Nintendo Switch
Mario Party Superstars review
Kako samo volim kada proreknem nešto kroz recenziju, a to se za par godina i ostvari. Ukoliko kojim slučajem redovno čitate moje tekstove, sigurno ste primetili taj fenomen i poželeli da vam pogledam u dlan (svakim prvim četvrtkom u mesecu upola cene). Pa tako i pre okruglo tri godine, pišući utiske o igri Super Mario Party, rekoh da će taj soft-reset serijala odlično poslužiti da se prekrati čekanje na nastavak koji će biti još bolji. I da, bio sam u pravu…
Mario Party Superstars je nešto nalik resetu koji je u sebe progutao sve ono najlepše iz dugog niza igara i na sebi svojstven način preneo to u moderniji gejming svet. Šta da kažem kada od stotinu mini-igara kojima ova igra raspolaže, bar 90 su pravi pogodak kada su u pitanju favoriti ljubitelja ove franšize. A elementi koji ove igre drže na okupu, odmereni su i upravo onakvi kakve bismo poželeli od jedne, nostalgijom sazdane Mario Party igre. Izgleda da je Nintendo slušao vapaj svojih igrača. Znam, i ja sam u šoku…
I test ne bi bio pravi test, da momentalno nisam sakupio društvo da u četvoro proverimo sirovi kvalitet najnovije Mariove parti igre. Prvi utisak, kada sam shvatio da mogu da igram i na pro kontroleru a ne isključivo joy con-u kao u prethodnoj igri, odmah me je oduševio. Pardon molim, nije mene baš tako lako zadovoljiti. Ali najnoviji nastavak voljene franšize, radi tako mnogo stvari baš kako treba. Ovo je samo prva od njih.
Igra je prožeta olakšicama, prečicama i opcijama, kojima možete otkloniti sav napor, tromost i jednoličnost koji su često problem u ovakvim naslovima. Dužinu jedne igre možete birati u startu, ali i promeniti u sred trajanja partije ukoliko ne želite da zabava stane. Ukoliko morate da prekinete igranje, status će biti sačuvan kako biste mogli da nastavite kasnije. I to ne samo za jednu igru, već deset istovremeno, ukoliko volite da igrate Mario Parti simultanke.
Igranje sa kompjuterskim protivnicima, sada je prijatnije nego ikad. Nećete više morati da trpite njihovo „razvlačenje“, kako im proizvoljno možete odrediti brzinu kretanja. Ali nećete morati ni da besmisleno posmatrate dobar deo njihove akcije u kojoj ne učestvujete, jer je igra automatski preskače.
Kada je Mario Party u pitanju, nivoa nikad dovoljno. Prethodni naslov je imao četiri table, što je po mom mišljenju bio prihvatljiv minimum. Ova igra ih ima pet, što je prihvatljiv minimum – plus jedan.
Nekolicina igara, pretrpele su „gubitke“ po pitanju vizuelne detaljnosti. Bolje rečeno – nije u potpunosti prenet duh originala. Ali ovi slučajevi su tako retki i nebitni za ljude koji nisu okoreli nostalgičari, naročito ukoliko pogledamo sve dobro u vezi mini-igara. A osim što su u pitanju gotovo najbolje koje serijal ima da ponudi, dobrim delom su optimizovane kako po pitanju živopisnije grafike, tako i samog gejmpleja.
Igre je sada mnogo lakše shvatiti, eliminisan je velik broj sporijih momenata koji su nas nekada frustrirali, a vežbanje pre pravog igranja se automatski pokreće uoči glavnog događaja. Jednostavno, ovo je jedan ispolirani nostalgični paket, spremljen od strane nekoga ko je zapravo slušao šta želite da pronađete nakon što ga otvorite. A pa da, jesam li pomenuo lokalni i onlajn multiplejer? Koji zapravo funkcioniše? Nema potrebe da se uštinete, ova igra je stvarna.
I kao pomalo nepotrebni ali apsolutno neophodni detalj paradoksa, imamo i prodavnicu. Valutu za kupovinu stičete prostim igranjem, a u njoj možete nabaviti muziku ili stikere, kako biste se još bolje izrazili (ili nervirali suparnika njihovim konstantnim korišćenjem).
Detalj koji je prenet iz starih naslova a opet iznenađujuće drugačiji, tiče se predviđanja pobednika koje kompjuter „voli“ da podeli sa igračima pet krugova pred kraj partije. Stara iskustva sa ovim prognozama, mene su naučila da računar pogađa u 9 od 10 slučajeva. Sada uspeva isto toliko puta, ali da pogreši! Ne znam šta se desilo ovom elementu, ali u neku ruku mi je i drago. Pobednika bi ipak trebalo otkriti na samom kraju… Tako da mu i ovo dođe kao plus.
Naravno, ni ova igra nije bez svojih nedostataka. Ali oni leže u dve krajnje bazične stvari. Prva je činjenica da ovde neće biti prisutna baš svaka mini-igra koju ste voleli, kao ni karakter, nivo ili ko zna koji detalj kojim nostalgija voli da nas omađijava. Druga stvar jeste ograničenost žanra, jer teško da će akcioni „Ne ljuti se čoveče“ ikoga raspametiti. No budite sigurni da će vas dobro zabaviti.
Zapravo, bio sam u situacijama da igru igram sa ljudima koji su i pre i posle igranja tvrdili da im se igra ne dopada, dok je za vreme samog partijanja bilo evidentno da uživaju. Iz tog razloga mogao bih Mario Party Superstars preporučiti apsolutno bilo kome. Pa i da vam se ne svidi, ja sam opet ubeđen da će vam se dopasti. Još jedan u nizu paradoksa u tekstu o igri, za koju mi nikada nije bilo jasno kako je mogla da uspe… A ona to iznova i iznova radi. Nekad bolje a nekad lošije. Ali gotovo svaki put – napravi taj lepi izuzetak.
Autor: Milan Živković
Igru ustupio CD Media
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.