Od fliperane do svetskog vrha: Intervju sa Milanom Manićem

Danas smo se sastali sa Milanom Manićem, pančevačkim multimedijalnim umetnikom, piscem i šahistom rodom iz Pirota, koji je čistu nostalgiju i ljubav prema arkadama pretvorio u neverovatno dostignuće. Milan je aktuelni svetski prvak u kategoriji retro arkadnog gejminga na platformi Twin Galaxies, jednoj od najpoznatijih svetskih baza rezultata za klasične video igre i organizaciji čije podatke koristi i Ginisova knjiga rekorda u oblasti gejminga.

Van sveta gejminga, Manić je član ULUS-a, autor dve objavljene knjige, učesnik više od 120 izložbi u zemlji i inostranstvu i dobitnik dvadesetak nagrada i priznanja za likovno i književno stvaralaštvo. Njegovi radovi izlagani su na međunarodnim izložbama i selekcijama u više zemalja, uključujući Brazil, Kinu, Poljsku, Mađarsku, Litvaniju i Severnu Makedoniju.

Pored umetnosti, nosilac je titule FIDE Arena internacionalnog majstora i nastupa za šahovski klub PAŠK Pančevo, dok je u mladosti osvojio bronzanu medalju na prvenstvu Srbije u karateu i bio učesnik priprema sa karate reprezentacijom Jugoslavije.

Kroz veoma iskren i otvoren razgovor, Milan nas je sproveo kroz svoj životni put.

Kako je izgledalo tvoje odrastanje i prvi susret sa video igrama?

Milan: Kao dečak odrastao sam u Pirotu, u vreme kada su arkadne igre bile mesto okupljanja čitave jedne generacije. Žeton nije bio jeftin, naročito tokom devedesetih i sankcija. Dešavalo se da žrtvujem užinu samo da bih odigrao još jednu partiju. Majka me je ponekad tražila po igraonicama kako ne bih zakasnio u školu.

Sećam se da su mi stariji igrači neretko ustupali visoku barsku stolicu ispred aparata. To nije bila samo stolica. Za jednog klinca to je bilo priznanje da pripada među najbolje igrače u gradu. Izgleda da sam upravo tada dobio svoju prvu publiku. Nisam ni slutio da će me ta dečačka strast jednog dana dovesti do svetskog vrha.

Zašto si se pronašao u gejmingu? Koji deo ovog iskustva te je najviše privukao?

Milan: Nikada me nije privlačila pobeda sama po sebi. Privlačilo me je kako se do nje dolazi. Rezultat mogu da cenim samo onda kada je u njegovo postizanje uloženo mnogo rada, strpljenja i posvećenost.

Doživeo si veliku prekretnicu već u ranoj mladosti. Reci nam nešto više o tome.

Milan: Sa nepunih dvadeset godina, ubrzo nakon bombardovanja naše zemlje, život mi se potpuno promenio. Dijagnostikovana mi je akutna limfoblastna leukemija. U koštanoj srži bilo je oko devedeset odsto limfoblasta (ćelija raka), a u perifernoj krvi oko sedamdeset odsto. Sledile su hemoterapije, transplantacija koštane srži, dugotrajna borba sa reakcijom kalema protiv domaćina, imunosupresivna terapija i brojne komplikacije. Više puta lekari nisu bili sigurni da ću preživeti. 

Ovog juna navršilo se dvadeset sedam godina od kada je ta borba počela. Kada čovek toliko dugo živi između neizvesnosti i nade, vremenom počne drugačije da posmatra svet. Ne počinje više da broji godine, već prilike.

Posle lečenja nisam pokušavao da se vratim starom životu. Pokušavao sam da izgradim novi. Umetnost, pisanje, šah i retro gejming nisu bili samo beg od stvarnosti. Bili su način da tu stvarnost ponovo sastavim.

Šta bi rekao da povezuje tvoja interesovanja?

Milan: U šahu volim kombinaciju koja deluje kao umetničko delo. Najlepši su mi tihi potezi i cukcvang – trenuci kada se gotovo ništa ne dogodi, a čitava pozicija počne sama od sebe da se urušava jer protivnik više nema dobar odgovor.

U likovnosti me privlači trenutak kada se čini da će se kompozicija raspasti, a ipak ostaje u ravnoteži kao da je zaustavljena u trenu pre loma ili samog početka rušenja. Volim geometriju koja nije hladna nego živa. Simetriju koja ne znači savršenstvo već traganje za unutrašnjim mirom. Najviše me privlači trenutak kada se čini da će se sve raspasti, a ipak ostaje u ravnoteži. Taj nagoveštaj loma za mene je snažniji od samog loma.

