This review is also available in English – Click here!
Čovečanstvo je izgubilo rat u XCOM Enemy Unknown iz 2012 godine, bez obzira koliko ste vi dobro odigrali taj naslov. To znači da u nastavku ne čistite “džepove” neprijateljskih snaga već ste upravo vi oni koji čine “džepove” i koji kao pokret otpora pokušavaju da oslobode zemlju od vanzemaljaca, ali i grupe ljudi koja podržava vanzemaljce, pod imenom ADVENT.
Okruženje u kojem ste vi pokoreni i neprijatelji su svuda oko vas donosi podršku odluci Firaxisa da odgovori na neke od zahteva igrača povodom sistema igranja. Pre svega, činjenica da ste pokoreni ali imate relativnu slobodu kretanja znači da vas vanzemaljci i njihovi podanici neće smatrati neprijateljem sve dok im ne priđete dovoljno blizu ili zapucate u njihovom pravcu. Na ovaj način možete se dobro pripremiti za misiju i osmisliti svoje dalje korake. Ukoliko ste igrali Enemy Unknown i pitate se “kako uopšte možete znati da ste prišli “dovoljno” blizu kada ne postoje indikatori, niste sami. Glavna zamerka velikog broja igrača na XCOM (1) je bila to što nije moguće znati na kojim poljima na mapi će vas protivnici otkriti kao i koje lokacije vam pružaju zaštitu i koliku.
Sada je sve to promenjeno. Crvene oznake određuju trenutno vidno polje svakog protivnika na mapi dok prazan, do pola napunjen ili pun štit određuje nivo sigurnosti koju vam pruža zaklon. Mogli biste da pomislite da je zbog ovoga igra lakša, ali biste definitivno bili “u krivu”. Na ovaj način Firaxis je odlučio da donekle skloni element “nepoznatog” iz igre i uvede novi – “nepredvidivost”. Možda je tanka linija ali svakako postoji. Nemogućnost da nešto znate a zasigurno je prisutno i događa se izazivala je frustraciju kod igrača. Nepredvidivi događaji na koje ne možete uticati ni na koji način su nešto posve drugo.
A prvi među nepredvidivim događajima je proceduralno generisanje mapa. Iako neke jednakosti postoje među generisanim mapama, ipak je pravo osveženje videti različite elemente kao i različito ponašanje protivnika kada više puta pokrenete istu misiju. Ponašanje se menja naravno čak i kada samo učitate prethodno snimljenu poziciju, tako da mogućnosti za kopiranje tuđih strategija “u sitna crevca” svakako ne postoje. Globalne strategije su naravno druga stvar pa je poželjno i potrebno detaljno osmisliti sa kojim ćete timom krenuti u misiju i kako biste želeli da se ona odvija.
Kada pričamo o timovima, i oni su doživeli male ali značajne izmene. Jedna, svakako ne toliko bitna za samo igranje je mogućnost da dosta detaljno definišete izgled svakog vojnika kojeg šaljete na bojno polje. Uspešnim završavanjem misija otključavate dodatne kozmetičke dodatke pa ćete u jednom trenutku moći da napravite lika koji izgleda kao bilo ko ko vam padne napamet. Jedini veći problem je što u XCOM 2 vojnici padaju kao klade, pa će vam ih pre svega biti jako žao, a nakon toga verovatno nećete želeti da gubite toliko vremena na njihovo “ulepšavanje”. Druga, veća promena, je sistem klasa. Iako deli sličnosti sa onim iz prve igre, klase su redefinisane od nule, pre svega tako što imaju nešto širi spektar delovanja pored glavne specijalnosti i nisu toliko usko usmerene.
Pomenuli smo lako umiranje vojnika, a čini se da je to ovde očekivani ishod. Realnost sa kojom ćete se sudariti već u prvoj misiji (pa čak i tutorijalu). Možete dati sve od sebe da sačuvate saborce i to vam nekad i može poći sa rukom, ali jednostavno morate da prihvatite da igra od vas očekuje žrtve. Određene misije skoro da nije moguće završiti osim u slučaju da jednog ili više vojnika žrtvujete tako što će napraviti diverziju ili pak jednog snajpera ostavite da iz daljine eliminiše vanzemaljce koji pokušavaju da presretnu vaš čitav tim koji se povlači.
I dok ste u XCOM Enemy Unknown mogli da vremenom toliko napredujete da vam finalne misije budu “mačiji kašalj”, to u XCOM 2 definitivno neće biti slučaj. Ponavljamo još jednom, igra je krajnje nepredvidiva i zasigurno ćete često posegnuti za učitavanjem prethodne pozicije. U najvećem broju slučajeva ono što se događa možete samo usporiti ili delimično promeniti, nikako trajno izbaciti iz “jednačine”.
“Dark Events” su događaji u kojima ADVENT frakcija pokušava da izvede neke izuzetno važne misije, globalno napreduje, istraži nova oružja ili kreature. Ovakvi događaji za vas se biraju slučajno a uvek imate mogućnost da izaberete jedan od dva kojem ćete se posvetiti. U tom smislu na vama je da odlučite šta je za vas veće zlo i da pokušate da ga sprečite. Drugi projekat će svakako biti završen pa je u neku ruku na vama da odaberete sa kakvim ćete se neprijateljem susresti već u narednoj misiji.
Ujedno, ADVENT realizuje veliki projekat pod imenom Avatar, čiji se završetak ne može zaustaviti već samo usporiti, ali čak i to usporenje biće izuzetno važno za vas jer prerani završetak znači da nemate apsolutno nikakve šanse u borbi. Možda i dosta više nego u Enemy Unknown, priča u XCOM 2 je važan segment radnje i svakako doprinosi opštoj atmosferi, zbog čega mimo ovoga što smo već pomenuli i izneli kao detalje ne bismo smeli da vam kažemo ništa više.
Konačno, dobra vest za sve koji vole ovaj serijal je i podrška za modove i kompletan Steam workshop. Na ovaj način svi koji žele moći će da stvore svoje dodatne misije i zadatke i ponude ih komuni igrača a Firaxis kao tvorac igre već je potpisao ugovore sa nekim od najvećih modera oko kreiranja dodatnih misija. Najavljen je već i kooperativni mod igre i još mnogo toga drugog, pored standardnog multiplayer moda koji je ubačen u igru od samog starta.
Kako znate da je igra uspela? Ako je teška, nervira vas, forsira da učitavate snimljene pozicije češće nego što biste želeli, ali joj se vi i dalje vraćate i dok je ne igrate razmišljate o tome kako bi trebalo da odigrate misiju na kojoj ste se zaglavili. To je slučaj i kod XCOM 2.
Autor: Bogdan Diklić
XCOM 2
Za:
- Teško ali izazovno
- Dobra atmosfera, priča i mehanika
Protiv:
- Velika hardverska zahtevnost
- Bagovi
