REVIEW: Grow Home

S vremena na vreme, gaming industrija iznedri naslov koji mami osmeh na lice i pruža neku toplinu oko srca dok ga igrate. Veselu, malu igru, bez pretenzija i foliranja, samo sa ciljem da bude zabavna. Jedna od takvih igara je, neverovatno, stigla iz Ubisofta. Da, majstori mediokriteta sa astronomskim budžetom su napravili malu igru, bez DLC kostima i mikrotransakcija. Tačnije, mali tim pod njihovim okriljem, ali to je to.

U ulozi ste robota po imenu BUD (Botanical Utility Droid), poslatog na nepoznatu planetu da nađe zvezdano seme kako bi obnovio svoj dom i istraži taj vrli novi svet. Na putu će ga pratiti veštačka inteligencija MOM u vidu tekstualnih komentara i saveta za dalje napredovanje. Seme koje tražite je, međutim, prvo potrebno proizvesti tako što ćete najvišu biljku na planeti uzgojiti do visine od barem 2000 metara. Da li to znači da je Grow Home baštenski simulator? Ne baš. Naime, po stablu biljke i njenim granama povremeno ćete viđati crvene pupoljke. Uhvatite li se za jedan možete ga ‘’voziti’’ poput razularenog bika i navoditi ka izvorima energije u vidu džinovskih lebdećih kristala. Sa novoizraslih grana će biti dostupno još pupoljaka, te vaša biljka vrlo brzo postaje razgranata i izuvijana poput puzavice. Jedan od najboljih momenata u igri je kada sa velike visine posmatrate biljku koju ste razvijali tokom igre, svojevrsnu unikatnu kreaciju.

[huge_it_gallery id=”41″]

Druga specifičnost igre je u kretanju i načinu kontrolisanja glavnog junaka. Robotić se kreće proceduralno, ne postoje unapred definisane animacije kao u drugim igrama i reagovaće drugačije u zavisnosti od podloge po kojoj hoda ili se penje. Kao dete koje tek uči da hoda spoticaće se i trapavo trčati i tu postaje jasno zašto se AI pratilac zove MOM (majka). Igra je, ipak, orijentisana ka vertikalnom kretanju i planinarenjem ćete baviti veći deo igre. Koristeći tastere miša ili triggere ako igrate na gamepadu kontrolišete BUD-ove šake, slično igrama QWOP i GIRP. Nije prvi put da vidimo ovakav sistem penjanja u igrama i obično je dovodio do čupanja kose na glavi zbog nepreciznosti ili drugih problema. Ne i u Grow Home. Pentranje po terenu i džinovskoj stabljici jeste izazovno, ali je neverovatan doživljaj kada vam mehanika uđe u prste. Skupljanjem malih plavih kristala (ima ih tačno 100 u igri) otključavaćete nove mogućnosti poput korišćenja cvetova i listova kao padobrana, kao i vrlo koristan jetpack. Od trenutka kada ga se domognete, istraživanje sveta igra postaje lakše i brže.

Dodatnu motivaciju za istraživanje donosi sekundarni zadatak analiziranja flore i faune planete. Pronalaženje određenih vrsta i donošenje na jedan od teleportacionih checkpointa popunjavaće vam bazu šaljivim opisima. Iako ne prevelika, mapa ima puno interesantnih lokacija i u svakoj ćete dobiti barem malu nagradu za istraživanje. Ako baš odlučite da ignorišete sve sporedne aktivnosti, za prelazak igre će vam biti potrebno oko tri sata, što nije toliko strašno kada se uzme u obzir niska cena igre. Naša je preporuka da ipak zavirite u poneki skriveni kutak ovog neobičnog sveta, barem zbog nagrada u vidu plavih upgrade kristala ako ne radi sitnih iznenađenja poput nadrealnih pejzaža. U istraživanju možete utopiti veliki deo vremena zbog opuštenog tona kojim igra odiše. Čak i pogibija ne predstavlja veliki problem, samo ćete biti prebačeni na poslednji teleporter koji ste posetili bez gubljenja opreme.

Kao što ste verovatno primetili po pratećim slikama, Grow Home ima specifičan vizuelni stil starih 3D igara sa jasno vidljivim poligonima na objektima. Osim što pomaže pri optimizaciji kada se stablo izuvija sa desetinama isprepletanih grana, ovakav izgled naglašava tu vanzemaljsku i nadrealnu notu planete i njenih stanovnika. Pritom je i jako prijatan za oko, pogotovo tokom smene dana i noći. Prateći zvukovi i nenametljiva muzika kompletiraju opuštenu atmosferu igre. Jedino što kvari doživljaj su povremeno brljava fizika zbog koje ćete promašiti metu prilikom hvatanja i pasti sa stabla i kamera koja nekada ne uspe lepo da kadrira akciju. Veliko iznenađenje dolazi sa podatkom da igra ne koristi Ubisoftov servis Uplay već samo Steam i da nema problema tehničke prirode.

Kao ranije Child of Light i Valiant Hearts, Grow Home je još jedna mala igra iz Ubisofta rasterećena tipično korporativnog tona koji svakodnevno viđamo u igrama. Ovo je proizvod ljubavi i kreativnosti male grupe ljudi i nadamo se da će veliki studiji sve češće davati priliku svojim malim ograncima da eksperimentišu sa gameplay idejama i kreativno rastu. Preporučujemo svim srcem.

Autor: Bojan Jovanović