliko očekujete horor koji će doslovce pratiti dešavanja neke od igara, uvesti poznate likove i prirediti nešto na šta ste navikli – ostavite nadu za neki drugi film. Ovo nije filmska simulacija i kopiranje narativnog i akcionog faktora čuvene franšize. Radije bih rekao da je u pitanju delo, koje kroz drugačiji medij pokušava da emulira atmosferu i onaj osećaj igranja Resident Evil igara.

Kao prvo, uz film sam se izuzetno dobro zabavio pre svega zahvaljujući humoru. Možda jer nisam očekivao takvu količinu komedije na ovakvom mestu, ali više puta sam se grohotom ispraznio kroz veličanstveno „ha ha ha“. I pored toga što sam gledao horor film voljenog mi serijala, to mi nije ni najmanje smetalo. Verovatno prvenstveno jer je humor apsurdan ali i zbog načina na koji su šale izvedene. I naravno, protagonista koji je maltene anti-heroj samo zahvaljujući plejadi ličnih (ne)sposobnosti, motivima i karakteru koji iz njega isijava, ne odmaže da šala pronađe put da vaše dijafragme.

Glavna premisa je tu, ali više nekako u pozadini. Film fokusom prati usamljenog i neslućenog „junaka“ dok sve dublje napreduje kroz svet okovan misterijom strave i užasa. Tu je nova lokacija, tu je novo oružje, tu je municija na koju treba obratiti pažnju. Lik kog pratimo zalazi sve dublje u horor, baš onako kako to rade i likovi ovih igara – skoro sasvim neosnovano ali istovremeno i prirodno.

Atmosfera igra jaku ulogu u celom narativu a iznenadni momenti dinamičnog horora, donose deonice neočekivane, pomalo smešne ali i uzbudljive akcije. I u ovom maniru protiče ceo film, koji kao da podiže uloge i testira granice zajednice ljubitelja franšize.

Tu su i sekvence koje bih možda voleo da su bile izbegnute, naročito jer zadiru izvan sfera dobrog ukusa, čak i kada su horor filmovi u pitanju. Jedna posebno me je podsetila na neslavni Alien vs Predator: Requiem, kao i razloge zašto sam taj film pogledao samo jednom. Bez obzira na ljubav i prema Predatoru i Osmom putniku.

Trajanje filma od oko sat i po, rekao bih ide idealno pod ruku sa njegovim kvalitetom i zabavnim faktorom. Čak deluje i hirurški precizno, jer film ne gubi na interesantnosti do samog kraja. A kraj, bez namere da vam išta pokvarim pre gledanja, istovremeno je i neočekivan i prirodan.

Novi Resident Evil nije nikakvo remek-delo, ali je nesumnjivo jedan od najboljih filmova zasnovanih na nekoj video igri odnosno franšizi igara. Drugačiji od uobičajenog, bez namere da pruži samo ono što se od njega očekuje, mislim da je ovo bio uspešan eksperiment.

Iskreno se nadam da ćemo od serijala ali i ovog režisera, uskoro dobiti još neki projekat sličnog ili višeg kvaliteta. A od mene je ovo za sada topla preporuka za sve ljubitelje horora, ali i serijala – pod uslovom da su otvorenih shvatanja kada film na temu onoga što vole, ne igra sasvim po klasičnim pravilima.

Autor: Milan Živković

Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Resident Evil (2026)

8

8

8.0/10

Za:

• Uspešno preneta atmosfera igranja igara
• Neočekivano zabavan humor
• Dobar ritam i trajanje

Protiv:

• Nije klasična ekranizacija
• Pojedine scene prelaze granicu dobrog ukusa
• „Resident Evil“ faktor nije dovoljno prepoznatljiv