Game Freak je oduvek bio poznat kao fabrika Pokemona i nisu se udaljavali od ove franšize. Igrači su ih više puta pitali da trepću ako ih Nintendo drži za taoce jer su Pokemon igre godinama sve lošije i sve nižeg kvaliteta. Nije pomoglo ni to što je Palworld potpuno oprao pod sa njima i pokazao da tip igre kao Pokemoni ne mora da bude bajat već da ima prostora za inovativnost i svežinu. Izgleda da je Game Freak ovo shvatio ozbiljno i rešio da se upusti u novi projekat i da nam pokaže da nisu samo štanceri Pokemon igara. Tako smo dobili Beast of Reincarnation, akcioni RPG iz trećeg lica koji pokazuje da su talentovani developeri ali i dalje vrlo učaureni.
Beast of Reincarnation nas vodi u budući Japan koji je priroda gotovo potpuno progutala. Čovečanstvo se bori za opstanak u svetu u kojem su granice između prirode, čudovišta i čoveka odavno izbrisane, a u centru priče nalazi se Emma, ratnica koja putuje zajedno sa svojim neobičnim psećim saputnikom Kooom. Njihov odnos predstavlja jedan od najvažnijih elemenata igre i, iskreno, jedan od razloga zbog kojih priča funkcioniše bolje nego što bi možda funkcionisala sama za sebe.
Veza između Emme i Kooa nije samo dekoracija. Koo je sastavni deo gejmpleja, istraživanja i borbe, a način na koji se njihova saradnja razvija daje avanturi karakter koji je teško pronaći u klasičnim akcionim igrama. Svet je misteriozan i veliki deo priče otkrivate kroz istraživanje i susrete sa njegovim stanovnicima, što je istovremeno i jedna od najvećih prednosti i slabosti igre. Za igrače koji vole da istražuju lore i izvlače zaključke iz detalja to će biti plus, a za sve ostale, pojedini delovi priče mogu delovati nepotrebno komplikovano ili nedovoljno razrađeno. Štaviše, većina sinematika je izuzetno spora i lupa potpuni kontrast na način na koji se Emma bori.
Na najvišem nivou, Beast of Reincarnation jako podseća na Stellar Blade, Sekiro i Nier, a ako ste igrali bilo koju od ovih igara, osetićete ogromnu sličnost sa barem jednom od njih. Atmosfera i borba su Stellar Blade i Sekiro, narativ i tempo su Nier, ali nažalost, spomenute igre sve ovo rade bolje Beast of Reincarnation. Game Freak je bio inspirisan, ali nije dovoljno dobro razdvojio inspiraciju od svoje ideje.
Igra ume da bude izuzetno intenzivna, a zatim da vas u sledećem trenutku izbaci iz tog tempa dugim sekvencama istraživanja ili relativno praznim lokacijama. Samo po sebi to nije problem, ali ti prelazi nisu uvek dovoljno prirodni. Game Freak je želeo da napravi RPG i akcionu avanturu sa puno istraživanja i atmosferičnom pričom o odnosu čoveka (njegove duše), tehnologije i životinje. To mu često polazi za rukom, ali je celokupno iskustvo i dalje prilično nekonzistentno.
Sa tim u vidu, teško je osporiti koliko je svet upečatljiv. Japan koji je priroda ponovo osvojila pruža odličnu osnovu za dizajn nivoa, gde ogromno drveće, ruševine nekadašnje civilizacije, zarasli objekti i tradicionalni japanski motivi stvaraju vizuelni identitet koji se izdvaja od većine modernih akcionih igara. Beast of Reincarnation definitivno nije igra koju ćete igrati samo zbog grafike, ali je teško ne zastati povremeno i pogledati oko sebe. Nažalost, upravo zbog toga borba ponekad deluje kao deo igre koji nije dobio istu količinu pažnje kao vizuelni dizajn i atmosfera.
Emma je jedna od onih protagonistkinja čija se ličnost ne otkriva kroz velike monologe ili eksplicitna objašnjenja, već kroz ono što joj nedostaje. Ona je rođena sa Blightom, pojavom koja joj je dala sposobnost da manipuliše biljkama, ali joj je istovremeno oduzela sećanja i emocije. Zbog toga je od samog početka osuđena na život sa strane društva. Ljudi je se plaše, ne razumeju je i uglavnom je posmatraju kao nešto što treba izbegavati. Kao Sealer, Emma je naučena da svoj Blight koristi protiv Malefacta, apsorbujući njihovu moć u sopstveno telo. Njena uloga je zato istovremeno i oružje i prokletstvo.
Na početku avanture Emma je skoro potpuno emocionalno odsutna, nema klasičnu harizmu heroja koji će vas osvojiti već u prvih nekoliko minuta, niti je napisana kao neko ko stalno objašnjava šta oseća, naprotiv. Njena hladnoća je bitan element same priče, zbog čega potraga za načinom da zaustavi Blight nije njen jedini cilj, već i da postepeno otkrije sopstveni identitet. Koo je Malefact, biće koje predstavlja opasnost po svet i koje bi trebalo da bude Emmin zakleti neprijatelj, ali njihova veza zapravo čini srce čitave igre. Koo je prvi pravi oblik bliskosti koji Emma dobija i upravo kroz njihov odnos počinje da se menja način na koji posmatra svet oko sebe. Emma je zbog toga mnogo zanimljivija kada je posmatrate kao lika u procesu ponovnog otkrivanja emocija, a ne kao klasičnog akcionog heroja. Ovo je često i razlog zbog koga neće odmah kliknuti sa svima, a ponekad i razlog zbog koga se nekome uopšte neće dopasti.