U pisanju nikada nisam želeo da ukrašavam rečenice. Moji junaci često razgovaraju sami sa sobom, vode unutrašnje dijaloge, suočavaju se sa apsurdom, strahom, prolaznošću i potrebom da čovek sačuva dostojanstvo čak i onda kada nema velike pobede. Više me zanimaju pitanja nego gotovi odgovori. Ne volim kada književnost čitaocu sve objasni. Verujem da se više postiže ako je završetak neobičan, neočekivan pa i apsurdan a čitaocu ostavljen zadatak da sam razreši nedorečenost.

Da li se ista filozofija prenosi i na način na koji igraš igre?

Milan: I u retro igrama tražim istu stvar. Ne zanima me najlakši put do rezultata. Često namerno ulazim u borbu sa većim grupama protivnika nego što je neophodno. Tako povećavam neizvesnost, napetost, težinu i vizuelnu dinamiku igre. Želim da partija izgleda kao koreografija, a ne kao mehaničko sakupljanje poena. Možda baš zato ljudi vole da gledaju moje snimke.

Tvoji snimci su privukli veliku publiku.

Milan: Video-sadržaji koje sam objavio o šahu i retro gejmingu do sada su ostvarili više od pedeset dva miliona pregleda. Upravo ti snimci doneli su mi partnerstvo sa platformom YouTube. Ispostavilo se da publika ne traži samo rezultat. Želi da vidi ideju, stil i lepotu izvođenja.

Na koji način se promenio tvoj pristup prema igrama od prvog susreta sa arkadama?

Milan: Kada su na prelazu između devedesetih i dvehiljaditih arkadne mašine nestale iz Pirota, a pojavile se internet igraonice, više nije bilo načina da nastavim da igram kao nekada. Tek neku godinu kasnije, sa pojavom MAME emulatora i drugih programa za pokretanje starih arkadnih igara, ponovo sam im se vratio. Ali sada više nisam bio dečak.

Počeo sam da analiziram svaku igru kao što šahista analizira partiju. Da tražim zakonomernosti, najbolje rute, psihološke momente, ekonomiju pokreta. I što je najvažnije — pravilno pozicioniranje uz pravovremene reakcije koje bi predupredile ili ublažile napade protivnika. Upravo taj analitički pristup doveo me je do svetskog vrha. A ono što taj poduhvat čini neobičnim je tehnika igranja ukrštenim rukama na običnoj računarskoj tastaturi, po kojoj sam danas prepoznatljiv.

Reci nam nešto o tvojim uspesima.

Milan: Na platformi Twin Galaxies postao sam zvanično prvoplasirani igrač sveta u kultnoj arkadnoj igri Crude Buster, a nalazim se i među najboljima u igrama „Final Fight“, „Golden Axe“ i „Splatterhouse“, koje su obeležili zlatno doba arkada. Svi rezultati prošli su međunarodnu tehničku verifikaciju.

Koji je, za tebe, najveći značaj retro igara?

Milan: Mnogi misle da su retro igre samo nostalgija, ali za mene su mnogo više od toga. Pikselizovana grafika osamdesetih i devedesetih, ograničenja hardvera, jednostavne forme i snažni kontrasti boja ostavili su dublji trag na mene nego što sam u početku shvatao. Danas, kada pogledam svoje apstraktne digitalne radove, vidim da su ti rani vizuelni svetovi uticali na moj umetnički put. Možda zato nikada nisam osećao da su umetnost, šah, književnost i igre različiti svetovi. Za mene su to različiti jezici iste ideje. Svaki od njih traži koncentraciju, strpljenje, maštu i svaki, na svoj način, pokušava da od prividnog haosa napravi red.

Kako bi opisao svoj životni put? Kako danas gledaš na svoja iskustva i dostignuća?

Milan: Verovatno su mi dugogodišnje lečenje, kasnije i invalidska penzija i naročite životne okolnosti dali nešto što mnogi ljudi nemaju – vreme. Umesto da ga doživim kao ograničenje, pokušao sam da ga pretvorim u priliku. Imao sam više vremena da čitam, pišem, stvaram, analiziram šahovske pozicije i proučavam igre do najsitnijih detalja. Ne mislim da sam zbog toga poseban. Mislim da sam jednostavno pokušao da ono što mi je život ostavio na raspolaganju iskoristim najbolje što umem.

Kada danas pogledam sve što je iza mene – više od sto dvadeset izložbi, dve objavljene knjige, dvadesetak nagrada i priznanja, članstvo u ULUS-u, zvanična titula za onlajn šah, svetski rezultati u retro gejmingu i milioni ljudi koji su gledali moje video-snimke – ne vidim odvojene uspehe. Vidim jedan isti put.

Ako u svemu što sam radio postoji neka zajednička nit, onda je to upornost. I danas verujem da čovek ne može uvek da bira okolnosti u kojima živi, ali uvek može da bira šta će od njih napraviti. Ja sam nastojao da svaku teškoću pretvorim u nešto što ima smisla.

Još Play! intervjua možete pročitati ovde.

Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.