REVIEW: Keep talking and nobody explodes

This review is also available in English – Click here!

Dobre ideje ne moraju nužno da nastanu u nekakvoj laboratoriji ili u ogromnom studiju. Ne moraju da budu potrošene ogromne količine novca ni vremena. Nekada je dovoljan samo jedan vikend i velike zalihe kafe. Za Steel Crate Games taj vikend je bio prošlogodišnji Global Game Jam na kome su napravili koncept igre za Oculus Rift u kojoj samo jedan igrač vidi dešavanja na ekranu. Taj koncept su tokom nešto više od godinu dana rafinirali i pred nama je rezultat njihovog truda i genijalnosti.

Konačna verzija Keep talking and nobody explodes srećom ne zahteva nikakav VR komplet, ali i dalje je potrebna jedna bitna komponenta – saigrači. Igru je nemoguće igrati solo i biće vam potrebna barem još jedna osoba u istoj sobi ili u susednoj ako vam dovikivanje s kraja na kraj stana ne pravi problem ili, na kraju krajeva, online saigrač sa kojim ćete se čuti preko nekog voip servisa. Naime, u ovoj igri cilj vam je da demontirate bombu. Ali, samo jedan od igrača vidi pomenutu bombu. Ostali mu pomažu tako što će njegove interpretacije elemenata pronalaziti u priručniku (bombmanual.com) i objašnjavati mu šta dalje da radi. Kako to sve ne bi bilo jednostavno, bomba ima tajmer na sebi koji se ubrzava kad god napravite grešku. Napravite li previše grešaka, dozvolite li da vreme istekne – letite u vazduh (figurativno naravno). Pobeđujete ili gubite kao tim, a svaki od igrača aktivno učestvuje i utiče na konačni ishod, kako bi i trebalo da bude u svakoj dobroj co-op igri.

Bombe koje ćete demontirati su uvek smeštene u koferče sa određenim brojem kvadratnih segmenata na kojima su mini igre i puzzle. S obzirom da se zadaci generišu, jedino što ćete znati prilikom pokretanja svake igre je koliko vremena i šansi za greške imate kao i koliko segmenata postoji na bombi. Ključ je upravo u fizičkom delu igre, tj. uputstvu koje je potrebno odštampati. Svaka od dvadesetak strana ima uputstvo za rešavanje određenih segmenata bombe. Međutim, ta uputstva nisu direktna rešenja zadatak već niz “ako” i “u slučaju da”, sa ne baš malim brojem mogućih rešenja i puteva ka njima. Genijalnost igre leži u tih dvadeset strana, načinu na koji se lagano povećava izazov kao i količina materijala koju ćete morati da obradite tokom jedne, obično petominutne sesije. Vaša grupa će vremenom pronaći načine da brže saopšti neke informacije, gotovo da ćete imati svoj žargon dok budete igrali.

Najbolje od svega je koliko je igra minimalno zahtevna i to ne samo hardverski. Imate li miš sa dva dugmeta ili gamepad, spremni ste za igranje. Čak i da nikad niste igrali video igre, Keep talking će vam momentalno biti jasan. Kada pogledamo težinu kasnijih nivoa, jasno je zašto su autori tako dizajnirali igru i njen interfejs. Neki od zadataka zahtevaju koordinaciju nekoliko igrača, multitaskovanje, a sve to uz opštu galamu. Koliko god da je zabavna, ova igra vas može poprilično stresirati, naročito ukoliko igrate sa takmičarski nastrojenom ekipom i u dužim sesijama. Takođe, preporučujemo da ipak igrate sa najmanje dva saigrača, dok gornji limit igrača ne postoji (autori savetuju da ne igrate sa više od šest igrača).

Keep talking and nobody explodes je igra koju jednostavno morate da probate, video igra koja je istovremeno prava društvena igra, test refleksa i koncentracije. Nijedan video na svetu vam neće dočarati tačan osećaj igranja, dok unezvereno prelistavate stranice sa šemama i uputstvima ili dok čekate saigrače da vam jave rešenje a sekunde neumorno ističu sa sata na bombi. Nabavite svoj primerak, pozovite prijatelje, komšije i kolege, odštampajte uputstvo i zaronite u jedno od najuzbudljivijih kooperativnih iskustava svih vremena. I pričajte, nikako nemojte prestati da pričate. Jer dokle god pričate, niko neće eksplodirati.

Autor: Bojan Jovanović