Borba je brza, stavlja veliki akcenat na izbegavanje, pariranje i pravilno tempiranje napada, dok Koo pruža dodatne mogućnosti i uvodi element saradnje koji sistemu daje određenu dubinu. Kroz Kooa se vidi Game Freak pedigre, jer njegovi napadi usporavaju vreme (kao Final Fantasy VII Remake) i tada birate napad koji će on izvesti. Kao i u Pokemonima, neki neprijatelji su slabiji na određene elemente i to je jasno prikazano – na vama je da samo izaberete najbolju opciju sa resursima kojima Koo raspolaže.
Jedan od prijatnijih iznenađenja u Beast of Reincarnation jeste količina slobode koju igra daje kada je u pitanju razvoj Emme i Kooa. Umesto klasičnog sistema klasa, igra koristi kombinaciju atributa, velikih skill tree-eva, opreme i Spirit Stones sistema, pa se progresija ne svodi samo na jednostavno povećavanje damage-a. I Emma i Koo imaju sopstvene atribute i odvojene skill tree-eve, što znači da zapravo razvijate dva lika čiji se sistemi međusobno dopunjuju.
Pariranje Emmom puni resurse potrebne za korišćenje Kooovih sposobnosti, dok pravilno odabrane Kooove veštine mogu otvoriti prostor za Emmine najjače napade. Zbog toga izbor skillova nije samo pitanje toga šta daje najveće brojeve na ekranu, već i toga kako želite da ova dva lika funkcionišu kao celina. Na sve to dolaze oprema i Spirit Stones, koji dodatno menjaju statistike i ponašanje pojedinih sposobnosti. Rezultat je sistem progresije koji je znatno dublji nego što bi se na prvi pogled očekivalo od igre koja se prvenstveno predstavlja kao akcioni naslov. Količina sistema može biti pomalo zbunjujuća u početku, posebno igračima koji nisu navikli na RPG mehanike, ali srećom nije potrebno savršeno optimizovati build da biste završili igru, pa eksperimentisanje uglavnom deluje prirodnije nego jurenje za jednom „ispravnom“ kombinacijom (a i postoji respec u igri).
Generalna ideja iza igre je da bude pristupačna pa samim tim i nije previše teška, iako ovaj žanr podrazumeva veći izazov. Neki neprijatelji mogu da vas ubiju jednim udarcem, ali se iskusni igrači nimalo neće mučiti niti sa bossovima niti sa trash neprijateljima. Dizajn protivnika i boss borbe takođe imaju svoje uspone i padove – najbolji susreti zahtevaju da zaista naučite ponašanje neprijatelja i pravilno koristite sve dostupne mehanike, dok oni slabiji mogu da se pretvore u ponavljanje istih obrazaca bez naročitog užitka. Tu se najviše vidi razlika između igre koja je veoma dobra i igre koja je mogla da bude odlična.
Nažalost, tehnička strana igre ne prati uvek njen ambiciozni vizuelni dizajn. Na PS5, čak i kada se izabere Performance Mode, Beast of Reincarnation ume da pokaže primetne padove frejmrejta i neujednačen frame pacing. To je posebno iritantno tokom borbe, gde igra zahteva precizno pariranje i reakcije u deliću sekunde. Kada slika na trenutak zastane ili pokret postane neujednačen, problem više nije samo vizuelne prirode i direktno utiče na osećaj kontrole. Na PC-u je potpuno druga priča pa sam drugu polovinu igre prešao baš na toj verziji. Frejmovi su konzistentni, ne izgleda kao da igram kroz masne naočare, svet je širok i vidljiv, a detalji na neprijateljima mogu da se razaznaju. Trenutno, jedina optimalna platforma za igranje ove igre je PC, mada sam video po Steam recenzijama da ljudi sa slabijim mašinama imaju dosta problema.
Beast of Reincarnation nije savršena igra, niti je njen kvalitet ravnomeran kroz sve segmente. Borba ima potencijal koji nije uvek iskorišćen, istraživanje može biti prazno, a priča ponekad previše insistira na misterioznosti. Ipak, kada se sve sabere, daleko je od loše igre.
Game Freak je pokušao nešto novo. Nisu bili najuspešniji u tome, ali mislim da je Beast of Reincarnation sjajan prvi korak. Moraju da pronađu svoj identitet i da buduće igre ovog tipa imaju svoj osećaj a ne mešavinu igara koje smo već igrali, ali na kraju krajeva, meni je bilo izuzetno zabavno (na PC) i vrlo rado sam preporučivao igru ljudima za koje znam da vole ovaj žanr. Review key smo inicijalno dobili za PS5 i ocena je slabija zbog performansi, ali ja i dalje stojim iza toga da ovoj igri treba pružiti priliku da možda u budućnosti postane nešto nezaboravno.
Beast of Reincarnation je dostupan za PC, PS5, Xbox Series X/S
Autor: Igor Totić
Igru ustupio: Fortyseven
Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
Beast of Reincarnation
54,99€
Za:
- Prelep i atmosferičan svet
- Odlična sinergija Emme i Kooa
- Zanimljiv i dubok sistem borbe
Protiv:
- Loše performanse na PS5
- Ritam igre je neujednačen
- Priča se ponekad previše zakomplikuje
