Retro kutak: Castlevania: Symphony of the Night (1997)

Više od deset godina nakon što je prvi put otvorio vrata Drakulinog zamka, skrivenog u mračnim šumama Transilvanije, Konami je gejmerima širom sveta predstavio igru koja je definisala i usavršila žanr modernih metroidvania – Castlevania: Symphony of the Night.

Iako je bio izgrađen na temeljima originala iz 1986. godine, Symphony of the Night se drastično razlikovao od svojih prethodnika. Sa dolaskom Kođija Igarašija, igra je usvojila sve karakteristike onoga što se danas smatra tipičnom metroidvaniom – veliki akcenat na istraživanje, raskošnu mapu i RPG elemente.

Noćna simfonija se takođe ističe po svom glavnom junaku, čiju ulogu ovom prilikom ne igra pripadnik Belmont klana, već Drakulin sin, polu-vampir Alukard, koji mora da zaustavi vaskrsenje svog oca. Umesto standardnog biča, igrači su po prvi put u serijalu imali bogat izbor oružja, opreme i magija, koje su omogućavale specijalne poteze nalik na one iz borilačkih igara.

Sa prekrasnim vizuelnim stilom i jednako očaravajućom muzikom, Konami je uspeo da dočara atmosferu jedne gotičke tragedije, gde svaki kutak Drakulinog zamka pruža jedinstveno iskustvo. Tokom svog putovanja, Alukard pronalazi portal u drugu dimenziju, obrnutu verziju originalnog zamka, što nas je dosta podsetilo na Dark World iz The Legend of Zelda: A Link to the Past.

Na naše veliko iznenađenje, Castlevania: Symphony of the Night je imao izuzetno lošu prodaju, ali je veoma brzo stekao status kultnog klasika. O tome svedoči današnja popularnost metroidvania žanra i sjajnih naslova kao što je Hollow Knight.

Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.