Upoznajte Aleksandra Inđića, velemajstora, prvaka Evrope i strastvenog ljubitelja šaha. Sa Aleksandrom smo razgovarali o poziciji šaha u eri digitalizacije i ekspanzije esporta, ali i o njegovom ličnom i profesionalnom šahovskom putu, od prvih poteza do osvajanja nekoliko nacionalnih i međunarodnih šampionata.
Dotakli smo se i njegovog plasmana na Esport Nations Cup u Rijadu 2027. godine, priprema za vrhunska takmičenja, najtežih protivnika, kao i toga koliko jedan pogrešan potez može da bude presudan u partiji.
Da krenemo od udarnog pitanja. Da li je šah sport, esport ili umetnost? Kakvo je tvoje viđenje igre?
Aleksandar: Šah je za mene i sport i umetnost. Taj estetski doživljaj mi je jako bitan, a kada uspem da odigram neku kvalitetnu partiju, osećaj me drži nekoliko dana. Šah se poslednjih godina uvukao i u svet esportova, koji su i te kako popularni. Ovo je neko novo tržište za standardni šah i još uvek se privikavam. Nisam još doneo neki konkretan sud o ovom trendu, ali moram da kažem da je u najmanju ruku zanimljiv.
Šah je strateško-ratnička igra i jako je brutalan. Ponekad je teško objasniti ljudima koji se šahom ne bave profesionalno ili aktivno koliko se čovek veže za sudbinu partije i koliko može biti emocionalno rastrojen kada se sve sruši, pogotovo kada igra odlično pet sati i onda napravi fatalnu grešku. Šah je jako dubok i čovek može da provede ceo život i da nikada ne dođe do ultimativnog majstorstva, pa nije ni čudo što nastavlja da se igra i posle toliko godina.
Velemajstori često počinju da igraju šah od malih nogu. Kada je počelo tvoje putovanje?
Aleksandar: Naučio sam pravila sa četiri godine. Na moju veliku sreću dolazim iz šahovske porodice – moj otac Dušan je internacionalni majstor, stariji brat Stefan je majstorski kandidat, a pravila sam naučio od majke koja samo to zna. Tako da sam od početka imao taj vetar u leđa i malu prednost u odnosu na svoje konkurente.
Tokom ranih tinejdžerskih godina uporedo sam trenirao košarku i šah. Kako su košarkaške utakmice i šahovski mečevi počeli da se preklapaju, morao sam da izaberem jednu igru. Šah sam izabrao delom zato što sam već bio na glasu, tako da je taj neki ego bio prisutan od malena. Tranzicija u odrasli šah je bila relativno lagana i definitivno se ne kajem što sam batalio košarku.
Da li si se kasnije pridružio nekoj šahovskoj sekciji?
Aleksandar: Zvanično ne šahovskoj sekciji, ali igrao sam u raznim klubovima. Inače dolazim iz Stare Pazove i u okolnim mestima sam uspeo da sakupim dosta iskustva. Kritičan period u mom razvoju bio je kada sam počeo da radim sa našim legendarnim velemajstorom Dragoljubom Velimirovićem, jer sam do tada igrao više iz hobija. Bio sam uspešan u nekim kadetskim juniorskim kategorijama za našu državu, ali tada sam se baš naložio na šah i 2013. sam postao velemajstor uz pomoć trenera.
Reci nam kako izgleda jedan šahovski turnir.
Aleksandar: Sa prodorom esporta, šahovski turniri su se podelili na dva tipa: igranje uživo i igranje onlajn. Za igranje uživo, postoje tri glavne discipline: standardni šah koji je dugačak, gde partije mogu da traju od tri do pet sati, ponekad i duže (jednom sam igrao meč od sedam sati); ubrzani, gde partije uglavnom traju do 45 minuta; i brzopotezni gde partije traju do desetak minuta i to je neka glavna razlika. U suštini, najbitniji i najpraćeniji je standardni šah.
U poslednje vreme pojavilo se i dosta onlajn turnira. Chess.com i Lichess su dve najpopularnije platforme gde u svakom momentu par stotina hiljada ljudi igra i organizuju turnire. U zavisnosti od nivoa, ovde možete sresti i najbolje igrače na svetu poput Magnusa Karlsena, ozbiljnog GOAT kandidata u svetu šaha.
Od međunarodnih esports turnira svakako bih izdvojio Esports World Cup i Esports Nations Cup.
U ovom bržem formatu, koliko vremena zapravo imaš za potez?
Aleksandar: Zavisi, uglavnom svaki igrač ima sat i po za 40 poteza. Ja generalno ciljam da imam vremensku prednost – imam dobar uvod u partiju i dosta brzo donosim odluke, a onda većinu vremena koristim za neke kritične momente i poteze.
Kako se pripremaš za takmičenja?
Aleksandar: Pored igranja onlajn i uživo, analiziram partije, rešavam taktičke zadatke, smišljam nove sisteme i širim svoj repertoar otvaranja i završnica. Za otvaranja, uvek prvo proveravam mišljenje kompjutera koji mi skrene pažnju ako postoji neka velika rupa u taktici. Dalje idem u praksu, često u privatne mečeve (uživo) kako drugi igrači ne bi mogli da vide šta sam radio na mom onlajn profilu.
