Nvidia je konačno dobila malo ozbiljniju konkurenciju na polju grafičkih kartica u srednjem i višem-srednjem segmentu, međutim, ako gledamo onaj baš viši segment tržišta, najjači RTX modeli tu nemaju previše konkurencije. Međutim, to ih ne sprečava da u skladu sa trendom koji su nametnuli proteklih par meseci, izbacuju malo dorađene grafičke kartice sa sufiksom SUPER.
GeForce RTX 2080 SUPER
Super grafičke kartice su, iako Nvidia to nikada tako neće reći, praktično nastale kao odgovor na pojavu AMD 5700 i 5700XT čipsetova, na koje su RTX 2060 SUPER i RTX 2070 SUPER bili direktni odgovori – zadržavajući cene osnovnih modela, a pojačavajući performanse otprilike toliko da bi mogle da budu konkurentne crvenom timu. Međutim, sada je Nvidia tu praksu proširila i na srednji segment, pa smo dobili GeForce 1660 SUPER, ali i na viši, gde nas je dočekao model RTX 2080 SUPER. Ovo unosi malu zabunu kod krajnjih korisnika, jer postoji nekoliko različitih verzija istog čipa, u slučaju modela 2080 čak tri za sada – 2080, 2080 SUPER i 2080Ti, a postoje čak glasine da će se pojaviti i 2080Ti SUPER. S druge strane, ne možemo se baš preterano ni žaliti, jer je politika kompanije da ponudi bolji čip po ceni onog starog, gde stare kartice obično malo i pojeftine, kako se prodavci rešavaju zaliha, pa dobijate više performansi za isti novac.
U suštini, Nvidia najčešće samo poveća broj CUDA procesorskih jedinica, pa tako 2080 SUPER čip ima ukupno 3072, što je za 128 više nego kod običnog, ali sa druge strane, i dalje čak 1280 manje nego 2080 Ti čip. Kapacitet memorije je i dalje na 8GB GDDR6 (Ti model ima 11GB), ali je ona nešto brža, pa ima propusnu moć od 496 GB/s, naspram 448GB/s kod običnog. Konačno, i sam klok čipa je kod referentnog SUPER modela 1815 MHz u odnosu na 1800 kod običnog čipa. Jasno je da je svaki segment povećan po malo, ali taman dovoljno da se napravi jasna razlika u odnosu na ipak značajno jači 2080Ti model.
Gigabyte RTX 2080 SUPER
Kartica koja je nama došla na test nije referentni model, već upravo jedan jako lepo dorađeni primerak koji stiže od Gigabyte, što naravno znači mogućnost za veće radne taktove, bolje hlađenje i tiši rad. Napaja se preko jednog 8pinskog i jednog 6pinskog konektora, a deklarisana potrošnja energije je 250W što je za 25W više nego kod običnog 2080 pa se preporučuje napajanje od 650W ili više.
Sistem hlađenja je besprekorno izveden, sa velikim hladnjakom na kome su čak tri poveća ventilatora, sa specijalnim izbočinama na krilcima, koja povećavaju protok vazduha. Kao i kod 5700XT modela iz prošlog broja, primenjena je tehnika kontra rotacije srednjeg ventilatora, kako bi se proizveo još bolji protok vazduha i odvođenje toplote od kartice. Sve ovo rezultuje izuzetno tihim i rekli bismo pitomim radom, čak i kada grafiku opteretite do maksimuma ili se malo igrate i sa overklokingom. Za one kojima je i vizuelni aspekt bitan, tu je RGB osvetljenje, ali samo Gigabyte logotipa, dok je celokupno osvetljenje ventilatora rezervisano za skuplje izvedbe. Sa zadnje strane se nalaze tri DisplayPort 1.4 konektora, jedan HDMI 2.0b, ali i jedan USB-C, koji podržava takozvani VirtualLink standard za jednostavno povezivanje VR headsetova.
Konačno, sve se jako lepo i jednostavno podešava preko Aorus Engine softvera, gde možete upravljati brzinom ventilatora, radnim taktovima čipa i memorije, pratiti parametre rada – kako i kada kartica radi na maksimalnim taktovima i slično.
Performanse
Kao što smo i očekivali RTX 2080 SUPER se ponaša između 5 i 10 procenata bolje nego standardni RTS 2080, ali je to daleko od performansi RTX 2080 Ti čipa. U tom smislu, igranje u 4K rezoluciji nije nešto što bih baš preporučio sa ovim modelom, jer AAA naslovi retko dostižu cifre od preko 60fps u ovom modu, pa biste morali da pravite zaista velike kompromise. Sa druge strane, ako želite da se igrate u 1440p rezoluciji ovo je grafička koja ima dovoljno snage čak i da je uparite sa monitorom koji ima veću frekvenciju osvežavanja, kako za esports, tako i za AAA naslove. U tom smislu je u ovoj rezoluciji ne samo dovoljna već i ima određenu dozu rezerve snage za igre koje će se pojaviti u narednih par godina verovatno (uz ogradu da ostaje pitanje koliko će smena generacija konzola uticati na zahtevnost igara što se nekako uvek desi). Full HD rezoluciju je realno i nepotrebno pominjati sa ovako jakom grafičkom karticom, osim ako baš ne želite da se igrate u ekstremno visokim brojkama sličica u sekundi i osvežavanja, kao što je recimo 240Hz ili više. U tom slučaju je ovo dobro rešenje, ali treba imati u vidu da se mora upariti i sa ekstremno jakim procesorom u računaru.
Zaključak
Ostaje pitanje kome je namenjen RTS 2080 SUPER? Ja bih rekao istima onima koji su do sada merkali RTX 2080, jer po istoj ceni dobijate nešto bolje performanse. Ovo nije baš dobra kartica za 4K, ali je i više nego solidna za QHD (1440p) rezoluciju sa dobrom dozom rezerve. Sama Gigabyte izvedba je vrlo dobra, hlađenje i akustika su odlični, a kvalitet izrade na najvišem nivou.
Testiranje:
| Igra | (average FPS) Ultra settings 2560×1440 |
| Witcher 3 | 108.5 |
| Battlefield 1 | 131.4 |
| Assassin’s Creed Odyssey | 75.2 |
| Shadow of the Tomb Raider | 97.3 |
Test konfiguracija: Intel i7 6770, 16GB RAM, 700W napajanje
AUTOR: Stefan Starović