Hajde da se vratimo na šah u svetu esporta i Esports Nations Cup. Predstavljaćeš Srbiju na ovom šampionatu sledeće godine. Kako su prošle kvalifikacije?
Aleksandar: Veoma uspešno, bio sam drugi. Iskreno, očekivao sam malo bolju konkurenciju, ali svakako je bilo 20-30 velemajstora. U suštini, esports i onlajn igra su za mene baš novi. Meni je ta estetska, umetnička nota u šahu jako bitna, ali ona se briše kada pređem na onlajn. Šah u ovom formatu postaje mnogo bliži drugim igrama, barem po osećaju. Tu mi se utisci nisu sasvim slegli, ali moram da kažem da me svet esporta jako fascinira i inspiriše. Celo iskustvo mi je otvorilo oči koliko su igre različite, koliko je cela scena masivna i koliko ljudi ulažu energije, što mi već pomaže da zavolim ovaj format šaha. Drago mi je što je šah uvršten u tu priču.
S druge strane, ne dopada mi se tempo onlajn šaha. Ta brzina mi ne leži i kada igram tim tempom često imam egzistencijalnu krizu. Za ENC kvalifikacije dobili smo samo po deset minuta, što dovodi do velike tenzije kada se tajmer spusti na recimo 20 sekundi.
Ko je tvoj najteži protivnik?
Aleksandar: Mogu da imenujem bilo koga iz top 10 na svetu, ali izdvojio bih kompjuter. Računari su nerealno napredovali i to neki zloupotrebljavaju za varanje, kako onlajn, tako i uživo. Bubice, implanti i ne znam sada kakva još tehnologija postoji, ali problem je ogroman. Kada provališ da neko vara, osećaj je baš deprimirajući.
Iz druge perspektive, sam sebi sam najteži protivnik. Moram da držim disciplinu, fokus i motivaciju iz dana u dan, da radim, da vežbam… Ovo može biti jako teško.
Kako se šah menjao otkako si počeo da igraš? Ako bi morao da biraš, u kojoj eri šaha bi voleo da se takmičiš?
Aleksandar: Ostao bih u sadašnjoj eri, zato što je izazov veći nego ikada. Osim prelaženja na onlajn i nekih promena u pristupu, igrači srednjeg nivoa su mnogo, mnogo jači nego pre. Top nivo je ostao top, dok je onaj odmah ispod profesionalnog daleko kompetitivniji. Šah je zato sve brutalniji i sve interesantniji.
Još jedna prednost sadašnje ere je otvorenost i dostupnost informacija. Trener bi mogao da pomogne oko selekcije i da bolje usmeri igrača, ali danas sve sami možete naučiti onlajn.
Sa kojim tradicionalnim sportom bi uporedio šah?
Aleksandar: Po meni šah ima dosta dodirnih tačaka sa mešovitim borilačkim veštinama – greške su skupe, a oba sporta nude mnoštvo stilova i dinamike u igri.
Da li bi izdvojio neki turnir, neki uspeh na koji si najponosniji?
Aleksandar: Osvajanje titule evropskog šampiona sa reprezentacijom Srbije (2023) i titula pojedinačnog prvaka Evrope (2024). Posebno bih istakao zlato sa našom reprezentacijom, jer kada vidim utiske drugih i njihovu sreću, onda je i meni mnogo jači intenzitet zadovoljstva.
A neku upečatljivu anegdotu?
Aleksandar: Imao sam jednu situaciju kada sam napravio grub previd. Ceo organizam mi je pregoreo i rekao sam sebi: „Moram malo da izađem na vazduh“. Kada sam se vratio, samo sam se onesvestio. Otišao sam u bolnicu, vratio se i nastavio da igram. Izgubio jesam, ali hoću da kažem da ljudi koji ne igraju šah ne bi verovali koliko ima emocija, tenzije i adrenalina. Kako sada pokušavaju da približe šah široj publici, na nekim turnirima su počeli da nam stavljaju merač srčanih otkucaja, tokom partija. Ljudi se baš iznenade kada merač očita visoku brojku!
Koje predrasude ljudi imaju o šahu?
Aleksandar: Da za šah moraš dobro da znaš matematiku i da moraš da budeš super inteligentan. Talenat je uvek lep bonus, bilo da imate dobru memoriju, račun, vizuelnu inteligenciju ili nešto slično, ali vežba je najvažnija.
Šah je u vrlo zanimljivoj poziciji jer je toliko svestran u društvu. On je sport, kulturni fenomen, društvena igra, sada i esport, pojavljuje se svuda u medijima, raznim sferama života i jako mi je drago zbog toga. Posle toliko godina, i dalje inspiriše nove generacije širom sveta.
Da li igraš neke igre osim šaha?
Aleksandar: U školskim danima sam voleo FIFU, PES, GTA i Need for Speed. Sada nemam toliko vremena za druge igre, ali povremeno se okupim sa drugarima za 2v2 PES.
Još Play! intervjua možete pročitati ovde.
Pratite nas na našoj Facebook, Instagram i TikTok stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.
